Вести
Представници Експертске мисије Европске комисије састали су се јуче у Новом Саду са проф. др Зораном Павловићем, покрајинским заштитником грађана - омбудсманом и заменицом за заштиту права националнх мањина Евом Вукашиновић. Тема састанка било је спровођење Акционог плана за остваривање права националних мањина у оквиру преговора о приступању Републике Србије Европској унији, са посебним освртом на део Поглавља 23 који се односи на заштиту културних права и права мањина.
Професор Павловић упознао је чланове Експертске мисије са постојећим и планираним активностима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, истичући да ће оне током 2017. године бити усмерене на продукцију за децу на језицима националних мањина непрофитног карактера и учешће жена у националним саветима националних мањина. Посебну активност представљаће праћење законодавних процеса у вези са израдом измена и допуна закона којима се регулишу права припадника националних мањина у Републици Србији.
Поводом Европског дана жртава, а у циљу унапређења положаја, права и заштите жртава криминалитета у Србији, Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Виктимолошко друштво Србије закључили су 21. фебруара 2017. године у Новом Саду Споразум о сарадњи.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Виктимолошко друштво Србије подсећају да у Србији свакога дана велики број грађана и грађанки постане жртва неког облика криминалитета. Последице криминалитета тешко погађају свакога, а посебно осетљиве категорије, као што су жене, деца, стари, особе с инвалидитетом, припадници различитих националних група, ЛГБТ популације и других рањивих друштвених група. Упркос променама на законодавном и институционалном нивоу у вези са заштитом жртава, њихов положај у Србији још увек није задовољавајући. Србија још увек нема на одговарајући начин успостављен и финансиран систем подршке жртвама криминалитета, а постојећа помоћ и подршка још увек није на једнак начин доступна свим жртвама. Жртве нису довољно информисане о томе коме и на који начин могу да се обрате за помоћ и подршку, нити о томе шта могу да добију од државних служби и организација цивилног друштва. Такође, жртве су готово свакодневно изложене инструментализацији и злоупотреби од стране медија.
Отварање преговарачких поглавља 23 и 24 у процесу придруживања Србије Европској унији пред надлежне органе поставило је нове обавезе у погледу бављења жртвама. То подразумева даље унапређење законодавног оквира и његову хармонизацију са правним тековинама Европске уније, као и предузимање читавог низа мера предвиђених Директивом ЕУ о успостављању минималних стандарда о правима, подршци и заштити жртава криминалитета. Овим мерама, дефинисаним Акционим плановима за поглавља 23 и 24, жртвама криминалитета, рата и других облика страдања омогућава се то да своја права могу и фактички да остваре и да добију потребну помоћ, подршку и заштиту.
Полазећи од наведеног, позивамо доносиоце одлука и све надлежне институције да предузму потребне мере у циљу успостављања ефикасног система упућивања, информисања и пружања других видова помоћи и подршке жртвама криминалитета и других видова страдања, како би им се олакшао и обезбедио једнак приступ државним институцијама и организацијама цивилног друштва које им могу обезбедити помоћ и подршку. Такође је неопходно да надлежне институције створе услове за одрживо финансирање постојећих и оснивање нових служби за жртве. Уједно, позивамо медије да на приступачан и разумљив начин информишу грађане о различитим службама за помоћ и подршку жртвама које постоје у Србији.
Организација Европска помоћ жртвама (Victim Support Europe) је 1991. године, на предлог представника из Шведске, прогласила 22. фебруар Европским даном жртава са циљем да се последице које жртве криминалитета трпе учине видљивим широј јавности и да се друштво подстакне да ефикасније и потпуније заштити права жртава. Од тада се широм Европе овај дан обележава различитим манифестацијама. Виктимолошко друштво Србије је са обележавањем овог дана почело 2005. године.
Највећи број притужби грађанки и грађана Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, а у вези са којима се они овој институцији обраћају у уверењу да је она последња, па чак и једина инстанца од које ће добити помоћ или савет, тиче се егзистенцијалних питања из њиховог свакодневног живота. Ова питања по својој правној природи највећим делом спадају у домен економских и социјалних права. У свакодневном животу ова питања односе се на тешкоће са којима се грађани сусрећу приликом остваривања права на задовољење основних потреба, оних којима се мери нечији квалитет живота. Могућност остваривања права на здравствену и социјалну заштиту, образовање, зараду по основу запослења и хумане услове рада само су нека од основних права чији је остваривање, осим што је зајемчено Уставом, међународним и домаћим правним актима, утврђенои општеприхваћеним цивилизацијским мерилима људског достојанства.
Према подацима Републичког завода за статистку, у центрима за социјални рад у Републици Србији 2015. године било је регистровано готово 700.000 корисника, што чини око 10 одсто укупног становништва. Број становника у стању социјалне потребе, међутим, попут правно невидљивих лица, становника нелегализованих насеља, особа које живе или раде на улици, а који нису регистровани као корисници система социјалне заштите, за сада се може једино претпоставити.
Услед недовољне, непотпуне или неправовремене информисаности о њиховим правима, грађанима је често отежан приступ и услугама делатности од општег интереса, претежно комуналних и енергетских. Овом околношћу најтеже су погођене управо социјално рањиве категорије становништва, оне којима је стручна помоћ у приступу овим услугама неопходна. Са друге стране, из обраћања и притужби грађана стиче се утисак да постоји још доста простора за то да носиоци јавне власти грађане исцрпније и правовременије обавештавају о могућностима, условима и начину остваривања њихових права. Имајући у виду то да је поступање у интересу добробити грађана једна од дужности свих носилаца јавних овлашћења, пружање услуга у јавној сфери треба да се спроводи на начин који ће константно подизати свест целог друштва о потреби приближавања идеалу социјалне правде доступне свима, а посебно најрањивијим друштвеним групама.
Своју улогу у развијању такве друштвене свести, као и у образовању грађана о њиховим правима и начинима њиховог уживања, морају препознати сви сегменти друштва, а посебно они који се баве образовањем и информисањем. Грађани још од најранијег узраста морају развијати свест о томе да, уз дужност да се информишу о својим људским и грађанским правима и обавезама, имају и право на то да о питањима од јавног значаја буду истинито, објективно, потпуно и благовремено информисани од стране надлежних инстанци. У супротном, грађани неће у довољној мери користитити расположиве правне и институционалне механизме за уживање својих права, него ће, мислећи да они не постоје или не функционишу, све више прибегавати алтернативним ,али не нужно и законитим решењима, како би своја права остварили на начин који они доживљавају лакшим и економичнијим.
Због свега наведеног, концепт социјалне заштите не би се смео сводити превасходно на социјална давања и друга права регулисана прописима који искључиво или претежно уређују ову област. У законодавству Републике Србије постоје бројни инструменти предвиђени другим актима који су такође намењени смањењу финансијског оптерећења домаћинстава и појединаца, попут умањења цене комуналних услуга за одређене категорије становништва, а чијом се адекватном применом могу превазићи нека од ограничења која намећу расположиви ресурси у систему социјалне заштите.
Надлежни републички и покрајински органи крајем прошле године најавили су да ће 2017. година бити посвећена социјалној заштити. У оквиру активности које Покрајински заштитник грађана - омбудсман спроводи у области образовања о људским правима и питањима од значаја за њихово остваривање и промовисање, активности ове институције ће у 2017. години бити усмерене ка социјалним правима. Са нарочитом пажњом биће праћено функционисање механизама за остваривања права у области социјалне заштите и других облика социјалне сигурности као предуслова за остваривање начела социјалне правде. Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће пажњу посветити и извештавању медија о овој области друштвеног живота, будући да се професионално јавно информисање о људским правима сматра једним од најзначајнијих корака ка остваривању поменутог начела.
Посете Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана националним саветима националних мањина са седиштем на територији АП Војводине настављене су прошлог петка у Руском Крстуру, Кули и Врбасу. Проф др. Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман и заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић разговарали су се председницима и представницима Националних савета русинске, украјинске и црногорске националне мањине.
Са Националним саветима је и овог пута договорено да ће Покрајинском омбудсману бити достављени предлози за будућу сарадњу, а посебна пажња у наредном периоду биће посвећена учешћу жена у националним саветима, продукцији за децу на језицима националних мањина непрофитног карактера, као и организацији округлих столова о темама релевантним за област заштите права националних мањина.
Посете националним саветима, које ће бити настављене и у наредном периоду, организују се како би се, на основу досадашњих искустава, размотриле нове могућности унапређења њиховог рада уз подршку институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман закључио је данас у Новом Саду Споразум о сарадњи са новосадском регионалном подружницом Секције Интернационалне полицијске асоцијације - ИПА у Србији.
Размотривши прве кораке ка остваривању будуће сарадње, усмерене преваснодно ка едукативним, научно-истраживачким и другим активностима обе стране постписице, а које ће допринети афирмацији људских права и унапређењу њихове заштите, споразум су потписали проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман и мр Милорад Петковић, председник ИПА Регије у Новом Саду и генерални секретар ИПА Србије.
Међународно полицијско удружење (IPA - International Police Association) је струковна организација полицајаца основана 1950. године и која окупља готово 420.000 чланова у 68 земаља света. ИПА је заснована на принципима чије темеље чине одредбе Универзалне декларације о људским правима, а на темељу својих циљева регистрована је и при Савету Европе и УН са саветодавним статусом као међународна организација.
