Потребно је обезбедити јединствено поступање матичарских служби
Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.
Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.
Заштитник грађана и Покрајински заштитник грађана - омбудсман 2011. године упутили су Министарству за државну управу и локалну самоуправу заједничку препоруку због уочених пропуста у раду матичарских служби приликом остваривања права грађана на упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине. У периоду који је претходио упућивању заједничке препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и Заштитника грађана 2011. године уочено је да постоји неуједначено поступање матичарских служби у вези са захтевима странака, припадника националних мањина, чија су лична имена у изворнике матичних књига уписана на српском језику и писму у ситуацијама када желе да се након закљученог основног уписа изврши упис личног имена и на језику и према правопису националне мањине. Поједине матичарске службе у јединицама локалних самоуправа третирале су те захтеве као захтеве за промену личног имена, друге, пак, као захтеве за накнадни или додатни упис.
Такође, уочено је и то да су матичарске службе остваривање овог права повезивале (а и даље то чине) са остваривањем права на службену употребу језика и писма националне мањине. Тако је било случајева да су надлежни органи одбијали захтеве странака за накнадни упис личног имена на језику и према правопису језика националне мањине водећи се чињеницом да на територији конкретне јединице локалне самоуправе тај језик и писмо нису у службеној употреби. Такво поступање нема утемељења у прописима
Имајући у виду напред изнето, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је прикупио информације од надлежних органа општинских односно градских управа са територије Аутономне Покрајине Војводине о начину уписа личног имена у матичне књиге на језику и писму националне мањине.
Анализом добијених података, може се закључити да се припадници националних мањина користе правом на упис личног имена у матичне књиге на језику и према правопису писма националне мањине. Међутим, иако се припадници националних мањина користе поменутим правом, евидентно је да се њиме не користе у пуном обиму. Уочљиво је то да се такви захтеви највише постављају у оним јединицама локалне самоуправе где припадници одређене националне мањине чине већину. Сам поступак уписа (било основни, било накнадни) спроводи се једноставно и без већих компликација, али потребно је обезбедити јединствено поступање матичарских служби у оваквим поступцима на целој територији АП Војводине.
