Вести
МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ЈЕ БЛАГО СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА
На предлог УНЕСКО-а, Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године прогласила 21. фебруар за Дан матерњег језика, уважавајући тај датум који се од 1952. године обележава у Бангладешу, када је неколико студената изгубило животе у сукобима са полицијом тадашњег Источног Пакистана, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Право на употребу матерњег језика спада у основна људска права. Матерњи језик је опредељујући део културе сваког појединца и представља један од пресудних елемената за изградњу личног идентитета. Зато је важна и његова јавна и службена употреба, као и заступљеност у области образовања и јавног информисања. Аутономна покрајина Војводина као један од етнички најшароликијих региона у Републици Србији и Европи чини све да очува ову разноликост која и убудуће треба све нас да мотивише и зближава. Овде се не ради о дужности на коју нас обавезују прописи, него о природном осећању за поштовање другог и другачијег.
Матерњи језик је најдрагоценије благо сваког појединца. То је језик на којем изговарамо прве речи, језик на којем сањамо, језик који пресудно утиче на формирање наше личности. Поносито чувајмо и негујмо своје, али поштујмо и туђе да би и то постало наше заједничко. Тако ћемо сви постати богатији.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом раду залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности.. Стога је посебно битна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање овог уставом загарантованог права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман као члан тима Националног превентивног механизма за превенцију тортуре, заједно са Заштитником грађана, посетио је у петак 05. фебруара 2020. године Окружни затвор у Зрењанину, као и полицијске станице Житиште и Нова Црња.
Део тима Националног превентивног механизма који је посетио ОЗ у Зрењанину имао је за циљ да провери како је затвор поступао по препорукама из 2018. године када је Национални превентивни механизам обишао затвор и утврдио стање и доставио препоруке ради побољшања услова лица лишених слободе. Такође, обављени су и инвидуални разговори са притвореним лицима, а у вези са стањем и условима у притвору ОЗ Зрењанин, као и о самом поступању полицијских службеника приликом њиховог лишавања слободе.
Остатак тима Националног превентивног механизма је посетио полицијске станице у Житишту и у Новој Црњи, са циљем да утврди материјално стање просторија за задржавање лица, обави разговор са затеченим лицима као и да провери сам поступак полицијских службеника приликом лишавања слободе и стекне увид у документацију поменутог поступања.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман, заменица Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана Анико Ширкова и млађи саветник Стефан Тодоровић посетили су јуче као чланови тима Националног механизма против тортуре, Окружни затвор у Новом Саду.
У разговору са притвореним лицима чланови тима су желели да дођу до одговора на питање да ли се и у којој мери полицијски службеници приликом хапшења и привођења лица, придржавају прописа. Чланови тима обишли су и затворске просторије како би стекли увид у материјалне услове у притворском одељењу.
Овом посетом Национални механизам против тортуре прати поступање по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања, које су формулисане приликом посете те организације Окружном затвору у Новом Саду.
Суочен са проблемом пренасељености затвора, Европски комитет за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања инсистира на примени мимималних стандарда животног простора који мора бити омогућен сваком затворенику. Пренасељеност затвора производи бројне негативне последице, од нарушавања приватности до тензија и насиља, којима се нарушава достојанство лица на издржавању затворске казне.
Део Тима Националног механизма против тортуре посетио је јуче и Полицијску станицу у Бачком Петровцу.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Фонд „Европски послови“ Аутонмне покрајине Војводине закључили су данас Споразум о сарадњи. Споразум су потписали проф. др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Александар Симурдић, директор Фонда "Европски послови" АП Војводине.
Поменутим Споразумом стране потписнице су се обавезале на сарадњу у свим областима од значаја за заштиту и унапређење људских и мањинских права, као и у областима истраживачке, пројектне и едукативне делатности.
Сарадња Покрајинског омбудсмана и Фонда „Европски послови“ засниваће се на принципима међусобног поверења, уважавања и доприноса заштити права грађана. Када за то постоје заједнички интереси, стране потписнице ће заједничким истраживачким радом партиципирати у пројектима од општег и регионалног значаја, учествовати на конфренцијама, округлим столовима и другим облицима стручних скупова које се односе на област људских права. Заједнички ће организовати семинаре, трибине и промоције публикација. Поред тога, успоставиће и сарадњу у области издавачке делатности, као и међусобну размену научних и стручних публикација.
Потписивањем овог споразума проширен је круг сарадника са којима Покрајински омбудсман сарађује на промоцији, унапређењу и заштити људских права.
Поводом најновијих, узнемирујућих медијских написа о сексуалном насиљу над више младих жена у Београду, Покрајински заштитник грађана-омбудсман жели да и овом приликом пружи безрезервну подршку жртвама насиља и посебно жели да охрабри девојчице, девојке, жене и дечаке да пријаве сексуалне злоупотребе, али и сваки други вид насиља над њима, јер само тако починиоци могу бити откривени, а насиље заустављено.
Последњи догађаји недвосмислено показују да починиоци насиља неретко злоупотребљавају поверење жртава, рачунајући да их жртве због недостатка храбрости, или осећаја стида, или наметнуте им одговорности за почињено насиље, неће пријавити. У конкретном случају жртве су показале велику храброст и јавно су проговориле о сексуалном насиљу које су преживљавале, неке од њих и дужи низ година.
Правовремена реакција надлежних државних органа у овом случају (али и у свим другим) доприноси поверењу жртава да ће активностима надлежних институција насилници бити заустављени и кажњени у складу са законом. Држава, као и друштво у целини морају жртвама насиља послати снажне поруке подршке и охрабрења, а инсистирањем на правди показати да је Србија безбедно окружење за све људе који свој успех у професији и положај у друштву заснивају на таленту, труду и свакодневном, истрајном и мукотрпном раду!
