Вести
Јуче, 20. октобра 2021. године, последњег дана шестог Фестивала менталног здравља, одржана је онлајн трибина „Родно балансирани односи у породици – пут ка друштву без родно заснованог насиља“. Учесници трибине били су стручњаци и практичари у области раног развоја, породичних односа и људсих права: Јелена Бранковић, Центар за подршку раном развоју и породичним односима „Хармонија“, проф. др Владимир Михић, Филозофски факултет Нови Сад, Ведрана Мирковић, Група „Изађи“ и Кристина Недељковић, Дом здравља Нови Сад, а трибину је модерирала Светлана Нешић Бајго, саветница у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.
Трибина је имала за циљ допринесе разумевању да улагањем у изградњу родно равноправног друштва истовремено превенирамо родно засновано насиље и да је у том контексту неопходно да анализирамо и преиспитујемо праксе и начине на које се опходимо са децом, како их васпитавамо и одгајамо од најранијег узраста. На трибини је било речи о значају првих 1000 дана живота детета на његов целокупан психофизички развој и снажан утицај овог најранијег периода на ментално и физичко здравље појединки и појединаца, те друштва у целини. Будући да су прве године живота и период у којем се изграђује родни идентитет код већине деце, указано је на значај и снажно дејство културолошких и друштвених чиниоца, па тако и родних стереотипа и предрасуда на обликовање дететовог доживаљаја себе и понашања у складу са очекиваним и наметнутим нормама о томе шта значи бити дечак или девојчица, што надаље утиче и на одржавање неједнаке расподеле моћи и неједнаких могућности за жене и мушкарце и последично до родно заснованог насиља. На трибини смо имали прилику да чујемо и примере добрих пракси у смислу све већег броја очева који су од најранијих дана родитељства активно укључени у бригу и старање о деци, али је истакнута потреба да и окружење породице и шира друштвена заједница буду у већој мери укључени у промовисање и пружање подршке родно балансираним односима у породици. Отворена су питања и теме препознавања и обезбеђивања подршке деци и особама другачије сексуалне оријентације, родног идентитета и проблема са којима се суочавају породице са истополним родитељима. Истакнуто је да је реч о особама и породицама које нису препознате од система, због чега се носе са бројним тешкоћама и не добијају потребну заштиту и подршку. Порука одржане трибине могла би да се сумира у томе да стварањем сигурне емотивне везе са дететом од најранијих дана, односа у којем препознајемо и адекватно одговарамо на потребе детета, односа у којем се дете осећа виђено, препознато, уважено, има осећај да припада и има поверење у одрасле који се старају о њему, доприносимо томе да дете изграђује здрав и снажан осећај личне вредности и интегритета што му омогућава и заштиту од сексуалног злостављања и других облика насиља. Да би родитељи/старатељи били у могућности да адекватно одговоре на овакве захтеве, потребна им је подршка читаве заједнице, а посебно је истакнуто да је, у складу са међународним стандардима и домаћим прописима, превенствена одоговорност и обавеза доносиоца одлука и креатора политика у стварању услова и обезбеђивања могућности у правцу изградње сигурног и равноправног простора за све грађане и грађанке.
Овогодишњи Фестивал менталног здравља носио је слоган „Градимо сигуран простор за ментално и сексуално здравље“ и имао је за циљ да подигне свест о утицају сексуалног здравља на ментално здравље, као и да укаже на то да сви као чланице и чланови друштва имамо значајну улогу и одговорност у изградњи сигурног и прихватајућег простора у заједници.
Током десет дана трајања Фестивала одржане су бројне радионице, интерактивна предавања, филмске пројекције, изложбе, конкурси, уличне акције којима су покренуте и обрађене теме у вези са родном равноправношћу, превенцијом сексуалног злостављања, утицајем друштвених мрежа на сексуално понашање, као и са правном регулативом у овим областима. На позив Института за јавно здравље Војводине који је иницијатор и главни организатор Фестивала, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ове године имао је активну улогу у организацији овог значајног догађаја.
СЕОСКЕ ЖЕНЕ – ПОКРЕТАЧИЦЕ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Повереником за заштиту равноправности, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women), организовао је данас у Новом Саду конференцију поводом Међународног дана жена на селу “Сеоске жене – покретачице локалног развоја“.
У уводном делу присутнима су се обратили покрајински заштитник грађана – омбдусман проф. др Зоран Павловић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и Милана Рикановић, шефица канцеларије UN WOMEN у Србији. Рад конференције одвијао се у оквиру два панела – у првом панелу учествовале су председнице женских удружења - Мирјана Хемун из удружења жена Банстолка, Мира Ковачев из Стапарске руже, Малина Станојевић из удружења Сачувајмо село, Марија Вечански из Банатског јагњета и Вукосава Тешановић из Митровачке добре баште. Оне су, из перспективе жена са села и чланица сеоских женских удружења, говориле о значају и доприносу удружења али и о изазовима са којима се суочавају и одрживости удружења. У другом панелу учествовали/ле су представници/це институција - Славољуб Арсенијевић, в.д. подсекретара у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам, Љиљана Петровић, помоћница покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство, мр Јасмина Миљковић, шефица Управљачког тела и начелница Одељења за управљање ИПАРД програмом у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Станислава Малић Гостовић, директорка Завода за равноправност полова, Саша Билиновић, в.д. начелника Градске управе за привреду Нови Сад и Радослава Аралица из Зрењанинског едукативног центра.
Конференција је организована ради давања подршке побољшању положаја сеоских жена кроз унапређење оквира и механизама за економско оснаживање. На конференцији се говорило о темама попут доприноса удружења сеоских жена развоју локалне економије, изазовима са којима се суочавају у раду и финансирању, али и одрживости удружења и мерама за дугорочну подршку њиховим активностима. Циљ конференције био је да се кроз размену праксе и искустава представника/ца институција и удружења сеоских жена сагледају могућности за унапређење њиховог положаја и утврде могуће акције.
Будући да је препознато да су жене на селу у неповољном економском положају (имају мање шансе за одрживо запошљавање, ретко су власнице ресурса попут земље, обрадивог земљишта и непокретности, оптерећене су пословима у кући и домаћинству – представљају невидљиву радну снагу, немају приступ информацијама о правима и доступним видовима подршке, информационим технологијама), учесници/це конфереције били су сагласни да је неопходно:
- Пружати системску, синхронизовану подршку од стране свих релевантних институција, на свим нивоима власти како би се обезбедио адекватан приступ услугама у заједници које би повећале њихове шансе на тржишту рада;
- Понудити нове програме које ће препознати потенцијал жена на селу, (осим ручних радова и припреме хране) јер пракса показује да су жене на селу иновативне и успешне предузетнице ;
- Спроводити јавне кампање са циљем мењања патријархалних вредности и искорењивања стереотипа у вези са улогом жена у сеоским подручјима;
- Оснаживати жене да се удружују и подржавати рад удружења од стране локалних самоуправа;
- Спроводити континуиране едукације жена на селу у циљу јачања капацитета и знања потребног да се пишу пројекти – обезбедити пружање менторске подршку за проналажење начина за самоодрживост и финансирање/опстанак рада удружења и редовних активности;
- Континуирано радити на развијању програма самозапошљавања ових жена и пружати стручну подршку женама предузетницама;
- Локални програми подршке у пољопривреди треба да буду креирани тако да циљају и оне гране којима се претежно баве жене;
- Пружати подршку удружењима за припрему неких нових програма и конкурисање за добијање подршке од неких других донатора осим локалних самоуправа ;
- Спроводити активности којима се подстиче останак младих на селу;
- Определити средства у јасно препознате приоритете које узимају у обзир потребе жена које живе и раде на селу;
- Успоставити системску подршку женама у пољопривреди и у руралном развоју јер је то једини начин да промене буду одрживе и заиста допренесу побољшању квалитета свакодневног живота на селу;
- Спроводити едукације са циљем препознавања потреба тржишта и излажење из традиционалне улоге жене.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставио је са посетама удружењима жена на селу, па је данас, у сусрет 15. октобру – Међународном дану жена на селу, обишао удружења у Срему: „Сремица“ у Пећинцима, „Митровачка добра башта“ у Сремској Митровици и „Шимановчанке“ у Шимановцима.
Удружење жена „Сремица“ више од две деценије чува традицију Срема, кроз одржавање разних културно просветних манифестација и неговање кулинарских вештина, а бави се и хуманитарним радом. „Митровачка добра башта“ фокусирана је на производњу производа од воћа и поврћа на традиционалан начин и без шећера или са смањеном количином шећера, без арома, адитива и конзерванса. Производња има и ширу друштвено одговорну мисију јер у њој учествују штићенице и бивше штићенице Сигурне куће, жене из локалних удружења и припаднице социјално угрожених категорија становништва. Удружење жена „Шимановчанке“ негује традицију Срема, организује различите културне манифестације и предавања, а познато је и по хуманитарном раду.
Да би се положај жена на селу унапредио, први корак ка економском оснаживању је њихово повезивање и умрежавање кроз женска удружења, а затим и едукације и информисање о активностима, мерама и инструментима подршке које постоје на локалном, покрајинском и републичком нивоу којима се подстиче женско предузетништво. Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим посетама тежи да стекне увид у проблеме са којима се жене на селу суочавају, између осталог и приликом израде пројеката или конкурисања за подстицајна финансијска средства, и допринесе њиховом решавању.
Посете удружењима жена на селу на територији АП Војводине Покрајински заштитник грађана - омбудсман реализује у сарадњи са Заводом за равноправност полова и Покрајинским секретаријатом за социјалну политику, демографију и равноправност полова.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић, заменик за права детета Милан Дакић и саветнице Светлана Нешић Бајго и Марија Миладиновић посетили су данас Школу за основно и средње образовање „Милан Петровић“ у Новом Саду, где су са директорком Школе Виолетом Страхињевић и секретарком Јеленом Прентовић разговарали о условима и оклностима образовања, рада и боравка у овој установи. Истовремено, ово је била прилика за идентификацију постојећих проблема и разматрање евентуалних могућности за пружање правовремене подршке деци и одраслима са сметњама у развоју и инвалидитетом и унапређење заштите њихових људских и дечијих права.
Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“ са домом ученика јединствена је у региону, пре свега у погледу услуга које пружа с циљем образовања и васпитања деце и одраслих са свим врстама сметњи у развоју, током читавог њиховог живота. Ово подразумева бројне савремене и иновативне програме и активности који су усмерени ка испуњењу индивидуалних потреба сваког појединачног ученика и корисника услуга образовања, социјалне и здравствене заштите, а које установа обезбеђује. Омогућавање кућне наставе, учења на даљину и програми за образовање одраслих реализују се у континуитету и само су неки од видова подршке и корисницима услуга, али и њиховим породицама, с циљем оспособљавања и оснаживања за укључивање у окружење.
Према речима директорке и секретарке Школе, последице и утицај пандемије вируса корона, укључујући брзе, неочекиване и интензивне промене у свакодневном животу, осетније су за појединце и породице из рањивих група, укључујући породице са члановима који имају сметње у развоју или инвалидитет. Запослени у овој установи су самостално или у колективу проналазили решења и стварали ученицима ново окружење и услове за континуирано учење и образовање, прилагођене њиховим потребама и актуелној ситуацији. Уз мало времена за припрему у неизвесној и до сада непознатој ситуацији, ово је подразумевало измене и прилагођавање наставног плана и програма другачијим околностима и одступање од уобичајених навика, обавеза, активности. Одступање од свакодневних рутина је, посебно код деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, условило извесно неразумевање ситуације и бурније емоционалне реакције.
Недовољна стручна подршка у заједници, укључујући недовољан број дефектолога, дечијих психијатара, педијатара, социјалних радника, личних пратилаца, такође су препрека и умногоме утичу на могућност остваривања права на адекватно образовање, али и на обезбеђивање одговарајуће социјалне и здравствене заштите деце и одраслих са сметњама у развоју.
Након одржаног састанка, закључено је да би се заједничким деловањем, кроз интерсекторску сарадњу и ангажовање свих релевантних актера, могло допринети међусобној размени искустава и знања, а пре свега променама и унапређењу квалитета живота деце и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових права.
Као први резултат сарадње две институције, до краја године, биће организован округли сто на на којем ће учешће узети запослени у институцијама овог типа, као и други професионалци из система образовања, здравствене и социјалне заштите, како би кроз размену искуства и знања, унапредили и уједначили праксу, с циљем даљег приближања општеприхваћеним међународним стандардима у области људских права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман уручиће Писмо за родитеље породилиштима у АП Војводини, како би оно било подељено трудницама и породиљама у овим установама. Писмо је осмишљено са циљем да од првог дана родитељима буду доступне основне информације о правима детета и кључним условима за квалитетан целовит развој детета. Садржина писма обухвата информације о томе шта су права детета и због чега је значајна Конвенција Уједињених нација о правима детета, као и најсвежије научне податке и доказе о раном развоју детета, квалитетној стимулацији и подршци раном развоју и његовом значају за цео живот појединки и појединаца, као и друштва у целини.
Дечја недеља је национална манифестација и представља модел сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, повезивања свих важних актера у заштити права детета. Сваке године реализује се у циљу побољшања положаја детета у Србији и обележава се сваке године током прве недеље октобра.
Овогодишњи мото Дечје недеље чине стихови Љубивоја Ршумовића „Дете је дете, да га волите и разумете“, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да управо Конвенција о правима детета каже да дете, у циљу потпуног и складног развоја личности, треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања.
Преузмите "Писмо родитељима"
