Вести
Заменици и саветница Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана били су данас у Бачкој Тополи где су, заједно са Заштитником грађана Општине Бачка Топола Миладином Нешићем, посетили Основну школу ''Чаки Лајош'' и Центар за социјални рад за општине Бачка Топола и Мали Иђош. Повод ове посете био је случај вршњачког насиља о којем је Покрајински заштитник грађана недавно сазнао путем писаних и електронских медија, а на основу чега је покренуо поступак по сопственој иницијативи.
Током разговора са просветном инспекторком Општине Бачка Топола, директорком и педагошкињом Школе, као и са директорком органа старатељства, Омбудсман је стекао јаснији увид у околности конкретног случаја. Констатовано је да сложеност ситуације изискује успостављање и јачање интерсекторске сарадње свих релевантних актера, пре свега истовремено укључивање и континуирано ангажовање институција образовног система и система социјалне заштите, у чијем средишту је најбољи интерес детета, те потреба за заштитом дететовог достојанства и приватности.
Покрајински заштитник грађана ће након спроведене истраге и прикупљених информација предузети даље мере сходно својим овлашћењима.
Поводом овог случаја, Омбудсман издаје следеће саопштење.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, поводом учесталих медијских написа о деци и онима у којима се појављују деца, апелује на све представнике и представнице органа јавне власти, установа и других институција и медија да, приликом извештавања и информисања јавности о својим активностима, у пуној мери поштују права детета гарантована Конвенцијом Уједињених нација о правима детета и законом.
Право детета на приватност као и поштовање личног достојанства, психичког и физичког интегритета детета не смеју бити угрожени несавесним и сензационалистичким извештавањем медија, неодговорним поступањем институција и постављањем интереса појединаца и група изнад принципа најбољег интереса детета.
Недопустиво је да представници јавних институција и медији не воде рачуна о садржини информација које презентују јавности, јер тако често, посредним или непосредним разоткривањем идентитета детета и породице, навођењем детаља случаја, непримереним описима деце, произвољним интерпретацијама и етикетирањем учесника одређених догађаја, грубо крше зајемчена права детета.
Разоткривањем идентитета детета и излагањем осетљивих приватних, личних података о детету и његовој породици у јавности, дете и породица излажу се ризицима од нежељених коментара и субјективних процена и интерпретација јавности, а сам приказ детета у јавном медијском садржају може додатно утицати и појачати трауматично искуство детета и произвести вишеструку штету по његов развој, доживљај његове личне вредности и слике о себи, угрозити му здравље, а неретко и његову безбедност и сигурност.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман не одобрава, али разуме поступке родитеља који, разочарани или незадовољни одговором инсититуција, понекад, у најбољој намери и жељи да заштите дете, јавности изложе осетљиве податке и информације које дубоко задиру у приватност детета и своје породице. Управо је дужност и обавеза представника јавних институција, као и самих медија, да штите права детета, те да у таквим случајевима, поуче родитеље и јавност о начину извештавања руковођеним најбољим интересом детета и да одговорно презентују добијене информације.
Подсећамо на то да је Покрајински заштитник грађана и ранијих година изражавао забринутост због непримереног и неетичног извештавања у медијима о деци, те да је пре годину дана, овим поводом, одржао Стручни скуп „Деца и медији“. Овај скуп окупио је представнике и представнице свих релевантних државних институција, организација цивилног друштва и медија, с циљем унапређења положаја и права детета и заштите деце у медијском и јавном простору. Истовремено, Покрајински омбудсман реализовао је истраживање у вези са поступањем правосудних органа и органа старатељства у случајевима извештавања о деци. Резултати истраживања показали су да већина органа нема интерне протоколе, правилнике, процедуре или кодексе којима је регулисан начин извештавања медија и јавности о деци и питањима у вези са децом, као и да већи број запослених није прошао обуку о правима детета, а да медији неретко износе и нетачне податке о случајевима и информације у вези са идентитетом детета.
Наведеним истраживањем обухваћене су и медијске куће у АП Војводини, а од двадесет војвођанских електронских и писаних медија обухваћених узорком истраживања, у само шест постоје специјализовани новинари за извештавање о деци и у вези са децом, док већина запослених у медијима није прошла ниједну обуку о правима детета.
Подсећамо напослетку и на то да је медијско извештавање о случајевима кршења људских права од великог значаја и за само поступање Покрајинског заштитника грађана, будући да овај орган, управо на основу сазнања из медијских извора, покреће поступке по сопственој иницијативи када оцени да постоји или је постојала повреда права грађана од стране органа управе. Стога, позивамо још једанпут медије да не саучествују у кршењу људских права и права детета, већ да буду снажан савезник Покрајинског заштитника грађана и да одговорним, критичким, етичким и емпатичним односом према извештавању о деци доприносе остваривању пуне заштите права детета.
Данас је Осми март, Међународни дан жена. На овај дан увек и изнова треба подсећати због његовог еманципаторског садржаја. Треба на њега подсећати и зато да би се неповољни услови рада, који су својевремено извели текстилне раднице на улице Њујорка, истакли и у садашњости, а жене подстакле да затраже, као и њихове претходнице, пристојне услове рада, веће зараде и поштовање њихових права.
То што Осмог марта у земљи неће бити масовних демонстрација жена, не значи да су оне задовољне својим правима и положајем у друштву. Нека од тих права су још увек остала само на прокламацији (рецимо право на једнаку зараду за исти рад), а положај жена није никад толико добар да се не би могао унапредити и учинити још бољим. Сиромаштво, насиље, дискриминација, различити облици узнемиравања, мобинг и ускраћивање права још увек су део свакодневице великог броја жена.
Осми март се често своди на продужетак Дана заљубљених и многима, углавном мушкарцима, пружа прилику да тог дана надокнаде све оно што су пропустили да ураде половином фебруара, чиме се овај празник дерадикализује и тривијализује.
Поменутој тривијализацији се треба супротстављати уношењем политичког садржаја у обележавање Осмог марта, обнављањем критичког простора за рационалну дебату о проблемима који оптерећују жене, за њихово повезивање преко етничких, верских и језичких граница, за мобилизацију и демонстрацију солидарности.
То што је Осми март постао другоразредни празник не значи ништа друго до да су неки други проблеми постали важнији од права жена, родне равноправности и правде. У потпуности посвећен заштити људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће и убудуће, као што је то чинио и до сада, инсистирати на остваривању и ефикасној заштити права жена увек када су она угрожена, на једнакости, њиховој већој видљивости у јавном простору, на присуству у политици и учешћу у процесима одлучивања.
Отварајући простор за маргинализоване и невидљиве групе, подржавајући захтеве за побољшањем њиховог положаја, Покрајински заштитник грађана- омбудсман инсистира на ревитализацији еманципаторског садржаја Осмог марта, јер се само тако можемо приближити друштву заснованом на поштовању људског достојанства, владавини права, социјалној правди, једнакости и демократији.
Заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић обратила се вечерас у галерији Културног центра општине Темерин на отварању изложбе под називом „Женске перспективе данас“.
Обраћајући се присутнима, заменица Кнежевић је истакла да медији могу бити веома важан савезник жена у отварању перспектива у борби за једнакост, слободу и правду.
„Медији могу представљати жену као мајку и домаћицу, а могу је приказивати и као одважну особу која надилази традиционалистичке обрасце, партиципира у јавној сфери и учествује у доношењу важних одлука. Како ће жене бити представљене у медијима то зависи од преовлађујућег типа културе.“
Подсећајући на чињеницу да медији нису само огледало стварности, него и инстанца њене производње, заменица Покрајинског омбудсмана је истакла да озбиљном штампом доминирају мушкарци, а ревијалном жене, да су фотографије мушкараца у медијима у функционалној вези са текстом, што са фотографијама жена често није случај и да се жене, чак и када се у медијима представљају као експерти, експертизом везане за приватну сферу и бригу о породици.
У свом обраћању, заменица Кнежевић се осврнула и на Осми март, Међународни дан жена, истичући да у овај датум треба уносити политичке садржаје, како би се сачувао његов изворни еманципацијски потенцијал.
„Дух непристајања на патријархатом унапред задане улоге мора“, поручила је заменица за равноправност полова, „снажно прожимати Осми март, ако желимо достојанствен живот у слободи, правди и демократији.“
Након отварања изложбе, чије су ауторке Доротеа Димитријевић и Корана Браун, у галеријском простору културног центра уприличен је „Концерт о љубави“ у извођењу Марије Цвијић, Бранислава Цвијића и Марине Микић.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у сарадњи са Заштитником грађана Града Новог Сада, данас је организовао састанак с представницима одговорних установа и других институција, с циљем размене искустава у погледу остваривања права детета на инклузивно образовање.
Посебна пажња посвећена је питању могућности одлагања поласка детета у први разред основне школе. С представницима Школске управе Нови Сад, Градске управе за социјалну и дечију заштиту Града Новог Сада, Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику и стручни сарадници/це из Основне школе ''Прва војвођанска бригада'', Предшколске установе ''Радосно детињство'' и ШОСО ''Милан Петровић'' разговарано је о законској регулативи с једне стране и проблемима у пракси и примени постојећих законских одредби са друге.
Покрајински заштитник грађана анализираће и систематизовати прикупљена стручна мишљења и ставове свих учесника у погледу разматраних питања, а на основу чега ће формулисати закључке и предузети даље мере сходно својим овлашћењима.
Конкретнија сарадња свих актера биће реализована у наредном периоду, како би заједничким ангажовањем и јачањем међусекторског приступа, допринели унапређењу положаја детета и ефикаснијој заштити њихових права.
