Посланици Скупштине Аутономне Покрајине Војводине размотрили су данас у оквиру треће тачке дневног реда извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2013. годину.

У свом обраћању Покрајинска омбудсманка, Анико Мушкиња Хајнрих, истакла је је да тешкој економској и социјалној ситуацији, констатног пада животног стандарда и раста незапослености долази до ерозије људских права и да све већи број грађана није у стању да заштити своја права. У таквој ситуацији правна помоћ добија на значају, али је проблем у томе што у низу локалних самоуправа није формирана служба правне помоћи. У свом излагању она је истакла да у 2013. години положај особа са инвалидетом није побољшан, да постоје бројне притужбе на рад центара за социјални рад, да расте незадовољство здравственом заштитом, да новим законом није добро уређен положај заштитника пацијентових права, да се омбудсману подносе бројне притужбе на рад бројних инспекцијских служби. 

Покрајински заштитник грађана примио је у претходном периоду неколико притужби грађана у којима се наводи да је Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“ упутило позиве корисницима електричне енергије да доставе свој јединствени матични број грађана. У позиву „ЕПС Снабдевање“ се наводи да уколико грађани не доставе свој јединствени матични број грађана, а за привредно друштво настане материјална штета или трошкови, „ЕПС Снабдевање“ ће бити принуђено да грађанима упути захтев за накнаду штете.

Ради информисања јавности Покрајински заштитник грађана указује на то да је чланом 42. Устава Републике Србије прописано да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом. Чланом 8. став 1. Закона о заштити података о личности предвиђено је да обрада података о личности није дозвољена уколико физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења.  Имајући у виду да одредбе Закона о енергетици не прописују обавезу корисника електричне енергије да енергетском субјекту доставе свој ЈМБГ, корисници немају обавезу да поступају поводом позива који им је упутило Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“. Обрада јединственог матичног броја грађана је дозвољена само уколико корисници на њу пристану.

У Републици Србији, према подацима из 2013. године, функционише 48 државних домова за старије особе, а поред регистрованих приватних домова, функционишу и „илегални“ домови чији тачан број и расположиви капацитети нису познати.

Обилазећи домове за старија лица који су основани од стране физичких лица, а који су регистровани код надлежног органа АП Војводине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је утврдио да се људска права старијих системски крше по више основа. Њихова права често угрожавају и сами сродници јер их неретко смештају противно њиховој вољи, што указује и на могућност случајева присилног смештаја, уз поступак пријема у домове који је потпуно неуједначен, нетранспарентан, и ван контроле и надзора.