Вести
Током реализације пројекта успостављено је својеврсно партнерство институције Покрајинског омбудсмана, локалних органа управе и женских група и организација на селу које гарантује да ће грађани и грађанке лакше остваривати права која произилазе из њихове припадности одређеном полу, или брачног и породичног статуса. Повећана је видљивост Покрајинског омбудсмана у овој области и број жалби, а локални органи управе боље разумеју своје и надлежности Покрајинског омбудсмана, док сеоске женске организације са којима је успостављена сарадња боље разумеју своју улогу у заштити права жена због чега ће моћи да их упућују у могућности заштите, закључено је у петак, 8.02.2012. на завршној конференцији пројекта „Покрајински омбудсман ближи грађанима и грађанкама”, на којој су у Скупштини АП Војводине учествовали представници и представнице локалних самоуправа, односно локалних механизама за родну равноправност, општински заштитници грађана, јавних предузећа, као и представнице актива жена и женских организација из двадесетак војвођанских места у којима су током протекле године спроведене активности у овом пројекта.
Опширније: Завршна конференција пројекта „Покрајински омбудсман ближи грађанима и грађанкама”
Завршна конференција пројекта „Покрајински омбудсман ближи грађанима и грађанкама” одржаће се у петак, 8. фебруара 2013. године у сали број 3 у Скупштини АПВ (Бановински пролаз бб). Конференција почиње у 11 часова, а на њој ће се окупити представници и представнице локалних самоуправа, односно особе из локалних механизама за родну равноправност, јавних предузећа, као и представнице актива жена и женских организација из више од 20 војвођанских места у којима су током протекле године спроведене активности у овом пројекта.
На конференцији ће бити представљени резултати пројекта, а током дискусије биће размотрени правци будућег деловања и евентуалне заједничке активности свих учесника и учесница пројекта. Учествоваће покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, а говориће програмска менаџерка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Асја Варбанова, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров, као и учеснице пројекта.
Покрајинском омбудсману у претходном периоду обратио се већи број грађана питањима у вези са наплатом административних такси (републичких или покрајинских) и правом на наплату трошкова поступка од стране архивских установа којима су се обратили тражећи потребну документацију за подношење захтева за враћање одузете имовине и обештећење. Садржина представки и формулације постављених питања указале су на то да већина грађана не прави разлику између појма административна такса и појма накнада за стварне трошкове, као ни правни основ за наплату такси, односно трошкова поступка, и ослобађање од обавезе плаћања истих и др.
Опширније: Архивске установе имају право да наплаћују стварне трошкове поступка
Влада је донела низ добрих, али неприменљивих стратегија, зато што су њихови циљеви постављени сувише високо. Нама није потребан списак лепих жеља, већ реалан документ који ће садржати применљиве мере и дати резултате – истакнуто је у расправи о Радној верзији стратегије борбе против дискриминације коју је у Зрењанину, уз асистенцију Центра за развој цивилног друштва, јуче организовала владина Канцеларија за људска и мањинска права.
Учесници у расправи нису пропустили прилику да истакну да су у Србији учињени извесни нормативни и институционални помаци у сузбијању дискриминације, али да је, и поред тога, дискриминација веома изражена, нарочито када су у питању националне мањине, жене, особе са инвалидитетом, ЛГБТ особе, верске заједнице и цркве, избеглице, мигрантске заједнице, као и друге рањиве мањинске групе.
Опширније: Округли сто у Зрењанину: Стратегијом против дискриминације
Поводом најава које су се протеклих дана појавиле у медијима у вези са покретањем иницијативе да се некадашњи објекат касарне у Кикинди претвори у затвор за жене, заменик покрајинског омбудсмана Стеван Арамбашић упозорава да је такав пројекат непотребан и са више аспеката супротан међународним стандардима. Поред тога, уколико би се таква идеја реализовала, људска права лица која би била смештена у такав или сличан објекат могла би бити угрожена.
На основу десетогодишњег искуства у области заштите људских права лица која су на издржавању затворске казне, заменик покрајинског омбудсман истиче да би затвор капацитета 2000 лица далеко превазилазио реалне потребе у Србији и био у супротности са међународним стандардима. Према европским стандардима, за боравак у затворским објектима се не препоручује више од 350 осуђеника, јер се у случају смештаја већег броја доводи у питање безбедност, сигурност, дисциплина, али и људско достојанство затвореника.
Опширније: Србија нема потребе за „женским“ затвором капацитета 2000 лица
