Please select your page

Вести

Посета месној заједници Југовићево - Међународни дан старих особаДанас, 1. октобра, у месној заједници Југовићево обележен  је Међународни дан старијих особа низом активности и културно-уметничким програмом којем су  присуствовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др  Зоран Павловић и заменица за равноправност полова Снежана Кнежевић.

У склопу обележавања празника, Дом здравља Нови Сад организовао је  бесплатне анализе крвног притиска и шећера у крви за све пензионере и пензионерке са територије месне заједнице Југовићево, након чега је обележавање празника настављено пригодним културно-уметничким програмом у коме је између осталог наступило и КУД Удружења пензионера Града Новог Сада.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман искористио је ову прилику да обави неформалне разговоре са присутним пензионерима и пензионеркама о њиховом положају и потребама, а у циљу заштите и унапређења права старијих особа, као и са  председником Месне заједнице Драганом Пајићем.

Међународни дан старијих особа обележава се 1. октобра у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална Скупштина УН 14. децембра 1990. године.

Посета месној заједници Југовићево - Међународни дан старих особа

Посета месној заједници Југовићево - Међународни дан старих особа

Посета месној заједници Југовићево - Међународни дан старих особа


Саоп[тење

Подаци Републичког Статистичког Завода указују на то да у Републици Србији сваке године расте број старијих особа у односу на број укупног становништва, пошто се број новорођених смањује, а животни се век, захваљујуји све развијенијој медицини и здравственој заштити, продужава.  

Оваква ситуација захтева од друштва да изради нове моделе збрињавања старих који ће ефикасно одговорити на проблеме који настају услед распада традиционалног модела породице и немогућности млађих да активно учествују у збрињавању старих чланова породице. 

Из наведеног произилази да је потребно све већу  пажњу поклањати и институционалном збрињавању старих, што је резултирало оснивањем и све већег броја приватних домова за старе. Како су критеријуми за рад приватних домова исти као и за оне чији су оснивачи државни органи, бројни приватни домови своју делатност обављају без дозвола што, у изостанку одговарајуће инспекцијске контроле,  ствара простор за повреду права лица која у њима бораве. Задатак државних органа је да број нелегалних приватних домова за старе своде на најмању меру и да ублажавањем критеријума за отварање истих омогуће – наравно, под контролисаним условима -  масовније збрињавање старих.

Поред горе наведених, присутан је и проблем насиља у породици чије су жртве стари, а о коме се мало говори, а још ређе се предузимају мере да се ова врста насиља онемогући. Када се суоче са насиљем старије особе често не траже помоћ околине или надлежних институција зато што не препознају насиље или за насилнике проналазе разна оправдања.

За старе је карактеристично и то да се велики број њих суочава проблемом  сиромаштва, што је чест случај особа које живе у самачким домаћинствима. Примања од пензија су, углавном, ниска и недовољна да омогуће нешто више од задовољавања основних животних потреба.

Достигнућа медицинске науке су допринела продужетку животног века свуда, па и у нашој земљи. Потребе за здравственом заштитом старих особа су израженије су него у случају младих, а наш систем, на жалост, није прилагођен тим потребама. У многим насељеним местима не постоје службе за кућно лечење.  Због недостатка одговарајућег медицинског кадра дуго се чека на специјалистичке прегледе. Збрињавању и лечењу оболелих од  Алцхајмерове болести се не придаје потребан значај, иако се број оболелих из године у годину повећава.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман обилази установе социјалне заштите и у прилици је да се непосредно упозна са проблемима старих у тим установама, као и да укаже на те проблеме и инсистира на њиховом решавању.  Покрајински омбудсман користи и ову прилику да истакне да старије особе не препознају увек повреду својих права због чега се и не обраћају надлежним органима. У жељи да допринесе промени таквог стања, Покрајински омбудсман ће учинити све што је његовој моћи како би и наши старији суграђани уживали све бенефите од ефикасне заштите људских права.


Конференција Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче у Сремским Карловцима конференцију под називом „Злочини из мржње / Hate crime“.

Најпре су се уводним речима присутнима обратили покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, директор Карловачке гимназије – проф. Радован Ковачевић, директорица Виктимолошког друштва Србије Весна Николић Ристановић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Сви уводничари нагласили су да без оснаженог појединца и заједнице, уз институције система, не може бити заустављено насиље, па тиме ни злочини мржње. Осим њих, у раду конференције учествовали су правници, политиколози и стручњаци за кривично право, виктимологију, комуникологију и заштиту људских права. Поред поменутих учесника конференције, такође и гости конференције су били и професори и ученици треће године Карловачке гимназије.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставља са добром праксом која је установљена претходних година – и ове године у сусрет конференцији приређен је зборник под називом „Human Rights Protection“ односно „Заштита људских права“, који садржи радове 12 еминентних аутора из области заштите људских права.

Конференција


Репродуктивно здравље жена са инвалидитетомПокрајински заштитник грађана – омбудсман је у четвртак, 26. септембра, организовао представљање истраживања „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“  у Општој болници у Сремској Митровици, којем су присуствовали доктори медицине – спец. гинекологије и акушерства и здравствени радници/це те установе и домова здравља са подручја Срема.

Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Снежана Кнежевић, која се уводним речима обратила присутнима, истакла је да је истраживање реализовано у циљу реалног сагледавања стања у општинама и градовима на територији Аутономне покрајине Војводине у погледу могућности жена са инвалидитетом да остваре право на заштиту репродуктивног здравља. Како су проблеми са којима се оне суочавају бројни, а оне саме  често невидљиве у оквиру здравственог система, неопходно је планирање и спровођење мера и активности у циљу унапређења истог. Затим је истраживање представила Вишња Баћановић, консултанткиња Мисије ОЕБС-а у Србији која је између осталог указала да препреке у пружању приступачних и прилагођених услуга произилазе из недостатака у самом здравственом систему, неприступачности зграда/просторија али и опреме, нерегулисаности прилагођавања услуга, недовољне сензибилизације односно информисаности здравствених радника/ца итд. Најзад, присутнима су представљене препоруке које би помогле да се предочене препреке уклоне.

Истраживање „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“ спроведено је током 2018. године уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, како би се стекао што целовитији увид у стање репродуктивног здравља жена са инвалидитетом и скренула пажња стручне и грађанске јавности на њихов положај и проблеме са којима се суочавају. Њиме су обухваћени домови здравља, опште болнице, резиденцијалне установе, Институт за јавно здравље Војводине и Покрајински секретаријат за здравство.

Истраживање можете преузети на овом линку.


скола љ пУ петак, 23. августа, успешно је завршена тродневна Школа људских права коју је у Вршцу организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Међу полазницима/цама ове, друге по реду летње школе, највише је било студената и студенткиња друштвених наука Универзитета у Новом Саду.

Тема овогодишње Школе људских права била је заштита од дискриминације, а полазници/це су слушали предавања о појму и облицима дискриминације, улози независних и уставно-судских институција у заштити од дискриминације, недискриминативним политикама у области заштите права националних мањина, деце и рода, као и о злочину из мржње.

Школу су отворили покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и виши саветник за људска права и дискриминацију при Мисији ОЕБС-а у Србији, Џејмс Стокстил. Како је истакао покрајински омбудсман, тема дискриминације је увек актуелна, јер отпор овој пракси претвара концепт људских права у жив и динамичан концепт. Проф. др Павловић изразио је наду да ће након завршетка Школе полазници/це дати свој допринос у реализацији стварања бољег света, као амбасадори Покрајинског омбудсмана.

„Идеја да се одржи школа људских права је велика ствар за Србију, а посебно Војводину, због културне различитости која је карактеристична за њу. Толеранција нам није дата, него се о њој мора говорити и она се мора учити, па је зато неформално образовање, у које спада и ова школа, важно, јер нам помаже у борби против дискриминације“, истакао је представник Мисије ОЕБС-а у Србији Џејмс Стокстил.

Након отварања школе полазници/це су били у прилици да слушају предавање поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић, која је причала о улози институције Повереника у заштити од дискриминације. Повереница је представила и неколико типичних примера из праксе Повереника, као и специфичне проблеме са којима се сусрећу грађани и грађанке који припадају најчешће дискриминисаним друштвеним групама.

Након предавања поверенице, саветница у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Светлана Нешић Бајго одржала је радионицу о дискриминацији, предрасудама и стереотипима, у којој су полазници партиципирали у раду по групама, чији је циљ био повезивање учесника/ца кроз сличности и разлике између и унутар група.

Предавањем покрајинског омбудсмана проф. Павловића на тему „Дискриминација: јесмо ли посматрачи или учесници?“ започео је други дан Школе. Проф. др Павловић говорио је о антидискриминативној политици, њеним задацима и инструментима, као и о улози Покрајинског омбудсмана у заштити од дискриминације.

Теме предавања проф. др Тибора Варадија, академика САНУ и предавача на више угледних америчких универзитета (Корнел, Беркли...) су биле недискриминативне политике у области заштите права националних мањина. Следила су, затим, излагања др Зорице Мршевић, научне саветнице у Институту друштвених наука, и мр Светлане Јанковић, екперткиње за род и безбедност. Потпуковница у пензији Мр Светлана Јанковић, је полазнике/це упознала са својим искуством жене – једне од ретких жена са овим чином - на служби у Војсци Србије, док је др Мршевић говорила о недискриминативној политици у области рода.

Последње предавање другог дана било је посвећено дискриминацији деце и недискриминационим политикама у области права детета, о чему је изврсно говорио заменик Покрајинског омбудсмана за заштиту права детета Милан Дакић. Други дан завршен је интересантном радионицом коју је одржала Милена Стошић, специјална представница за омладину и безбедност у Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Трећег дана Школе полазници/це су били у прилици да употпуне своје знање о насиљу мотивисаном предрасудама – злочинима из мржње, о чему је говорила саветница у Мисији ОЕБС-а у Србији Јелена Јокановић, која је између осталог истакла и да злочини из мржње угрожавају и општу безбедност, зато што имају способност да генеришу насиље, па је, стога, потребно да се посебно и додатно кажњавају.

Програм Школе завршен је предавањем судије Уставног суда проф. др Тамаша Корхеца, који је излагао на тему „Судска и уставно правна заштита од дискриминације“. Он је своје излагање илустровао и неким примерима из праксе Уставног суда.

Школу је својим обраћањем затворио Џозеф Мелот, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, који је, заједно са покрајинским омбудсманом, полазницима/цама уручио сертификате, чиме је и званично завршена овогодишња Школа људских права.

Школа људских права је организована захваљујући разумевању и подршци Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија ОЕБС у Србији.