Вести
Пре 23 године Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Првобитна идеја о одређивању и обележавању једног дана као дана матерњег језика потекла је од Бангладеша. Сврха обележавања Дана матерњег језика широм света јесте промоција језичке и културолошке различитости. Језик је битан елемент културног и етничког идентитета појединца, у мултикултуралним срединама вишејезичност је важан фактор у инклузији појединца и групе у друштво као целину. Познавајући језик нашег комшије лакше се међусобно упознајемо, зближавамо наше обичаје и културу, боље се разумемо и остварујемо квалитетан суживот. Тема овогодишњег Међународног дана матерњег језика је „ Употреба технологије за учење језика: Прилике и изазови“ . И заиста, савремена технологија чини доступнијом него икад могућност учења језика. Знање сваког од језика представља богатство, како лично тако и друштва чији је члан тај појединац, а употреба технологије у сврху образовања од врхунског је значаја за напредак човечанства.
Право на употребу матерњег језика у приватној и јавној сфери као и право на образовање чине делове темеља савременог демократског, мултикултуралног и инклузивног друштва какво, на глобалном и локалном нивоу, тежимо да будемо.
Покрајински заштитник грађана се свакодневно залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и дискриминације на основу језика. Због тога је веома важна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости која је једна од битних одлика наше домовине.
Организовањем и учешћем на скуповима посвећеним службеној употреби језика и писама, те поучавањем наших грађана о њиховом језичким правима пред надлежним органима кроз поступање по притужбама Покрајински заштитник грађана даје свој активан допринос очувању и унапређивању вишејезичности у Војводини.
Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила и усвојила 20. фебруар за Међународни дан социјалне правде, међутим први пут је обележен 20. фебруара 2009. године. Овај датум се обележава са циљем да подстакне напоре међународне заједнице да искорени сиромаштво, промовише пуну запосленост и достојанствен рад, родну равноправност и приступ социјалном благостању и правди за све. Такође, ово је дан када је јединствена прилика да се друштво подсети да је она могућа једино ако заједно радимо на искорењивању родне неједнакости, сиромаштву и насиљу.
Борба за социјалну правду је у основи глобалне мисије Уједињених нација да промовишу развој и људско достојанство. Усвајањем Декларације о социјалној правди за правичну глобализацију 2008. године показан је један од примера посвећености Уједињених нација овој тежњи. Декларација се односи на обезбеђивање исхода за све путем запошљавања, социјалне заштите, социјалног дијалога и основних права на рад.
Социјална правда је основни принцип који се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости и примене људских права у свим сегментима живота и успешној коезистенцији међу народима. Овај принцип се уважава приликом промовисања родне равноправности, права миграната, као и радних места.
Социјална правда се унапређује кроз уклањање препрека са којима се људи суочавају због свог пола, година живота, расе, етничке припадности, религије, културе или инвалидитета. Бројни су показатељи који представљају ризике за социјалну искљученост, а најважнији од њих су:
- Материјална угроженост
- Статус у друштву
- Болест
- Инвалидност
- Припадност одређеном полу
- Етничке и верске припадности и др.
Ови ризици појединаца или групе становништва удаљавају од могућности за запослење, остваривање прихода и могућности образовања, као и од укључивања и учешћа у друштвеним токовима и активностима у заједници.
Сиромашни се често срећу са осуђујућим ставовима, особе са инвалидитетом са физичким баријерама, особе са менталним сметњама са одбацивањем. Такође, бројни су показатељи да се друштво и заједница срећу са великим проблемом трговине људима, највише децом и женама, као последица социјалне угрожености, који су били приморани да пружају сексуалне услуге, приморавани на просјачење, на вршење кривичних дела, као и друге облике искоришћавања. Према статистичким подацима, око 75% жртава су имале претходно искуство насиља, 50% од њих су деца, просечног узраста од 14 година, што говори о томе да нису развијени специфични програми за превенцију насиља и трговину људима. Групације које су рањиве су најчешће особе које су доживеле насиље у породици, које живе у сиромаштву, које су доживеле било који вид дискриминације, незапослена лица, као и лица која су искључена из образовног система и лишена основних права. Институционални механизми у Републици Србији чине да жртве буду укључене у друштво, да не буду рањиве и подложне поновном ризику виктимизације, те се на овај начин помаже и да породице жртава не буду угрожене и да се преживљене трауме не одражавају негативно и на њихову децу, јер би то производило шире последице по друштво и доприносило би порасту сиромаштва, социјалне дистанце и насиља.
Људско достојанство, породична стабилност и социјални мир, уз развој јаке средње класе, циљеви су којима је неопходно тежити. Као друштво морамо озбиљно да се забринемо због растуће социјалне неједнакости међу људима, јер су сиромаштво грађана Србије и незапосленост, поготово међу младима, видљиви на сваком кораку и представљају озбиљан проблем са којим се суочавамо.
Ако је човек осуђен да живи у сиромаштву и без запослења – то је повреда његових основних људских права. Социјална правда огледа се и кроз дијалог. У ситуацији када се укидају средства за многе услуге за децу, младе, старе, када се смањују права из социјалне и здравствене заштите, када у буџетским средствима све мање места има за најсиромашније, све указује на то да у будућности, без подршке, партнерства, сарадње свих чланова у заједници неће бити могуће досезање друштва које се темељи на вредностима које чине – солидарност, праведност, слобода и једнакост.
Можемо слободно рећи, да се у протеклој деценији доста радило на креирању система као подршке за жртве трговине људима како у нашој земљи, тако и у свету, али да је неопходно да се све институције заједно укључе и пруже подршку, јер на тај начин ћемо постићи суштински помак у овој области.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана социјалне правде и промоцији једнаких права и могућности за све. Зато што се тиче свих нас!
Институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана јуче је посетила амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид. Проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, упознао је амбасадорку са радом институције и стањем људских права у Аутономној покрајини Војводини. Тема разговора биле су како досадашње, тако и планиране активности институције Покрајинског омбудсмана, која ове године обележава 20 година од оснивања.
Састанак двеју институција уприличен је и с циљем разматрања могућности и предлога у погледу наставка и унапређења сарадње започете ранијих година. Покрајински омбудсман је, истичући значај подршке Амбасаде Шведске у Србији, изразио очекивање да ће се у предстојећем периоду сарадња проширити на више специфичних питања остваривања, заштите и унапређења људских права, а првенствено права детета.
Састанку су, уз покрајинског омбудсмана проф. др Зорана Павловића и амбасадорке Шведске Анике Бен Давид, присуствовали заменик Покрајинског заштитника грађана за права детета Милан Дакић и представници Амбасаде Шведске: координаторка за комуникације и јавну дипломатију Славица Марковић-Сандић и представница организације Тераформинг Невена Бајалица.
Када би савремена цивилизација истински живела у складу са принципима поштовања људских права и основних слобода који су прокламовани Универзалном декларацијом о људским правима не би било данашњих појава масовног кршења људских права, често праћених окрутним злочинима против човечности. Пут ка миру је и поглед у прошлост, свих нас и свих генерација, јер на тај начин једино можемо извући поуку о томе да се лоша дела не смеју више никад да понове. Уколико се будемо бавили културом сећања као и прихватањем одговорности, према младим нараштајима створићемо пут ка бољој будућности, створићемо путоказ ка једној културној стратегији која ће утицати на исправно формирање ставова младих, који јесу наша будућност.
Између осталог, овим речима отворен је научни скуп са међународним учешћем под називом „80 година од погрома у Великој рацији – корак даље ка заједничкој будућности“, који се одржао јуче у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Матице српске.
Поздравним речима учесницима скупа обратили су се проф. др Драган Станић, председник Матице српске, испред Покрајинске владе АПВ Војводине проф. др Зоран Милошевић – покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Зоран Павловић – покрајински заштитник грађана – омбудсман.
Научни скуп се одвијао у три панела под називом Кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, Суђење за ратне злочине и доказивање (став праксе и јавности) и Корак даље ка сећању. У раду научног скупа учествовао је велики број учесника из Србије, Мађарске и Румуније, и то: професора, судија, тужилаца, адвоката, представника невладиног сектора, тако да су се у излагањима чули како академски тонови, тако и практични примери, искуства и дилеме.
Данас након скупа Покрајински заштитник грађана – омбудсман и представници Матице српске, са представницима Општине Жабаљ обишли су меморијална места у Чуругу, у знак сећања на страдање невиних жртава, Срба и Мађара у том селу, током Другог светског рата. Том приликом обишли су Житни магацин и Српску православну цркву Вазнесења Господњег и положено је цвеће на споменик жртвама код Треће рампе у Чуругу.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у обављању послова Националног механизама за превенцију тортуре (НПМ) а у сарадњи са тимом Заштитника грађана дана 28. јануара 2022. године посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Суботици. Ово је била ненајављена посета са циљем да превентивно делује и усмерава органе јавне власти и службена лица на стварање услова и поступања према лицима лишеним слободе у складу са важећим прописима и стандардима.
Надаље како је циљ посете био усмерен и на поступање службених лица у поступцима лишења слободе извршен је обилазак просторија у којима се врши притвор лица лишених слободе и задржавање лица у просторијама за задржавање Полицијске управе Суботица. Током предметне посете члановима тима пружене су све тражене информације, омогућен им је обилазак и фотографисање просторија за задржавање, обављен је ненадзирани разговор са притвореним лицима и увид и фотокопирање затражене документације.
Након посете о свему ће бити сачињен извештај о обављеној посети Окружном затвору и Полицијској управи у Суботици.
