Вести
Годишњи извештај институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2016. годину представљен је на данашњем заседању Скупштине АПВ. Након уводног излагања проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, посланици Скупштине АП Војводине расправљали су о садржини наведеног извештаја.
Покрајинском скупштинском одлуком о заштитнику грађана – омбудсману прописано је да заштитник грађана Скупштини АП Војводине сваке године до 31. марта подноси редован Годишњи извештај за претходну годину. Извештај садржи податке о активностима институције у претходној години и податке о уоченим недостацима у раду органа управе. Уз то, у Извештају се даје општа оцена рада органа управе са становишта примене прописа, као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе. Извештај садржи податке о броју и структури притужби, уочене пропусте у раду поменутих органа и препоруке за њихово отклањање, као и критике и похвале појединим органима и њиховим старешинама.
Фотографија: преузета са веб-странице Скупштине АПВ
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је крајем 2016. године у области заштите права националних мањина спровео истраживање о примени афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине у периоду од 2006. до 2016. године.
Истоимени извештај о истраживању, објављен данас, уочи 8. априла, Светског дана Рома, бави се проценом ефикасности афирмативних мера на основу повратне информације о њиховој примени добијене из укупно 43 јединице локалне самоуправе у Војводини. Истраживањем је обухваћено и 14 координатора за ромска питања из јединица локалне самоуправе у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју. Уз 36 педагошких асистената из основних школа са највећим бројем ромских ученика из укупно 24 насељена места, односно 18 војвођанских градова и општина, информације и подаци о ученицима ромске националности из Војводине који су обухваћени афирмативним мерама прикупљени су и од Канцеларије за инклузију Рома Покрајинске владе.
Закључци истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” су да афирмативне мере, примењене од стране војвођанских јединица локалне самоуправе, доприносе већој заступљености ромске деце у систему образовања. Примена ових мера успорила је, у извесној мери, и осипање ромске деце из система образовања, допринела је већој видљивости Рома у локалној заједници, а индиректно и повећању свести припадника већинске заједнице о потреби да се унапреди њихов положај, као ипромовисању вредности уважавања различитости и инклузије. Међутим, њихова примена ипак није допринела повећању свести о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у систему образовања. О примени афирмативних мера не води се одговарајућа евиденција, а што онемогућава квалитетну (правовремену, ефикасну и сврсисходну) процену њиховихефеката. Координатори за ромска питања и педагошки асистенти, који примену афирмативних мера оцењују као ефикасну, имају пресудну улогу у њиховој примени. Упркос томе, радноправни положај већине ових координатора и педагошких асистената, као окоснице спровођења афирмативних мера, и даље је неадекватно регулисан.
Неке од препорука Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана су да је потребно наставити са применом афирмативних мера, односно осмислити активности које се надовезују на њих, а које ће допринети повећању броја деце уписане у предшколски програм и основну школу, обезбедити наставак њиховог школовања у петом разреду основне школе и њено завршавање, као и упис у средњу школу и њено завршавање. Са применом афирмативних мера потребно је наставити и због тога што оне доприносе промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у оквиру система образовања.
Потребно је наставити и са активностима усвајања, односно спровођења активности локалних акционих плановау оквиру којих ће ромска заједница бити видљива и који ће унапређењу њеног положаја, укључујући и област образовања, приступити на афирмативан и недискриминаторан начин.
Јединствени систем вођења евиденције о примени афирмативних мера у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, односно Републике Србије омогућио би квалитетну процену њихових ефеката. Одговарајућа евиденција омогућила би и дугорочно праћење ромске деце у систему образовања, од њиховог уписа у предшколску установу, до завршетка школовања на универзитетском нивоу.
Педагошким асистентима и координаторима за ромска питања потребно је обезбедити континуирану подршку у виду могућности за стручно усавршавање и размену искустава, приступ ресурсима потребним за обављање њиховог посла и остваривање права по основу радног односа под истим условима као осталим запосленима у образовним установама, односно јединицама локалне самоуправе.
Напослетку, потребно је преиспитати, односно сагледати примену афирмативних мера и спровођења активности које произлазе из њих са аспекта повећања степена свести припадника већинске заједнице, али и самих Рома, о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у образовном систему, као и са становишта суштинске приступачности овог система деци из ромске заједнице.
Будући да се из истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” стиче утисак да се о дискриминацији ромских ученика нерадо говори, потребно је истражити шта сами ромски ученици, њихови родитељи, вршњаци из већинске заједнице и наставници мисле о положају ромских ученика у систему образовања. На основу добијених резултата потребно је осмислити нове едукативне и информативне активности усмерене ка промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у образовању, недискриминације, као и ка смањивању социјалне искључености, односно друштвене маргинализације ученика обухваћених афирмативним мерама.
Текст истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” доступан је на веб-страници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
Своју једнонедељну праксу у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману данас су започели студенти и студенткиње Правног факултета за привреду и правосуђе, Универзитета „Привредна академија” у Новом Саду.
Након што их је по доласку поздравио проф. Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, студенти су се упознали са заменицима омбудсмана и запосленима у стручној служби институције, са којима су разговарали о надлежностима и начину рада институције. Како је професор Павловић истакао, овакав вид сарадње са факултетима требало би да унапреди степен повезивања теоријског знања студената са његовом применом у стварним ситуацијама, а која налаже креативно размишљање, дипломатичност, истрајност у поступању, као и суштинско разумевање начина и механизама кршења људских права, али и њихове заштите.
Студенти ће се наредних дана, уз подршку запослених у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, бавити разматрањем карактеристичних и правно најзанимљивијих притужби грађана у областима општих надлежности институције, заштите права детета, националних мањина и родне равноправности, као и другим аспектима рада институције, у које спадају сарадња са другим институцијама, међународним и домаћим организацијама, односи са јавношћу, научно-истраживачка и издавачка делатност.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман започео је реализацију едукативних радионица о правима детета у четвртим разредима основних школа на територији АП Војводине.
Прве радионице одржане су у О. Ш. „23. октобар” у Сремским Карловцима и О. Ш. „Јан Чајак” у Бачком Петровцу. До краја школске 2016/2017 године планирано је укупно 18 радионица у девет школа у исто толико војвођанских јединица локалне самоуправе.
Ученици на радионицама имају прилику да се упознају са правима детета и продубе знања о њима, као и да размене своја мишљења и искуства у вези са остваривањем и поштовањем њихових права, али и испуњавањем својих дужности у погледу конкретних права. Учесници радионица по њиховом завршетку имају задатак да, уз подршку својих учитељица и учитеља, заједно са осталим ђацима из њихових одељења израде постере или плакате, ликовне и литерарне радове на теме из области права детета. Након завршетка циклуса едукативних радионица у свих девет школа, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће организовати изложбе и презентације одабраних ученичких радова.
Едукативне радионице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о правима детета спроводе се у складу са годишњим планом рада институције и овлашћењем да организује саветовања и кампање у области образовања о људским правима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић посетио је данас Свратиште за децу и младе у Новом Саду ради разматрања могућности за пружање подршке Свратишту и унапређење његовог рада. Посета је реализована у оквиру овлашћења институције да надгледа и прати примену међународних уговора, стандарда и прописа из области људских права и на основу прикупљених информација предлаже мере за побољшање стања у области заштите и унапређења људских права.
Координаторка Свратишта, Далиборка Батрнек Антонић упознала је покрајинског омбудсмана с активностима, условима рада и ресурсима којима Свратиште располаже, указујући на потребу за обезбеђивањем додатних људских ресурса и унапређења безбедности деце, младих и особља у објекту Свратишта.
На састанку је договорено да ће Покрајински заштитник грађана – омбудсман бити спона између факултета са којима је закључио споразум о сарадњи и Свратишта са циљем да студенти део стручне праксе обављају у Свратишту и тиме помогну у његовом раду.
Свратиште у Новом Саду основано је као удружење грађана 2010. године, а од фебруара 2015. године је део Програма унапређења социјалне заштите Града Новог Сада и чиме је постало део новосадског Центра за социјални рад. Свратиште има за циљ да спречи и смањи негативне последице које деца трпе због начина живота на који су принуђена, те да им, осим хране и услова за одржавање личне хигијене, пружи подршку у активном укључивању у образовни систем, основну медицинску помоћ, психо-социјалну подршку и доступност других услуга социјалне заштите и услуга у заједници.
