Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је организовао Округли сто на тему „ПОВЕРЕЊЕ У ИНСТИТУЦИЈЕ“ - Коме пријавити насиље? Скуп је организован с циљем целовитог сагледавања проблема, потреба и сачињавања заједничких закључака и предлога за унапређење и адекватну заштиту људских права и права детета.
Покрајински заштитник грађана у свом поступању током претходних година идентификовао је све већи број случајева насиља, а с друге стране, неразвијене процедуре, недовољна и неадекватна сарадња између надлежних институција (социјалног, здравственог, образовног и система правосуђа) препознате су као значајан проблем у обезбеђивању благовремене и потпуне заштите од насиља, било да се ради о деци или о одраслим лицима.
Истовремено, средства јавног информисања најчешће прекомерно, непримерено и непрофесионално извештавају о случајевима сумње на насиље, без критичког става, са све израженијим сензационализмом, чиме се крши право на достојанство, приватност и безбедност жртава и стварају услови за секундарну виктимизацију, искључиво с циљем да се задовољи знатижеља јавности и подигне тираж.
Омбудсман континуирано истиче важну улогу медија, који својим професионалним и етичким извештавањем могу значајно допринети едукацији јавности. Снажан утицај информација које медији свакодневно пласирају доприносе општем образовању деце, младих, родитеља, стручне и опште јавности, пошто их јавност најчешће безрезервно прихвата као проверене и тачне. Омбудсман перманентно указује и на потребу унапређења позитивног утицаја медија, избегавањем сензационалистичког извештавања о догађајима када је реч о жртвама насиља, посебно када су жртве деца, те пружањем адекватне заштите и подршке уз поштовање права на заштиту приватности. Право на приватност као и поштовање личног достојанства, психичког и физичког интегритета сваког појединца, не смеју бити угрожени несавесним и сензационалистичким извештавањем медија и неодговорним поступањем институција.
На основу свог искуства у пракси, Омбудсман уочава потребу да истакне да је поверење у институције од кључног значаја, како за остваривање, унапређење и заштиту људских права и права детета, тако и за заштиту и јачање друштва у целини.
На почетку скупа, учеснике је поздравио проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман. Своја искуства, изазове, дилеме, идеје и уочене проблеме у тренутној ситуацији, на поменутом округлом столу, изнели су и представници свих релевантних државних органа, институција, установа и организација, укључујући представнике полиције, тужилаштава, судова, установа социјалне заштите, здравства и образовања, као и представнике медија и организација цивилног друштва.
Након скупа у Новом Саду, Покрајински заштитник грађана организоваће округли сто на исту тему у Суботици, а потом и у Сремској Митровици, након чега ће на пленарном скупу, који Омбудсман планира да организује на јесен, закључци са сва три одржана округла стола бити сумирани, те ће бити донете препоруке и предлози чија би реализација допринела јачању поверења у институције, те ефикаснијој координацији и сарадњи релевантних актера, с циљем заштите и унапређења људских права.
У Стокхолму је 5. јуна 1972. године у организацији Уједињених нација, под називом „Човек и биосфера“, одржана прва светска конференција у вези са заштитом животне средине. На предлог учесника конференције, Скупштина УН је 5. јун прогласила за светски дан заштите животне средине, како би скренула пажњу на последице загађења животне средине, промовисала важност заједничког деловања, ширења идеје одрживог развоја, штедње енергије, коришћења обновљивих природних ресурса, као и смањења количине отпада.
Према речима Одре Азула, директора УНЕСКА, последњи догађаји у свету указују на потребу да „закључимо нови спроразум са животном средином“, променимо обрасце понашања и на иновативан се начин односимо према животној средини. На нужност те промене на посебно драматичан начин је упозорила и пандемија Ковид 19. Пандемија је обелоданила тесну повезаност човечанства и биодиверзитета и показала да човечанство не може избећи последице угрожавања биодиверзитета.
Уставом утврђена посебна одговорност аутономне покрајине за заштиту животне средине која пре свега подразумева дужност чувања и побољшавања животне средине, сагласно зајемченим правом сваког на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању оличена је и у обавези испуњења циљева утврђених Декларацијом о заштити животне средине у АП Војводини. Сагласно надлежностима заштите и унапређења људских права које се односе на праћење примене међународних стандарда, спровођења истраживања, информисања грађана, те организовања кампања у области образовања о људским правима, Покрајински омбудсман од постављених задатака у овом документу нарочито истиче те активно учествује у предузимању мера да се у процесу образовања младих стичу знања и подиже свест о значају заштите, унапређивања животне средине и одрживог развоја, као и о изворима, узроцима и последицама њеног загађивања, у подстицању рада институција јавне управе, као и рада научноистраживачких и образовних институција, те у напорима у развијању сарадње са организацијама цивилног друштва у области заштите животне средине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да се транзиција од животне средине ка здравој животној средини не може остварити ако у њу активно нису укључени грађани и њихове асоцијације, јер њима не може бити свеједно у каквој средини остварују своја фундаментална људска права.
Такође, приступање Европској унији захтева од Србије да модернизује своју „еко-политику“, да иновира постојеће и донесе нове прописе, као и да уложи значајна материјална средства у област заштите животне средине.
Омбудсман поздравља све позитивне кораке учињене на том пољу и подсећа грађане и доносиоце одлука да је право на здраву животну средину тесно повезано са фундаменталним људским правом – правом на живот. Устав Србије свакоме гарантује право на здраву животну средину, али и од свакога захтева да се према животној средини одговорно односи – да је чува, штити и унапређује.
Данас, уочи обележавања Дана детета и Међународног дана родитеља, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у сарадњи са Амбасадом Шведске у Србији, организовао је онлајн скуп „Права детета током пандемије – примери добре праксе“. Циљ овог скупа био је да се осврнемо на протеклих годину дана трајања пандемије и разговарамо о томе шта смо током овог периода уочили и научили, а посебно да укажемо на примере и даље кораке ка унапређењу праксе у заштити права детета.
У уводној речи, учесницима скупа обратили су се проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и господин Јуаким Верн, заменик шефа дипломатске мисије Шведске у Србији. Велика част нам је да смо на скупу имали прилику да разменимо искуства са госпођом Елисабет Далин, омбудсманком за права детета у Шведској. Она је указала на то да је Краљевина Шведска међу првим државама које су потписале и ратификовале Конвенцију Уједињених нација о правима детета, као и да је од 2020. године Конвенција формулисана и као Закон о правима детета у Шведској. Говорећи о правима детета током пандемије у Шведској, омбудсманка Далин указала је на то да су основне и средње школе наставиле редован рад у најбољем интересу детета, али да је у другим областима заштите права детета уочен простор и потреба за даљим унапређивањем права детета. Право детета на учешће у свим одлукама и областима које га се тичу и право детета да буде питано и да изрази своје мишљење, препознато је као право које је током пандемије недовољно испоштовано и на чијем унапређењу је потребно радити надаље.
Професор др Зоран Павловић подсетио је и на то да је на почетку проглашења пандемије Покрајински заштитник грађана – омбудсман издао саопштење у којем је указао и на то да је потребно деци обезбедити простор, прилику и дозволу да постављају питања и разговарају о својим проблемима и којим је апеловао на одрасле (родитеље, старатеље, професионалце, доносиоце одлука) да разговарају са децом, да информације и разговор с дететом прилагоде његовом узрасту, способностима и зрелости детета, јер истините и адекватне информације за децу могу бити извор сигурности и олакшати им сналажење у изазовној ситуацији.
Искуства осталих излагача скупа, представница и представника различитих институција, установа и организација цивилног друштва у области остваривања права детета на образовање, здравствену заштиту, социјалну заштиту, игру, културу у контексту пандемије, потврдила су да су право детета на партиципацију и проактиван приступ укључивању деце у процес разматрања и доношења одлука на свим нивоима, у редовним и ванредним околностима, од непроцењивог значаја за пуно остваривање и поштовање права детета.
Институција омбудсмана је током времена еволуирала од класичног модела омбудсмана, који се бавио контролом управе ка хибридном моделу који се бави и заштитом људских права и промоцијом добре управе.
У току ове недеље прилику да се упознају са радом, организацијом и надлежностима Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана имаће нова група студената Правног факултета за привреду и правосуђе из Новог Сада и Суботице.
Студенте ће примити професор др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, а кроз практичну наставу ће их водити Анико Ширкова, заменица покрајинског омбудсмана.
Културна разноврсност је део људских права и слобода
Културна разноврсност је део људских права и слободаГлавна скупштина УНЕСКА усвојила је 21 маја 2001. године Општу декларацију о културној разноликости, чији је циљ помоћи државама да у сопственим срединама унапреде поштовање и промовисање културне разноликости, а 2002. године овај дан је проглашен за Светски дан културне разноликости за дијалог и развој.
Том историјском декларацијом, државе света су културну разноликост признале као заједничку баштину човечанства. Сврха јој је продубљивање разумевања и промовисање свести о важном односу културе и развоја, као и важности дијалога између култура. Све културе и цивилизације доприносе богатству човечанства. Културна разноликост је снага развоја темељеног на толеранцији, међусобном поштовању, разумевању и прихватању. Култура је начин на који живимо, наш општи став вредности, традиције, уметности и веровања. У нашем све разноврснијем свету, заштита културне разноврсности представља етички императив, нераздвојив од поштовања људског достојанства, људских права и основних слобода.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је институција задужена за заштиту људских права грађана и као таква сматра да би на овај дан сви требало да се запитају шта је то разноликост, колико нам је битна и где нас њени путеви воде.
Србија је држава многих народа и религија, Срба и осталих, који су заједно кројили историју државе, тиме и њену садашњост и будућност. Држављани Србије могу бити поносни на своју хетерогеност и по броју националних мањина, које нас културолошки истичу наспрам других, и где припадници националних мањина имају иста права као и остали - и у националном и у верском погледу. Покрајински омбудсман истиче да нас залагање за очување културне разноликости и дијалог чини снажним и сложним, доприносећи тиме разноликости и развоју целокупне Републике Србије. Позитивним односом према културној разноликости смо пример добре праксе како се заиста штите и унапређују људска права у једном друштву.