Изазови у поступку остваривања права на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица

У организацији Комитета правника за људска права YUCOM, дана 31. маја 2024. године у Београду организован је округли сто са темом „Нега и помоћ другог лица- контрола законитости и изазови у остваривању права. Предметни догађај је према речима Катарине Голубовић, председнице YUCOM-а трећи у низу у оквиру пројекта „Ка ефикаснијој управној правди“. Један од циљева наведеног Пројекта је према речима Поповић Ђорђа, саветника за владавину права у ГИЗ-у, помоћ Управном суду у погледу решавања ових сложених питања.

На сам ток поступка остваривања права на туђу негу и помоћ све учеснике скупа подсетила је Ивана Аврамовић, начелница одељења у Дирекцији РФ ПИО. Именована је указала и да је према статистици РФ ПИО у току 2023. године Фонд имао чак 80511 корисника права на туђу негу и помоћ, а да је сам износ ове врсте социјалне помоћи око 30000 динара, док је преко Центара за социјални рад 15000 динара.

Др Милан Авакумовић, психијатар и представник органа вештачења је на један веома лак и приступачан начин изложио како тече поступак остваривања права на туђу негу и помоћ и указао која се све медицинска документација прилаже уз поднете захтеве. Подсетио је да сама дијагноза подносиоца захтева није основ за стицања права на социјалну помоћ, већ оцена општег функционалног стања истог. Навео је пример оболелих од Мултипле склерозе, која као специфично аутоимуно обољење код неког појединца може да се испољи само једном у животу, а код другог лица да се испољи кроз учестале нападе који брзо доведу лице до стања непокретности.

Елена Петровић, судија Управног суда је навела податак да од 50000 захтева на годишњем нивоу за остваривање права на туђу негу и помоћ чак 50% буде одбачено. Занимљиво је да многи пензионери услед непознавања права, а који имају минималне пензије подносе захтеве РФ ПИО за остваривање овог права мислећи да имају основ за то због незавидних примања. Елена Петровић је кратко описала и сам поступак рада Управног суда… На крају излагања је истакла да се јачина државе исказује кроз обезбеђивање достојанства грађанима.

Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите је указала на нелогичност да Центри за социјални рад доносе решења о остваривању права на туђу негу и помоћ, те да је у више наврата ту чињеницу и истицала у нацртима Закона о социјалној заштити.

Јована Ђурић, заменица покрајинске заштитнице грађана је након свих претходних стручних излагања, а да не би понављала многе чињенице истакла да Омбудсман даје правне савете грађанима и у овој области, те је представила пример притужбе који се уз ангажовање институције Омбудсмана позитивно окончао за подноситељку и то након протека дужег времена од дана обраћања РФ ПИО.

Милица Глишић, саветница у Форуму младих са инвалидитетом је указала да и даље јесу актуелни проблеми неприступачност објектима социјалне заштите за особе са инвалидитетом. Такође је истакла да је Србија са великим стопом сиромаштва и да је многима једини приход који остварују баш примања туђе неге и помоћи, што је поражавајуће за друштво.

Дискусија је довела до заједничког закључка - Србији је неопходна целокупна измена Закона о социјалној заштити.