У организацији Београдског центра за лјудска права 25.02.2012. године у Суботици је одржан Округли сто под називом ''Повећање ефикасности и видлјивости независних институција за заштиту лјудских права у Србији''. Основа за разговор биле су препоруке и мишлјења које је Покрајински омбудсман упутио појединим локалним самоуправама у вези са преносом оснивачких права и остваривања права на управлјање у установама културе које су национални савети националних мањина прогласили за установе од посебног значаја. 

Примена Закона о националним саветима националних мањина не може да зависи од политичке воље. Све док је на снази, закон о националним саветима мора да се примењује. То, наравно, не искључује могућност да се закон мења, како би био примењивији - изјавила је Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, на конференцији коју је јуче, у Медиа центру, организовао Београдски центар за људска права. На конференцији су представљени резултати пројекта “Повећање ефикасности и видљивости независних институција за заштиту људских права у Србији”.

Тим стручњака Београдског центра за људска права пратио је, у одређеном временском периоду, поступање локалних органа власти по препорукама Покрајинског омбудсмана, Поверенице за заштиту равноправности и Заштитника грађана, а које се односе на остваривање права националних мањина. Иако је у Србији створен задовољавајући правни оквир за заштиту мањинских права, још увек постоје проблеми у њиховој примени, нарочито када је реч о колективним правима. По речима Горана Башића, заменика Заштитника грађана, локалне самоуправе у централној Србији немају ни способности, ни капацитета, ни знања да спроведу закон на начин на који то могу покрајински или органи локалне самоуправе у Војводини.

Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Данас се широм света говори око 6.000 језика. Статистика говори да се у просеку сваке две недеље угаси по један језик, а процењује се да ће до краја 21. века више од половине ових језика одумрети.

Националне заједнице у Србији уживају културну аутономију која подразумева и остваривање низа права у вези са употребом матерњег језика: право на службену употребу језика и писма, право на образовање и информисање на матерњем језику, као и читав низ других права у области културе значајних за очување и неговање њихове традиције и идентитета.

Будући да је Војводина један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи, нарочита пажња поклања се остваривању ових права. У раду покрајинских органа у службеној употреби је шест језика, док Јавни радиодифузни сервис Радио-телевизија Војводине емитује програм на девет језика. Језици који се говоре на територији Војводине негују се у настави од најранијих узраста, као и путем активности бројних културних удружења, док је у чак 39 од укупно 45 јединица локалне самоуправе у Покрајини уз српски језик и ћириличко писмо у службеној употреби један или више језика национаналних заједница које живе у Војводини.