Vesti
Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić je prisustvovala glumačko-plesnom performansu i likovnoj izložbi mladih Roma i Romkinja iz naselja Veliki Rit, koji je deo projekta „Pokretom do poruke“.
Imenovani projekat je podržan od strane UNDP Srbija i Grada Novog Sada, Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu.
U Kulturnoj stanici Barka u Novom Sadu, mladi iz naselja Veliki Rit su pozvali prisutne i širu javnost da ih primete sa njihovim jedinstvenim talentima, da budu uvažavani i da su ravnopravni sa svim drugim građanima i građankama.
Danas , 11. juna, obeležava se Nacionalni dan rodne ravnopravnosti.
Na ovaj dan, Pokrajinski ombudsman posebno želi da istakne ključnu ulogu obrazovanja u postizanju rodne ravnopravnosti i izgradnji inkluzivnog društva. Obrazovanje je temeljni stub društvenog razvoja i ključni faktor u borbi za rodnu ravnopravnost. Kroz obrazovanje, mladi ljudi stiču znanje, veštine i vrednosti koje oblikuju njihovu percepciju sveta i društva. Osim toga, obrazovanje pruža mogućnosti za osnaživanje žena i devojčica, kao i podsticaj za njihovu veću participaciju u svim sferama društva, uključujući nauku, tehnologiju, inženjering i matematiku (STEM) oblasti, gde su tradicionalno bile nedovoljno zastupljene. Zato je od suštinskog značaja osigurati da obrazovne institucije promovišu principe rodne ravnopravnosti u svim segmentima učenja i vaspitanja, kroz osnaživanje učenika i učenica da prepoznaju rodne stereotipe i predrasude i steknu veštine neophodne za tolerantno društvo, u kome se poštuje princip ravnopravnosti pojedinaca/ki i grupa i neguje uzajamno poštovanje, nenasilno rešavanje sukoba u međuljudskim odnosima, odnosno sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.
Povodom Nacionalnog dana rodne ravnopravnosti, pokrajinska ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić i zamenica pokrajinske zaštitnice građana – ombudsmanke Snežana Knežević posetile su Gimnaziju Smart i Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Novom Sadu, gde su razgovarale sa direktorkama ovih ustanova Jelenom Desnicom i Tatjanom Vukadinović. Ovo je bila prilika da se istakne značaj obrazovanja, posebno sa aspekta rodne ravnopravnosti i stekne uvid u rad i aktivnosti ovih ustanova na planu rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za učenike/ce oba pola u oblasti obrazovanja.
Istim povodom, pokrajinska ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić prisustvovala je 11. juna sednici Komisije za rodnu ravnopravnost Skupštine Grada Novog Sada.
Sa ciljem podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti kao preduslova za napredak celokupnog društva i jednog od osnovnih vrednosti demokratske države, Vlada Republike Srbije 2021. godine ustanovila je Nacionalni dan rodne ravnopravnosti, a 11. jun izabran je kao podsetnik na dan kada je 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Na taj datum je Ukazom kneza Mihaila Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić odobreno da mogu da otvore školu za žensku decu rukovodeći se time da je pravo glasa i obrazovanje devojčica i žena siguran put ka boljem i kvalitetnijem životu.
Članica Dečjeg saveta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i učenica 3. razreda gimnazije Smart u Novom Sadu Jovana Stojšić održala je dana 31. maja 2024. godine dve radionice o pravima deteta za učenike 1. razreda ove škole. Nakon uvoda, Jovana je kroz atraktivnu vežbu mnoge primere iz svakodnevice adekvatno pretočila u pojedinačna konkretna prava deteta koje predstavljaju, te upečatljivo objasnila razliku između potreba i želja kao temelja razumevanja koncepta ljudskih prava. Takođe, kroz praktične primere učesnicima je približila četiri osnovna principa iz Konvencije o pravima deteta (pravo na život, opstanak i razvoj, zabrana diskriminacije, pravo na participaciju i najbolji interes deteta), a posebno i značenje i značaj univerzalnosti, nedeljivosti i međusobne uslovljenosti ljudskih i dečjih prava. U završnom delu o participaciji, upravo omogućivši neposredno uključivanje prisutnih u rad na ovu temu, Jovana je omogućila deci da učestvuju u prepoznavanju stepena ostvarivanja i zaštite njihovih prava u različitim životnim situacijama.
Iako se najčešće poistovećuje sa pravom deteta na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja pojam participacije se vremenom razvijao kako bi pokazao ukupnost svih prava dece da smisleno i učinkovito učestvuju u društveno-političkom životu a posebno u stvarima koja se njih, kao pojedinaca ili grupe, neposredno tiču. U ovom cilju od naročitog značaja je i da škole ohrabruju svoje učenike i kreiraju okruženje koje će delovati podsticajno da stvore i izraze svoje mišljenje kao i da se osnaže da ostvare druga prava iz ovog korpusa, kao što su pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata i slobodu da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, pravo na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti, te prava deteta na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.
U tom smislu, kada je u pitanju obrazovni sistem, Ombudsman naročiti značaj i potencijal za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje prava na participaciju i uopšte prava deteta prepoznaje u formi rada učeničkih parlamenata te modelu vršnjačke edukacije koju je danas sjajno prikazala članica Dečjeg saveta.
Crveni krst Vojvodine tradicionalno organizuje Pokrajinsko takmičenje u pružanju prve pomoći i realističkom prikazivanju povreda, oboljenja i stanja za učenike osnovnih i srednjih škola iz gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine.
Ove godine je pokrajinsko takmičenje - polufinale i finale održano u Rumi 8-9 juna 2024. godine. Od 24 ekipe domaćina, od kojih se 12 plasiralo u finale, i uz revijalno učešće gostiju iz Crvenog križa Osijeka i Crvenog križa Bosne i Hercegovine tokom dva dana se moglo dosta naučiti o smirenosti prilikom ukazivanja prve pomoći i posebnim znanjima i veštinama kojima vladaju ovi mladi ljudi.
Manifestaciju je otvorio Dejan Ukropina, predsednik Crvenog krsta Vojvodine, dok su se gostima obratili i poželeli im uspeh u takmičenju : pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Aleksandra Ćirić Bošković, predsednik Skupštine opštine Ruma Stevan Kovačević, čelnici Crvenog krsta Srbije i ogranaka crvenog krsta Vojvodine i mnogi drugi.
Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić se u svom kratkom govoru osvrnula na svoje volonterske početke, upravo u Crvenom krstu i na sličnim takmičenjima i zahvalila se svim učesnicima i njihovim mentorima na snažnoj volji da svojim znanjima i veštinama u pružanju pomoći i saniranju povreda spašavaju živote drugih jer time oplemenjuju i svoj život i svoju dušu.
U organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, dana 31. maja 2024. godine u Beogradu organizovan je okrugli sto sa temom „Nega i pomoć drugog lica- kontrola zakonitosti i izazovi u ostvarivanju prava. Predmetni događaj je prema rečima Katarine Golubović, predsednice YUCOM-a treći u nizu u okviru projekta „Ka efikasnijoj upravnoj pravdi“. Jedan od ciljeva navedenog Projekta je prema rečima Popović Djorđa, savetnika za vladavinu prava u GIZ-u, pomoć Upravnom sudu u pogledu rešavanja ovih složenih pitanja.
Na sam tok postupka ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć sve učesnike skupa podsetila je Ivana Avramović, načelnica odeljenja u Direkciji RF PIO. Imenovana je ukazala i da je prema statistici RF PIO u toku 2023. godine Fond imao čak 80511 korisnika prava na tuđu negu i pomoć, a da je sam iznos ove vrste socijalne pomoći oko 30000 dinara, dok je preko Centara za socijalni rad 15000 dinara.
Dr Milan Avakumović, psihijatar i predstavnik organa veštačenja je na jedan veoma lak i pristupačan način izložio kako teče postupak ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć i ukazao koja se sve medicinska dokumentacija prilaže uz podnete zahteve. Podsetio je da sama dijagnoza podnosioca zahteva nije osnov za sticanja prava na socijalnu pomoć, već ocena opšteg funkcionalnog stanja istog. Naveo je primer obolelih od Multiple skleroze, koja kao specifično autoimuno oboljenje kod nekog pojedinca može da se ispolji samo jednom u životu, a kod drugog lica da se ispolji kroz učestale napade koji brzo dovedu lice do stanja nepokretnosti.
Elena Petrović, sudija Upravnog suda je navela podatak da od 50000 zahteva na godišnjem nivou za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć čak 50% bude odbačeno. Zanimljivo je da mnogi penzioneri usled nepoznavanja prava, a koji imaju minimalne penzije podnose zahteve RF PIO za ostvarivanje ovog prava misleći da imaju osnov za to zbog nezavidnih primanja. Elena Petrović je kratko opisala i sam postupak rada Upravnog suda… Na kraju izlaganja je istakla da se jačina države iskazuje kroz obezbeđivanje dostojanstva građanima.
Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite je ukazala na nelogičnost da Centri za socijalni rad donose rešenja o ostvarivanju prava na tuđu negu i pomoć, te da je u više navrata tu činjenicu i isticala u nacrtima Zakona o socijalnoj zaštiti.
Jovana Djurić, zamenica pokrajinske zaštitnice građana je nakon svih prethodnih stručnih izlaganja, a da ne bi ponavljala mnoge činjenice istakla da Ombudsman daje pravne savete građanima i u ovoj oblasti, te je predstavila primer pritužbe koji se uz angažovanje institucije Ombudsmana pozitivno okončao za podnositeljku i to nakon proteka dužeg vremena od dana obraćanja RF PIO.
Milica Glišić, savetnica u Forumu mladih sa invaliditetom je ukazala da i dalje jesu aktuelni problemi nepristupačnost objektima socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom. Takođe je istakla da je Srbija sa velikim stopom siromaštva i da je mnogima jedini prihod koji ostvaruju baš primanja tuđe nege i pomoći, što je poražavajuće za društvo.
Diskusija je dovela do zajedničkog zaključka - Srbiji je neophodna celokupna izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
