Вести
Поводом актуелних медијских написа о подацима из извештаја Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ који говоре да је током првих шест месеци ове године ММР вакцину примило само 38,8 одсто деце, Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост због могућег угрожавања права детета на највиши ниво здравствене заштите а тако и права на живот, опстанак и развој и подржава све релевантне органе и институције у предузимању активности и мера у циљу едукације становништва о значају вакцинације и посебно карактеристикама ММР вакцина. Правовременим, научно заснованим и провереним информацијама доприноси се борби против предрасуда и страха од вакцинације, а тиме и спречавању слабог обухвата вакцинацијом и настанку епидемија.
Имунизација, као превентивна мера заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина сматра се једном од најважнијих јавно здравствених мера чије спровођење има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите Вакцинацијом деце обезбеђује се њихова заштита од последица заразних и потенцијално смртоносних болести. Истовремено, важно је знати да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Последњих година, а посебно с појавом пандемије Ковид 19, суочавамо се с чињеницом да је дошло до пада поверења у комплетан систем имунизације. То је резултирало тиме да болести које се могу спречити вакцином и даље представљају претњу широм света, што доказује и појава епидемије малих богиња у појединим европским земљама, укључујући и Републику Србију. Бројне су предрасуде о вакцинацији које се опажају у јавности, од најучесталијег страха појединих родитеља да ММР вакцина изазива аутизам, да постоји велики ризик од најгорих компликација након вакцинације, сумње у безбедност састава вакцине, да постоји скривени интерес фармацеутских компанија у производњи вакцина, до тога да је право да се одбије вакцина људско право гарантовано Уставом и Законом о правима пацијената.
Република Србија, као држава чланица Конвенције Уједињених нација о правима детета, дужна је да предузме све потребне мере како би се обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или казне засноване на статусу, активностима, израженом мишљењу или убеђењу родитеља, те заштита детета од свих облика насиља, повреда или злоупотребе, занемаривања или немарног односа, малтретирања или експлоатације, док је на бризи код родитеља. Пропуштање родитеља да обезбеди услове за правилан развој детета, а што може да наруши његово здравље, представља облик занемаривања и немарног поступања.
Спровођење мера заштите становништва од заразних болести законом је утврђено као приоритет у односу на спровођење осталих мера у области здравствене заштите, те је обавезна имунизација (у коју је уврштена и ревакцинација применом ММР вакцине) дефинисана као имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације. Обавезна имунизација посебно је предвиђена као неопходан услов за боравак деце у предшколским и школским установама. Боравак невакцинисаног детета у школи непосредно угрожава право на живот, опстанак и развој све деце. Како је исто резултат занемаривања родитељских дужности да се старају о животу и здрављу и да обезбеде основно школовање детету, у случајевима када ученик уписан у први разред, на дан поласка у школу није вакцинисан, односно није утврђена контраиндикација за имунизацију, о чему је доказе дужан да достави родитељ, школа треба да предузме одговарајуће мере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане и грађанке, а првенствено родитеље и старатеље да се информишу о вакцинацији деце из проверених извора и на основу научно заснованих чињеница.
Више информација и одговори на бројна питања у вези са вакцинацијом доступни су на страницама Института за јавно здравље Војводине:
Вакцине? - питања и одговори (izjzv.org.rs) и Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари! (izjzv.org.rs)
Проф. др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и саветница у Стручној служби, Нина Јанић Брусњаи, дана 13. децембра 2021. године, учествовали су на семинару „Заштита података о личности“ у организацији Привредне коморе Војводине. Покрајински заштитник грађана, проф. Павловић и сарадница, кроз излагања, упознали су учеснике са основама заштите података о личности из угла заштите људских права и као и значајним примерима међународне и домаће праксе у примени правне регулативе у овој области.
Генерална скупштина УН 1950. године је донела одлуку да се 10. децембар обележава као Међународни дан људских права у циљу промоције Универзалне декларације о људским правима, која и данас представља најзначајнији међународни акт о људским правима. Овај дан се обележава широм света како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца.
Људска права су основна права која има свака особа која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик или било које друго лично својство. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.
И ове године је остваривање људских права, како у свету, тако и код нас, у великој мери обојено борбом против вируса Ковид 19. Пандемија Ковид 19 на глобалном нивоу подстакла је продубљивање сиромаштва, пораст неједнакости и насиља, истакла дискриминацију и друге недостатке у заштити људских права, а што се посебно одразило на припаднике осетљивих друштвених група као што су особе са инвалидитетом, старије особе, припаднике етничких и других мањинских група.
Пуно остваривање људских права није могуће уколико институције као и друштво у целини нису усмерени ка истом циљу - животу у слободи, достојанству и једнакости, за све грађане и грађанке, животу без страха, у вери у основна права човека.
Обележавање Међународног дана људских права, значајно је по мишљењу Покрајинског омбудсмана, најпре зато да би се нагласила важност људских права, а затим да би се и проблеми у њиховом уживању учинили јавним, а надлежне институције подстакле на њихово ефикасно решавање. У том смислу Покрајински омбудсман подржава сваки напор доносилаца одлука који води унапређењу остваривања људских права и остваривању хуманијег, праведнијег, толерантнијег и слободнијег друштва.
Сва људска права су једнако важна, међусобно повезана, представљају недељиву целину и као таква основа су из које произилазе сва друга права, те у том смислу представљају динамичан концепт на коме сви непрекидно морамо радити и унапређивати га.
Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић учествовао је данас на конференцији у Новом Бечеју која је организована са циљем указивања на важност поштовања људских права и скретања пажње јавности на проблеме са којима се свакодневно суочавају маргинализоване групе становништва.
Будући да се Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као институција задужена за заштиту и унапређење људских права, свакодневно сусреће са проблемима у остваривању права грађана/ки, проф. др Павловић је, између осталог, на данашњој конференцији говорио о искуствима у вези са пријавама грађана/ки на рад институција.
Покрајински омбудсман се осврнуо и на резултате прошлогодишњег истраживања о малолетничким трудноћама и порођајима, који указују да је потребно развити програме и услуге превенције и заштите намењене ризичним групама деце и младих, посебно девојчицама ромске националности. У свом излагању, покрајински омбудсман указао је на потребу да се превазиђу дискриминаторски ставови да су малолетнички бракови део традиције и културолошких обичаја Рома, а то је могуће само заједничким, координираним планирањем и деловањем свих актера, едукацијом родитеља и чланова заједнице и оснаживањем девојчица информацијама, знањем и вештинама.
Конференцију је организовало Удружење Рома Нови Бечеј, уз подршку ОАК и Траг фондације кроз пројекат „Један позив чини промену“.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор Мреже „Живот без насиља“, организовао је у понедељак, 6. децембра, годишњу конференцију под називом „Подршка жртвама родно заснованог насиља – унапређење свеобухватне заштите“. Конференција је одржана уживо у Новом Саду и преко Зум платформе, а тема конференције је, у форми засебних панела, елаборирана кроз излагања 15 учесника и учесница. На сваком од пет панела тематизован је одређени проблем, па се тако о родно заснованом насиљу говорило кроз насиље над старијим и вишеструко дискриминисаним женама, као и кроз сексуално насиље над девојчицама и женама. Посебни панели били су посвећени раду са починиоцима насиља, односно медијском приказу родно заснованог насиља.
У раду конференције учествовали су компетентни саговорници из различитих области - новинари, доктори медицине, представници тужилаштва, центара за социјални рад, казнено-поправног завода и невладиног сектора.
Учеснике/це скупа поздравили су Зоран Павловић, покрајински омбудсман, Снежана Кнежевић, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова и Слађана Чабрић, представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
У свом обраћању покрајински омбудсман истакао је да је прошло време изговора и да је дошло време да се започне нови циклус у подршци жртвама насиља и одреди како индивидуална, тако и институционална одговорност за насиље почињено над женама.
Заменица покрајинског омбудсмана нагласила је да је у Србији на нормативно-стратешком плану заокружен оквир за остваривање родне равноправности, али да у стварности постоји читав низ проблема који подривају ефикасност система у пружању подршке и заштите жртава насиља.
Потребно је, по речима представнице Министарства, инкриминисати све видове насиља над женама, радити са мушкарцима, сарађивати са институцијама, интерсекторски и мултидисциплинарно прилазити проблемима, како би девојчице и жене расле у безбедном окружењу.
По речима Наташе Тодоровић, из Црвеног крста Србије, насиље над старијим женама се слабо препознаје, има мало истраживања и података о финансијском насиљу и занемаривању. У току пандемије дошло је до повећања насиља, али да баријере које постоје и делују – страх, стид, емоције, финансијска зависност од починиоца – стварају утисак да број тих случајева мали.
Жене са инвалидитетом су у већем ризику да буду жртве насиља него друге жене. Предрасуде, стереотипи и на њима засновани ставови нормализују насиље и чине га прихватљивим. У Србији се тешко обликују јавне политике којима се сузбија вишеструка дискриминација, али то не значи да свако од нас не може, истакла је Ивана Зелић, „Из круга - Војводина, да да свој допринос њеном сузбијању.
Марио Шили, из суботичког Центра за социјални рад, на конференцији је говорио о насиљу над припадницима ЛГБТ популације. Страх од последица и неповерење у државне институције су, по његовим речима, кључни разлози зашто припадници ове популације не пријављују насиље. Помоћ и подршка се траже од партнера, пријатеља, родитеља, брата, сестре, психолога или се уопште не тражи - готово половина ЛГБТ популације препуштена је сама себи.
У ромској популацији родне неједнакости су, по речима Радмиле Зећировић, координаторке Ромске женске мреже, израженије него у другим заједницама. Велики број Ромкиња доживљава партнерско насиље (85%), али га веома мали број (14%) пријављује. Она је истакла да је пандемија корона вируса утицала на пораст насиља, али и на његов појавни облик. Порастао је и број жена које су помоћ тражиле преко СОС телефона.
Када се ради о сексуалном злостављању деце, оно је, по речима Светлане Нешић из Покрајинског омбудсмана, још увек табу, жртве у 90 одсто случајева ћуте и веома мали број случајева сексуалног злостављања деце буде пријављен надлежним институцијама. Ситуација се може променити, а ћутање и тишина заменити гласношћу, само ако променимо друштвене и културне обрасце, као и праксе којима нарушавамо поверење деце у одрасле и институције. Сексуални злостављачи нису непознате, него су деци блиске особе (наставници, тренери, итд), а деца о злостављању дуго, често годинама и деценијама, ћуте, јер се, како је нагласила Бојана Танкосић, из Екуменске хуманитарне организације, плаше да неће имати подршку, да ће их средина осудити и одбацити, да ће бити кажњена... Деци треба слати поруку да им верујемо, да их разумемо и да их не осуђујемо. Велику улогу у борби против сексуалног насиља могу имати медији, али тираж, нагласила је Танкосић, не може бити важнији од најбољег интереса детета.
По речима Наде Падејски Шекеровић, руководитељке Сигурне женске куће у Новом Саду, за сузбијање насиља над женама веома је важан рад са починиоцима насиља. Ако је циљ овог рада заштита жртве и увећање њене добробити, онда се за постизање кредибилног резултата са починиоцима насиља мора дуго радити, а тај рад, по њеним речима, између осталог подразумева и управљање емоцијама, мењање уверења, али и концепта мушкости.
Предраг Кузмановић из Казнено-поправног завода у Сремској Митровици поделио је искуства у раду са починиоцима насиља над женама у пеналној установи. По оцени Слободана Јосимовића, из Вишег јавног тужилаштва, потребни су добри програми рада са починиоцима насиља, како би се смањио број жртава, али и број повратника у казнено-поправне установе. Људи на издржавању казне затвора имају, по његовим речима, снажан мотив да учествују у реализацији тих програма, јер на основу њих могу остварити бенефите.
У више наврата на конференцији је апострофиран рад медија и указано на потребу за разликовањем таблоидних и професионалних медија. Први, како је речено, не штите идентитет жртве и правдају се потребом јавности да све зна, романтизују насиље и своде га на „забаву“, други поштују етички кодекс, праве деликатне процене и не јуре тираж. Нису сви новинари, по речима Горана Пејчића, новинара Радио-телевизије Војводине, едуковани да пишу о родно заснованом насиљу. Медији са једне стране и институције, укључујући Покрајинског омбудсмана, са друге стране, треба да сарађују, а резултати те сарадње треба да буду боље едуковани новинари и боље и потпуније информисана јавност.
Центрима за социјални рад су, по мишљењу Миодрага Тепавца из Сомбора, потребни одговорни медијски партнери, али и хоризонтална и вертикална дистрибуција знања и информација између самих институција. Већи број насиља над женама у Војводини не значи, по Тепавчевим речима, да је Војводина виолентнија у односу на остатак Србије; то значи да се у Војводини насиље лакше препознаје и да га жене чешће пријављују.
Своја подстицајна излагања учесници/це су употпуњавали и предлозима како унапредити и борбу против родно заснованог насиља учинити ефикаснијом. Неки од тих предлога су, након кратке дискусије, уврштени у закључке конференције. Међу закључцима се посебно истичу следећи:
- потребно је континуирано прикупљати податке о родно заснованом насиљу;
- потребно је едуковати и подизати ниво знања професионалаца у свим институцијама о родно заснованом насиљу;
- потребно је едуковати све жене о родно заснованом насиљу, а посебно старије жене;
- родно засновано насиље треба посматрати кроз цео животни циклус, а не само кроз одређени период живота;
- промовисати међугенерацијску солидарност;
- обезбедити бесплатну правну помоћ свим женама жртвама родно заснованог насиља;
- обезбедити програме психолошке подршке и пружати психолошку помоћ жртвама насиља увек када је то потребно;
- у борби против насиља сарађивати са цивилним друштвом;
- радити на економском оснаживању жена;
- обезбедити континуирану едукацију професионалаца у вези са превенцијом и заштитом деце од сексуалног насиља;
- обезбедити заједничко мултисекторско поступање у заштити деце и жена од сексуалног злостављања и обавезу међусобног обавештавања о преузетим активностима, мерама и њиховим ефектима;
- поједноставити процедуре, обезбедити ефикасну заштиту и спречити ретрауматизацију и додатну виктимизацију жртве;
- едуковати новинаре о правима деце и њиховој ефикасној заштити;
- више укључити локалне самоуправе у рад на спречавању родно заснованог насиља и континуирано пратити резултате родно одговорног буџетирања;
- повезати пенални рад са починиоцима насиља са постпеналним радом.
У сусрет 10. децембру, Међународном дану људских права, покрајински заштитник грађана – омбудсман овом приликом уручио је Светлани Селаковић, помоћници покрајинског секретара за социјалну заштиту, демографију и равноправност полова Повељу за изузетан допринос заштити и унапређењу људских права, за своја вишегодишња настојања и давање доприноса унапређењу родне равноправности.
