Вести
Пандемија вируса корона унела је брзе, неочекиване и интензивне промене у образовно – васпитни систем, што је захтевало прилагођавања и ревизију дотадашњег начина предавања и рада васпитача, учитеља и наставника. Широм света, укључујући Републику Србију, просветни радници су, индивидуално или колективно, проналазили решења и створили деци и ученицима ново окружење и услове за континуирано учење и образовање. Уз мало времена за припрему у неизвесној и до сада непознатој ситуацији, у већини случајева ово је подразумевало измене и прилагођавање наставног плана и програма за реализацију путем интернета, телевизије и других средстава комуникације. Будући да су ове околности умногоме утицале на све учеснике образовно-васпитног система, а да су просветни радници у самом средишту овог процеса, квалитет њихивог рада зависи и од тога како се они осећају у овим улогама, да ли добијају одговарајућу помоћ и подршку надлежних институција/органа и могућности и начина сарадње са овим институцијама, родитељима и децом/ученицима.
Са жељом да Међународни дан просветних радника обележи на начин да пуну пажњу поклони просветним радницима и непосредно чује њихова мишљења, ставове, искуства и проблеме са којима се суочавају, Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас онлајн састанак са просветним радницима у АП Војводини. У уводном делу састанка, учесницима су се обратили покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, заменик Покрајинског омбудсмана за права детета Милан Дакић и Драгана Ђурић, председница Националне асоцијације родитеља и наставника Србије.
Уз подршку представница НАРНС-а, на састанку којем је присуствовало двадесет просветних радника из 15 образовно-васпитних установа из АП Војводине, формулисани су закључци и предлози за унапређење положаја просветних радника у нашој земљи.
На састанку је констатовано да су услови рада током пандемије наметнули још више очекивања и оптерећење наставницима и да им је подршка и укљученост родитеља у овом периоду веома значила. Истовремено, недостатак техничких средстава за реализацију онлајн наставе, као и недостатак времена због других обавеза, представљају велики проблем и наставницима и родитељима. Истакнуто је да су измењене околности и настава на даљину произвели губитак у усвајању знања и градива код ученика и да је потребно ревидирати стандарде постигнућа и планирати компензаторне програме у наредном периоду. Оно што се показало добрим и корисним је употреба различитих медијских и техничких средстава у настави које није толико често, а могло је и требало је бити, по речима наставника, део редовних средстава наставе и пре периода пандемије. Закључено је да је непосредан контакт са ученицима у школи незаменљив и да је то оно што свима недостаје. На питање да ли и у којој мери познају концепт права детета, наставници су указали на то да постоји потреба да знају више, како они, тако и родитељи, будући да је утисак да се овај концепт не разуме довољно и погрешно доводи у везу са поспустљивим односом према деци и ученицима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, Зоран Павловић, користи и ову прилику да свим учитељима, наставницима и васпитачима честита Међународни дан просветних радника и да им захвали на труду и залагању да образовно - васпитни процес одрже „живим“ и продуктивним како би садашње и будуће генерације порджали у развоју и квалитетном образовању. Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да нагласи да су просветни радници један од најзначајнијих ресурса развоја заједнице и друштва у целини и позива доносиоце одлука и креаторе политика да предузму све неопходне кораке како би просветним радницима пружили осећај достојанства и уважености који заслужују.
Међународни дан учитеља обележава се петог октобра, а прогласиле су га Уједињене нације са циљем да се истакне улога учитеља у образовању и развоју деце и приницпи и препоруке о положају учитеља и наставника.
У сусрет Међународном дану жена на селу, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова посетила је данас удружења жена „Бајка“ из Руског Крстура, „Свилен конац“ из Обровца и „Стапарска ружа“ из Стапара. Ова женска удружења баве се, између осталог, очувањем старих и уметничких заната, израдом ручних радова и очувањем традиције.
Данашње посете представљају наставак посета женским сеоским удружењима које се организују у циљу давања подршке на путу ка економском оснаживању жена на селу и инклузији у локалну економију - да би се афирмисале као успешне предузетнице, жене морају имати приступ финансијским ресурсима и бити упознате са мерама за подршку руралном развоју које су на располагању сеоским женама, а које постоје на локалном, покрајинском и републичком нивоу.
Посете удружењима жена са села на територији АП Војводине Покрајински заштитник грађана - омбудсман реализује у сарадњи са Заводом за равноправност полова и Покрајинским секретаријатом за социјалну политику, демографију и равноправност полова.
Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама.
Октобар месец обележава се широм света као Међународни месец борбе против рака дојке. Циљ обележавања је скретање пажње на распрострањеност рака дојке и подизање свести о значају здравих облика понашања у превенцији рака дојке, као и значају раног откривања и могућности правовременог започињања лечења оболелих особа.
Иако је пажња јавности током протекле године била усмерена на превенцију и лечење вируса ковид-19, не треба заборавити да је рак дојке најчешће дијагностикован малигни тумор у популацији жена, који чини 24,2% свих новооткривених случајева рака и 15% свих смртних случајева од рака код жена.
У Републици Србији сваке године региструје се око 4000 новооткривених случајева ове болести, док годишње умре 1600 жена. Према броју оболелих жена Србија је слична другим земљама у окружењу, док је према броју умрлих жена Србија међу водећим земљама у Европи. Код жена у Републици Србији, рак дојке се најчешће открива у одмаклој фази, иако је излечив у 90 одсто случајева уколико се открије на време.
2012. године у нашој земљи је започет програм организованог скрининга рака дојке, који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести. Скрининг се спроводи организовањем мамографских прегледа код здравих жена старости од 50. до 69. године. Осим тога, свим женама саветује се да почевши од 30. године живота редовно (једном месечно) спроводе самопреглед дојки. Откривање рака дојке у раној фази, осим високе шансе за излечење, омогућава и примену поштедних хируршких интервенција, бржи опоравак, смањење инвалидности, бољи квалитет живота.
Покрајински заштитник грађана омбудсман позива све жене да се одазову на бесплатан скрининг програм које спроводе надлежне здравствене установе, јер рана детекција ове опаке болести даје бољу прогнозу у циљу очувања живота и здравља.
Жене у нашој средини не користе могућности превентивних прегледа нити се у већем броју одазивају на скрининг програме. Поред здравствених установа, гинеколога и лекара опште праксе који су дужни да информишу пацијенткиње да су прегледи за рано откривање рака дојке потребни и доступни, неопходно је да органи власти појачају едукативне и превентивне активности у циљу подизања свести о раку дојке и важности редовних прегледа.
И за време пандемије, важно је, не само заштитити се од вируса ковид-19, већ и наставити са очувањем свога здравља, што подразумева између осталог и подвргавање скрининг тестовима у циљу раног откривања поремећаја здравља.
Међународни дан старијих особа – 1. октобар - Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 14. децембра 1990. године како би утицала на државе да осигурају задовољење потреба старијих чланова и омогуће им лакше учествовање у друштву у складу са њиховим способностима.
Имајући у виду да је према последњем попису становништва Републике Србије од 2011. године број становника у старосној групи од 65 година до 85 година и више било укупно 1.250.316 људи, што чини 17,39% становништва од укупног броја људи који живе у Србији, јасно је да је реч о популацији која није малобројна. Узимајући у обзир да је сада 2021. година и да наша земља бележи низак природни прираштај, може се рећи да је свака пета особа у Србији старија од 65 година.
Пандемија Ковида-19, која је 2020. године оставила несразмеран и озбиљан утицај на старије особе посебно на њихово здравље али и на њихова права и одлучивање других о добробити старијих особа, јасно је истакла да старији људи морају бити приоритет друштва у напорима да се промени начин и политика бављења старењем и старијим особама у нашем друштву.
Препознајући последице старења становништва, које дубоко сежу у све области друштва Уједињене нације су прогласиле Декаду здравог старења од 2021. – 2030. године. Здраво старење не обухваћа само право старијих на здравље, већ обухвата низ права старијих особа која су инкорпорирана у старење као процес промене у различитим функцијама и видовима (биолошко, психолошко и социјално старење).
Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебну пажњу посвећује старијим особама и препознаје потребе ове посебно рањиве категорије становништва у области заштите и унапређења њихових људских права. У том правцу ове године Покрајински заштитник грађана – омбудсман организује округли сто „Право на старост – насиље над старима“, сматрајући да се о теми насиља над старима недовољно говори и не предузимају одговарајуће мере у циљу побољшања њиховог положаја.
Према подацима до којих је у својим истраживањима дошао Покрајински заштитник грађана – омбудсман крива насиља над старијим особама од 2018. па до данас се знатно повећала. Једна од добијених анализа указује да је најприсутније психичко насиље над старијим особама док је према анализи праћења извештавања електронских медија утврђено да су медији највише извештавали о физичком насиљу. Жртве насиља су жене и то у много већем проценту него што су то мушкарци старије животне доби.
Када говоримо о извршиоцима насиља над старијим особама утврђено је да је најчешће извршилац особа мушког пола просечне старосне доби од 40 – 50 година. Надаље, може се закључити да се насиље над старијим особама најчешће дешава у породичном окружењу и то од сродника (најчешће деца или брачни партер).
Сматрамо да је сарадња и добра координисаност свих институција веома важна јер се на тај начин на насиље над старијим особама може адекватно, правовремено и стручно реаговати. Циљ округлог стола је подизање свести институција о постојању насиља над старијим особама, оснаживање међусобне сарадње и координације институција у решавању и препознавању ситуација насиља над старијим особама. Такође је важно да се из искуства институција које поступају у случајевима насиља, препознају субјекти и лица који су прва карика у откривању и пријављивању насиља над старијим особама. У том смислу потребно је да се створе и развију механизми и протоколи који би подигли капацитете старијих особа како би препознали и пријавили насиље које се врши над њима.
Учешће на округлом столу пријавили су стручњаци из области права старијих особа, представници Министарства унутрашњих послова, Полицијских управа са територије АПВ, представници Центара за социјални рад, Вишег јавног тужилаштава у Новом Саду, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Црвеног крста – представници локалних огранака са територије АПВ, Домова за старе и пензионере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у наредном периоду планира активности које су усмерене на подизању капацитета старијих особа у препознавању и пријављивању насиља.
Са округлог стола „Право на старост – насиље над старима“ :
У сусрет 15. октобру - Међународном дану жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставио је са посетама удружењима жена на територији АП Војводине. Заменица за равноправност полова обишла је данас удружења жена „Банатско јагње“ из Боке, „Велико срце“ из Лазарева и Клуб жена из Белог Блата.
Чланице удружења „Банатско јагње“ из Боке прерађују вуну и организују разне манифестације и активности, удружење жена „Велико срце“ негује традиционалне начине дружења, израде народних рукотворина и организовање едукација, док Клуб жена Бело Бело Блато ради на промоцији белоблатске гастрономије, колачарства, локалних производа и домаће радиности.
Како би се жене у руралним срединама економски оснажиле, неопходно их је информисати о активностима, мерама и инструментима подршке којима се подстиче женско предузетништво. Данашњом посетом женским удружењима, као претходним и предстојећим посетама, Покрајински заштитник грађана – омбудсман тежи да доприносе, како целовитијем сагледавању проблема са којима се жене на селу суочавају приликом израде пројеката или конкурисања за подстицајна финансијска средства, тако и њиховом ефикаснијем решавању.
Посете удружењима жена са села на територији АП Војводине Покрајински заштитник грађана - омбудсман реализује у сарадњи са Заводом за равноправност полова и Покрајинским секретаријатом за социјалну политику, демографију и равноправност полова.
