Izazovi u postupku ostvarivanja prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica
U organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, dana 31. maja 2024. godine u Beogradu organizovan je okrugli sto sa temom „Nega i pomoć drugog lica- kontrola zakonitosti i izazovi u ostvarivanju prava. Predmetni događaj je prema rečima Katarine Golubović, predsednice YUCOM-a treći u nizu u okviru projekta „Ka efikasnijoj upravnoj pravdi“. Jedan od ciljeva navedenog Projekta je prema rečima Popović Djorđa, savetnika za vladavinu prava u GIZ-u, pomoć Upravnom sudu u pogledu rešavanja ovih složenih pitanja.
Na sam tok postupka ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć sve učesnike skupa podsetila je Ivana Avramović, načelnica odeljenja u Direkciji RF PIO. Imenovana je ukazala i da je prema statistici RF PIO u toku 2023. godine Fond imao čak 80511 korisnika prava na tuđu negu i pomoć, a da je sam iznos ove vrste socijalne pomoći oko 30000 dinara, dok je preko Centara za socijalni rad 15000 dinara.
Dr Milan Avakumović, psihijatar i predstavnik organa veštačenja je na jedan veoma lak i pristupačan način izložio kako teče postupak ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć i ukazao koja se sve medicinska dokumentacija prilaže uz podnete zahteve. Podsetio je da sama dijagnoza podnosioca zahteva nije osnov za sticanja prava na socijalnu pomoć, već ocena opšteg funkcionalnog stanja istog. Naveo je primer obolelih od Multiple skleroze, koja kao specifično autoimuno oboljenje kod nekog pojedinca može da se ispolji samo jednom u životu, a kod drugog lica da se ispolji kroz učestale napade koji brzo dovedu lice do stanja nepokretnosti.
Elena Petrović, sudija Upravnog suda je navela podatak da od 50000 zahteva na godišnjem nivou za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć čak 50% bude odbačeno. Zanimljivo je da mnogi penzioneri usled nepoznavanja prava, a koji imaju minimalne penzije podnose zahteve RF PIO za ostvarivanje ovog prava misleći da imaju osnov za to zbog nezavidnih primanja. Elena Petrović je kratko opisala i sam postupak rada Upravnog suda… Na kraju izlaganja je istakla da se jačina države iskazuje kroz obezbeđivanje dostojanstva građanima.
Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite je ukazala na nelogičnost da Centri za socijalni rad donose rešenja o ostvarivanju prava na tuđu negu i pomoć, te da je u više navrata tu činjenicu i isticala u nacrtima Zakona o socijalnoj zaštiti.
Jovana Djurić, zamenica pokrajinske zaštitnice građana je nakon svih prethodnih stručnih izlaganja, a da ne bi ponavljala mnoge činjenice istakla da Ombudsman daje pravne savete građanima i u ovoj oblasti, te je predstavila primer pritužbe koji se uz angažovanje institucije Ombudsmana pozitivno okončao za podnositeljku i to nakon proteka dužeg vremena od dana obraćanja RF PIO.
Milica Glišić, savetnica u Forumu mladih sa invaliditetom je ukazala da i dalje jesu aktuelni problemi nepristupačnost objektima socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom. Takođe je istakla da je Srbija sa velikim stopom siromaštva i da je mnogima jedini prihod koji ostvaruju baš primanja tuđe nege i pomoći, što je poražavajuće za društvo.
Diskusija je dovela do zajedničkog zaključka - Srbiji je neophodna celokupna izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
