Вести
Глобална кампања „16 дана активизма против насиља према женама”, која сваке године траје од 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља према женама, и 10. децембра, Међународног дана људских права, била је повод томе да заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић током протекле седмице у име ове институције подржи активности покрајинске кампање „Заједно против насиља према женама”.
Покрајинску регионалну кампању организује Женска парламентарна мрежа и Одбор за равноправност полова Скупштине АП Војводине, а у сарадњи са локалним самоуправама. Округли столови у оквиру ове кампање до сада су одржани у Малом Иђошу, Ади, Врбасу и Оџацима.
Циљ оваквих активности је јачање свести јавности о различитим врстама насиља према женама, које се свакодневно дешава, како код нас, тако и широм света и указивања на потребу заједничке сарадње, умрежавања институција, важности активизма, идентификације насиља као увек актуелног проблема и заједничког ангажовања на изналажењу решења.
С обзиром на то да је од велике је важности да надлежне институције преузму одговорност у случајевима насиља према женама и у породици, да реагују, заштите и спрече насиље према женама, поред заменице Кнежевић као гошће, представница Женске парлментарне мреже и Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине, на округлим столовима су учествовали и локалне званичнице и званичници, одборнице и одборници скупштина поменутих општина, представнице и представници општинских радних тела за родну равноправност, полиције, Центра за социјални рад, Дома здравља и организација цивилног друштва.
На округлим столовима говори се о томе да је још 2011. Влада Србије донела Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима, који промовише начело мултисекторског приступа у решавању овог проблема, односно заједничко и координисано деловање правосудних органа, полиције, центара за социјални рад, здравствених и других установа укључених у процес заштите жртве. Надаље, Закон о спречавању насиља у породици (који почео да се применњује 1. јуна ове године) установљава обавезну координацију и сарадњу између њих. Стога су овакви округли столови прилика за размене искустава и идеја у погледу ефикаснијег деловања на спречавању родно заснованог насиља на локалном нивоу, као и да се сагледа примена и ефекти прописа у овој области и мере подршке на нивоу Покрајине.
Посебно је истакнуто да Женска парламентарна мрежа, али и остали покрајински родни и други механизми за заштиту људских права путем оваквих дискусија, желе да пруже подршку унапређењу сарадње између локалних институција које се баве превенцијом и заштитом од насиља у породици.
Извори фотографија: www.skupstinavojvodine.gov.rs
Дана 28. новембра 2017. године у свечаној сали Гимназије „Светозар Марковић“ у Новом Саду, заменици Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Снежана Кнежевић, Јанош Орос и Милан Дакић и саветница Андријана Човић одржали су пред члановима ученичког парламента и другим заинтересованим ученицима свих разреда школе, својеврсни час о људским правима.
Поред упознавања са појмом, значајем и развојем људских права кроз историју, те нормативним, институционалним и функционалним механизмима њиховог остваривања, заштите и унапређења, посебно је било речи о раду институције омбудсмана у области равноправности полова, права националних мањина и права детета.
У делу који је био посвећен родној равноправности са ученицима и ученицама разговарано је о различитом положају жена и мушкараца у друштвеном, економском, образовном контексту и у јавном и политичком животу. Кроз фотографије приказан је различит положај жена и мушкараца, разговарано о њиховим ставовима и потреби унапређења положаја жена, односно подстицању једнаких могућности за жене и мушкарце и промоцији родне равноправности.
Као најбитније обележје Војводине, по чему је препознатљива у Европи, истакнута је хетерогеност њеног становништва. Указано је да на територији покрајине живи 28 различитих националних мањина, чији положај је регулисан Уставом републике Србије, Законом о заштити права и слобода националних мањина и низом других прописа који се односе на неке друге области, али садрже одредбе о правима националних мањина. Ученици су упознати да, поред општих људских права Устав гарантује припадницима националних мањина и нека додатна (индивидуална или колективна) права, која они остварују непосредно или преко својих представника и на тај начин учествују у одлучивању (или сами одлучују) о појединим питањима из области културе, образовања и информисања на језику националне мањине, као и службене употребе мањинског језика и писма.
Имајући у виду присуство великог броја чланова ученичког парламента, као законом утврђеног облика удруживања ученика путем којег остварују своје право на активно учешће у процесу планирања развоја школе, обавештавање о питањима од значаја за њихово школовање, давање мишљења и предлога, посебан акценат је стављен на важност партиципације деце, као једног од четири основна принципа Конвенције УН о правима детета. Кроз примере активности деце из целог света која су сопственим залагањем допринела заштити и унапређењу права детета на школовање, лечење, приступ правди и у многим другим случајевима, али и конкретне теме и проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу, ученици су покретали занимљиве расправе у којима су износили своја гледишта и могућа решења, при чему упознати са појединачним правима која уживају у одређеним животним ситуацијама и начинима њихове заштите. Истичући недостатак животног искуства као њихову највећу предност, која им омогућава да размишљају ван устаљених шема и калупа који су развили одрасли и да тако изналазе оригинална решења, представнице и представници омбудсмана апеловали су на ученике да у што већој мери „вежбају“ своје право да буду саслушани, да се информишу и слободно изражавају своје мишљење.
Конференција за медије Покрајинског координационог тима Мреже „Живот без насиља”, као најава спровођења међународне кампање „16 дана активизма против насиља према женама” на територији АП Војводине, одржана је данас у Покрајинској влади. „16 дана активизма против насиља према женама” је глобална кампања коју сваке године спроводи око 1700 организација у више од 100 држава света. Кампања почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра на Дан људских права.
Одржавање данашње конференције за медије иницирао је Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као институција која је већ тринаест година на челу координационог тима Мреже „Живот без насиља”, а коју чине представници и представнице покрајинских институција надлежних за превенцију и сузбијање насиља у породици и родно заснованог насиља.
Након кратког осврта на информације из медија о убиству жене из Панчева од стране њеног партнера као последицу насиља у породици управо у недељи када почиње светска кампања „16 дана активизма против насиља према женама”, медијима су се обратиле Снежана Кнежевић, заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова, Ана Томанова Маканова, председница Одбора за родну равноправност Скупштине АПВ и координаторка Женске парламентарне мреже, Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за равноправност полова у Покрајинском секретаријату за социјалу политику, демографију и равноправност полова и Диана Миловић, директорка Завода за равноправност полова.
Снежана Кнежевић је овом приликом указала на сврху, циљеве постојања и активности Мреже „Живот без насиља”, као јединственог, специјализованог, регионалног координационог механизма који окупља покрајинске институције надлежне за поступање у случајевима насиља у породици и родно заснованог насиља, позивајући присутне да 12. децембра дођу на њену тринаесту по реду годишњу конференцију која ће се бавити првим искуствима у примени новог Закона о спречавању насиља у породици.
Наглашавајући значај континуитета учешћа покрајинских родних механизама у глобалној кампањи „16 дана активизма против насиља према женама”, Ана Томанова Маканова је најавила четири трибине Одбора за равноправност полова Скупштине АПВ и Женске парламентарне мреже под називом „Заједно против насиља”, које ће се у сарадњи са локалним родним механизмима и скупштинама јединица локалних самоуправа одржати у Општинама Оџаци, Врбас, Мали Иђош и Ада.
Након осврта на раније спроведене и текуће пројекте два покрајинска секретаријата о чијим активностима је говорила, Светлана Селаковић је најавила два њихова догађаја у оквиру предстојеће кампање. Покрајински секретаријат за здравство ће 5. децембра, након конференције за медије, у Скупштини АП Војводине одржати конференцију под називом „Заштита жртава сексуалног насиља у Републици Србији – могућности и изазови”, док ће Покрајински секретаријат за социјалну заштиту, демографију и равноправност полова 7. децембра јавности представити резултате студије отоме како институције и млади среднјошколског узраста поимају жене из мањинских, рањивих друштвених група - жене које живе на селу, Ромкиње, жене са инвалидитетом и самохране мајке. Истраживање је спроведено у 10 војвођанских градова и општина, док је један од главних закључака да су женама из рањивих друштвених група институције, а самим тим и остваривање и заштита њихових људских права, недоступније у односу на жене из других друштвених група и мушкарце.
Наглашавајући чињеницу да су активности Завода за равноправност полова највећим делом усмерене ка локалним заједницама, Диана Миловић је најавила одржавање шест трибина Завода намењених информисању јавности о препознавању, превенцији и поступању у случајевима насиља у породици и родно заснованог насиља. Трибине под називом „Кроз живот без насиља” ће се током трајања кампање, од 27. новембра до 5. децембра, одржати у Сремској Митровици и Руми, Старој Пазови, Иригу, Инђији и Новом Саду. Примером жене из једне локалне заједнице у Војводини, која је изјавила да је након 30 година брака тек тог дана, на тој трибини, схватила да је 30 година била малтретирана, Миловић је уједно указала и на циљ свих активности које се спроводе током кампање „16 дана активизма против насиља према женама”. Сврха активности Покрајинског координационог тима Мреже „Живот без насиља” је утицање на промену свести и модела понашања жена и мушкараца на индивидуалном нивоу, како би се касније та промена одразила и на институције, али на друштво у целини, које ће умети да препозна, осуди и санкционише насиље, али и да редовно ради на његовој превенцији.
Основна порука данашње конференције за медије је да је један од најважнијих задатака надлежних институција да раде на подизању свести јавности о томе да је насиље у поридици и родно засновано насиље првенствено друштвени, а не лични и појединачни проблем, као и да створе што адекватније услове за пружање сваке врсте подршке - од информација, преко заштите, спровођења прописаних поступака, па до личног и економског оснаживања - за све особе које су се нашле у ситуацији породичног или родно заснованог насиља. Подршка овим особама мора бити системска, континуирана и правовремена, уз њихово одговарајуће праћење како се не би поново нашле у ситуацији насиља, било у улози његове примарне или секундарне жртве или починиоца.
У Србији националне мањине, као и у другим земљама, имају проблеме и потешкоће, али су све то решиви проблеми и то много лакше решиви него економски, проблеми у школству или здравству. Ово је било једно од запажања изречених на округлом столу „Права националних мањина у уставно-правном систему Републике Србије”, који је организовао САНУ, а на ком је проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, говорио о службеној употреби језика и писама националних мањина.
Председник Одбора за проучавање националних мањина и људских права у САНУ Тибор Варади истакао је да све европске земље имају националне мањине, више култура, више језика и да се суочавају са потешкоћама.
„Националне мањине треба да имају своја права, али треба и да науче језик већине. Има проблема, али су они решиви. У Србији постоје закони о националним саветима, који у последње време изазивају полемике”, појаснио је академик Варади.
Како каже, важно је да се о потешкоћама које постоје разговара, те напомиње да су права мањина важан сегмент за прикључење Србије ЕУ, али и да је важно прецизно одредити шта треба радити.
Србија је у Акционом плану за Поглавље 23 за приступање ЕУ прихватила бројне обавезе у вези са изменом постојећих закона и других прописа којима је уређен положај националних мањина.
На округлом столу учествовали су још и потпредседник Покрајинске владе Михаљ Њилаш, проф. др Тамаш Корхец, проф. др Петар Теофиловић, др Горан Башић, проф. др Дубравка Валић Недељковић, проф. др Бранимир Стојковић, др Зоран Лутовац, др Александра Ђурић Боснић и други стручњаци и стручњакиње у области права националних мањина.
Извор: www.rtv.rs
Фотографија: Танјуг
„Највећи број обраћања грађанки и грађана Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману односи се на социјална питања, незапосленост, сиромаштво, а тек мањи број на повреду права националних мањина. Постојећи институционални и правни оквир у четири области кључне за остваривање права националних мањина - образовању, култури, информисању и службеној употреби језика - је задовољавајући, али је примена прописа понекад неуједначена и селективна, нарочито када су у питању њихова колективна права. Међу њима доминирају притужбе у вези са уписом личних имена припадника националних мањина у изворном облику у јавне исправе,” истакао је проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, на данашњој трећој седници Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС, одржаној у Скупштини АП Војводине.
Трећа седница Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС одржана је у две сесије. Прва се бавила преговорима о приступању Републике Србије Европској унији и њиховом утицају на субнационални ниво власти, а друга мањинским права на субнационалном нивоу у Републици Србији и Европској унији.
У свом излагању о мањинским правима током друге сесије, професор Павловић је указао и на конкретне промене у овој области инициране од стране Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, а које су довеле до унапређења могућности остваривања права припадника националних мањина пред матичарским службама услед доношења новог Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига. Осим што прати стање међунационалних односа у срединама које су претежно настањене мањинским живљем, Покрајински заштитник грађана - омбудсман, у складу са својим надлежностима и овлашћењима, спроводи и истраживања у области националних мањина, од којих су се последња два односила на права припадника ромске националне заједнице. У току је прикупљање података и за једно истраживање о информисању деце предшколског и школског узраста на језицима и писмима националних мањина, а ова институција спровела је и истраживање о броју запослених у покрајинским органима који говоре неки од језика у службеној употреби на подручју АП Војводине, навео је професор Павловић.
Данашњу седницу Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС заједнички су организовали Европски комитет региона, Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, Покрајинска Влада и скупштина АП Војводине. Председавајући седнице били су Франко Јакоп, председник Регионалног савета Регије Фриули Венеција Ђулија и Дејан Јовановић, председник Општине Нишка Бања, обојица копредседавајући Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС.
Присутнима су се током прве сесије обратили Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије, Игор Мировић, председник Покрајинске Владе, Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине, Бранко Будимир, помоћник министра, Министарство за европске интеграције у Влади Републике Србије, Ерик Черновиц, заменик генералног секретара Централно-европске иницијативе, Дарко Булатовић, председник Сталне конференције градова и општина и Михаило Весовић, заменик генералног менаџера Привредне коморе Србије.
Уз професора Павловића, у другој сесији говорили су Михаљ Њилаш, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, Нора Хајринен, шеф Политичког одељења, Делегације Европске уније у Републици Србији, као и чланови и чланице Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС - Сабина Даздаревић, одборница Скупштине општине Тутин и Владица Димитров, председник Општине Пирот из Србије, Валтер Флего, истарски жупан из Хрватске и Алин - Адриан Ница, председник Општине Дудешти Нои Тимиш из Румуније.
