Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана данас је у Скупштини АП Војводине била домаћин завршне конференције у оквиру пројекта „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа”, а који је током 2015. године реализован уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women).

Конференцију је у име Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана отворила Даница Тодоров, заменица за равноправност полова. Захваљујући се свим учесницама и учесницима пројекта на дорпиносу његовој реализацији, заменица Тодоров истакла је да се улога жена и мушкараца у ванредним ситуацијама разликује, о чему сведочи и искуство из прошлогодишњих поплава. Жене су у таквим ситуацијама невидљиве, у позадини, док их медији код нас, али и у свету, по правилу представљају као жртве, а не као особе које активно доприносе животу локалне заједнице након катастрофа. Овим пројектом желели смо да укључимо локалне самоуправе, као и локалне организације, нарочито удружења жена, у поступке родно осетљиве процене ризика и планирања у циљу смањења утицаја елементарних непогода и других катастрофа на локалну заједницу. Један од циљева био је и укључивање жена у процесе доношења одлука на локалном нивоу јер женско знање и искуство на квалитативно другачији начин доприноси свим активностима заједнице, укључујући и ванредне ситуације и активности којима се смањују ризици од катастрофа.

Помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Републике Србије Иван Барас осврнуо се на законодавне промене и сарадњу са локалним самоуправама. Преко 95 одсто катастрофа у свету данас последица су климатских промена. Више од 1,5 милијарде људи је у последњих неколико година на неки начин било погођено катастрофама. Утицај катастрофа на економију и социјалну сферу друштава које су оне задесиле је изузетно погубан, те је стога планирање стратегија за смањење ризика од настанка катастрофа, као и санирања њихових последица од изузетног значаја. Због њиховог специфичног животног искуства, УН посебну пажњу посвећује укључивању жена, али и особа са инвалидитетом и старијих особа у процесе делотворног планирања смањења ризика од катастрофа и унапређење услова живота након њих. У Србији је Закон о ванредним ситуацијама донет 2009. године, али се он показао као недоречен и неадекватан, те је стога у току израда новог закона који ће се бавити поступањем у ванредним ситуацијама и смањењем ризика од катастрофа, а који је писан уважавајући препоруке УН у овој области. Неке од тих препорука односе се на родно осетљиво планирање и партиципацију жена и других рањивих група у активностима превенције настанка или санирања последица ванредних ситуација.

Искуства Покрајинског штаба за ванредне ситуације у вези са прошлогодишњим поплавама са присутнима је поделио командант штаба и потпредседник Владе АПВ Мирослав Васин, наглашавајући да је тренутна избегличка криза додатно актуелизовала како питање ванредних ситуација, тако и питање родне равноправности у том контексту. Штаб за ванредне ситуације такође настоји да сагледа овакве ситуације са аспекта родне равноправности, а што се током прошлогодишњих поплава показало и у подацима и анализама државних органа. У једном моменту, када је постојала опасност да се река Сава излије у Сремској Митровици, цела болница у том граду је у року од неколико сати, ноћу евакуисана и пресељена у Нови Сад. На овом примеру се видело колико је важно у стратешке документе у области ванредних ситуација уврстити и родну перспективу због тога што преко 80 одсто особља у тој установи чине жене. Да то није учињено, не само да би последице трпели пацијенти и особље болнице, него би и материјална штета у виду оштећења или уништења опреме и објеката била веома велика. Прошлогодишње поплаве показале су и то колико значајну улогу у ванредним ситуацијама имају и организације цивилног друштва и друге групе у заједници које већином чине жене. Пример за то су екипе Црвеног крста и удружења жена, нарочито приликом потпуне евакуације сремског села Јамена. Ни евакуација болнице, ни активности у Јамени не би биле спроведене на тако делотворан начин да није било прибраних, посвећених, стручних и добро организованих жена, истакао је Васин. Исто се показало и када је почела избегличка криза, нарочито када су велике групе избеглица почеле да пистижу у Кањижу, што је била веома ризична ситуација са родног аспека, нарочито по питању здравља и безбедности новопридошлих жена. Инцидената или неке друге врсте ексцесних, хитних ситуација није било захваљујући, између осталог, и чињеницишто је током планирања активности за ове ситуације у обзир узета и родна перспектива, закључио је потпредседник Васин.

Сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Андријана Човић представила је активности и резултате пројекта „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа”. Један од основних задатака пројекта био је едукација и укључивање што више актера из локаних заједница у пројектне активности како би оне биле што специфичније, а резултати што примењивији у свакодневном животу. Најзначајнија искуства овог пројекта су да су обавезе локалне самоуправе у склопу реаговања у ванредним ситуацијама бројне, али и да је потребно обезбедити боље институционалне, техничке, кадровске и финансијске капацитете. Жене у том контексту представљају значајан људски потенцијал који је до сада углавном остајао недовољно искоришћен. Фокус групе са представницама и представницама јединица локалне самоуправе, удружења жена и других група у локалној заједници потврдиле су да се искуства, знање и потребе жена у ванредним ситуацијама у потпуности занемарују, чиме се пропушта прилика да се у ситуацији када је сваки допринос добродошао искористи један значајан друштвени ресурс. Запажања учесница и учесника пројекта, њихова искуства, као и подаци прикупљени од јединица локалних самоуправа и препоруке за унапређење ситуације на терену објављени су у посебној публикацији. 

Милица Тодоровић, заменица председника Скупштине Града Панчева, представила је активности на увођењу родне перспективе у управљање ризицима у овом граду, а које су произашле из пројекта који је био повод данашњем окупљању. У Панчеву је родна перспектива већ уврштена у стратешки документ града који се односи на ванредне ситуације, а за ту намену издвојена су и одређена средства у буџету Града. Након што је представила поступак и резултате родно осетљиве анализе стања на територији Града Панчева са аспекта смањења ризика од катастрофа, Тодоровић је истакла да је, захваљујући овом пројекту, у Панчеву уочено колико организација рада у локалној самоуправи уме да буде неправедна према појединим друштвеним групама, попут жена, старијих особа, особа које живе у самачким домаћинствима и других.

„Тога најчешће нисмо ни свесни док год нам на то не укаже неко кога доживљавамо као ауторитет,” рекла је Тодоровић наводећи институцију, односно заменицу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана као пример. 

Током дискусије, Оливера Јелкић, адвокаткиња из Лаћарка која води два удружења грађана, нагласила је да јој је семинар у оквиру овог пројекта помогао да систематизује искуства и знања која су у удружењу стечена током прошлогодишњих поплава, када су његове чланице и чланови увидели колики је значај родне перспективе у спровођењу активности у заједници у случају ванредних ситуација. Иван Барас из Сектора за ванредне ситуације МУП-а истакао је чињеницу да жене чине већину запослених и у овом сектору јер су се, између осталог,оне показале прибранијима и много ефикаснијима када треба спроводити активности у хитним ситуацијама. Овај сектор је у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији на неколико језика у службеној употреби у 100.000 примерака штампао „Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама”, те је овом приликом Барас позвао локалне самоуправе да грађанке и грађане упућују на овај приручник. Мира Јовановић, патронажна сестра из Долова, која је у пројекту учествовала у својству активне појединке из своје локалне заједнице, изразила је своје задовољство семинарима у оквиру овог пројекта јер се на њима по први пут срела не само са темама у вези са ванредним ситуацијама, него и у вези са родном равноправношћу, а нарочито у вези са тим где и на који начин тражити информације и подршку. Гордана Достанић, одборница у скупштини Града Сремске Митровице, која живи у Салашима Ноћајским на мачванској страни територије овог града, указала је на формалне и административне препреке спровођењу активности у ванредним ситуацијама и отежаних могућности њихове реализације због нејасноћа у вези са територијалном надлежношћу одговорних републичких и покрајинских органа.

Као особа која долази из научне сфере, стручна консултанткиња на пројекту„Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа” др Весела Радовић скуп је закључила констатацијом да је развој система поступања у ванредним ситуацијама дугорочан процес у ком је искуство локалних заједница драгоцено на путу заједничког учења. У ванредним ситуацијама свуда у свету све почиње и почива на локалном нивоу, те стога и успех мера у оваквим ситуацијама у највећој мери зависи од онога што чине локалне заједнице, самим тим и жене, а не само од надлежних органа на регионалном и државном нивоу.

Пројекат „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа” реализован је с циљем повећања знања и капацитета локалних самоуправа и удружења грађана (пре свега женских организација цивилног друштва и удружења жена) за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације и на одрживи развој уопште. 

У Војводини је током прошле године полиција интервенисала у више од седам хиљада случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери. Нажалост, и ове године у породичном насиљу убијено је више десетина жена.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман већ годинама упозорава на то да институције осим физичког не препознају друге облике насиља у довољној мери. Из године у годину се повећава број регистрованих случајева насиља, али полиција, која чешће него раније подноси кривичне пријаве, још увек највише користи меру упозорења. Тако се завршило чак 80 одсто интервенција у седам полицијских управа у АП Војводини.Органи старатељства су прошле године само у осам одсто случајева поднели тужбе у грађанскоправним поступцима, а тужилаштва у мање од два одсто случајева. Сама изјава или пријава жртве насиља не вреднује се довољно озбиљно, уколико сам насилник/ца не потврди наводе жртве, тако да полиција тражи чврсте доказе за постојање насиља да би га пријавила, иако је за пријаву довољно и сазнање о постојању насиља, а не утврђено насиље. Ипак, има и напретка. Тужилаштва користе налаз и мишљење центра за социјални рад као доказно средство и судови то прихватају. Међутим, примена заштитних мера је недовољна, а о чему сведоче подаци према којима су судови на територији Војводине прошле године изрекли само 156 мера заштите, од којих 39 одсто чини забрана даљег узнемиравања члана породице, 28 одсто су мере забране приближавања на одређеној удаљености, а 25 одсто мере забране приступа у простор око места становања или места рада члана породице. Није издат ниједан налог за усељење, а за исељење је издато само 13 налога.

Полазећи од тога да је насиље над женама кршење људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава, пре свега одговорне у институцијама, да због насиља у породици, осим жена, трпе и старији чланови породице, али првенствено деца која су често сведоци, али и жртве насиља у породици. Иако институције имају обавезу да предузимају све законом предвиђене мере да их заштите, у праксисе насиље често толерише, а што доприноси томе да се жртве осећају усамљено и беспомоћно. Игнорисањем и толерисањем, као и благом казненом политиком према починиоцима насиља над женама и у породици шаље се порука да је оно легитимно и прихватљиво.

Држава и њени органи имају одговорност да различитим мерама сузбијају насиље над женама, а заштита права прописаних законом захтева обједињени међусекторски приступ. Због тога Покрајински заштитник грађана - омбудсман координира рад Мреже „Живот без насиља” и подстиче њен развој укључујући у њене активности институције које се баве овом проблематиком у Војводини, чиме доприноси јачању њихових капацитета за примену закона у овој области.

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама и предстојећих „16 дана активизма против насиља према женама”, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана припремила је публикацију Десет година мреже „Живот без насиља“ – на путу ка ефикасном, повезаном и усклађеном деловању институција у случајевима насиља у породици којом жели да представи начин деловања институција, али и подсети одговорне органе на обавезе и исходе који могу да уследе због њиховог неадекватног поступања.

Светски дан детета обележава се од 20. новембра 1989. године, даном када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета, као први међународни документ у области људских права који се посебно бави децом.

Светски дан детета посебна је прилика да се широј јавности скрене пажња на одговорност коју друштво има према деци и значају унапређења система остваривања и заштите дечјих права.  

Права детета последњих година добија значајније место, па је и у раду свих одговорних институција уочљив помак у настојању да се положај деце унапреди и да им се пружи одговарајућа подршка у циљу достизања њиховог оптималног развоја.

Међутим, иако су последњих година у Републици Србији спроведене значајне системске реформеу области права детета, са циљем обезбеђивања образовне, здравствене и социјалне заштите деце, као и у свим другим областима живота, њихова примена у праксиостаје недоследна, недовољна и неадекватна.

Будући да су у Републици Србији у складу са Законом о основама система образовања и васпитања предузети кораци на остваривању права на инклузивно образовање, посебно је важно да оно буде и практично омогућено. У прилог овој тврдњи говори и најновије истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права детета и ученика на личног пратиоца на територији АП Војводине. Резултати поменутог истраживања указују да је до јуна 2015. године у само седам јединицалокалне самоуправе у АП Војводини ово право регулисано локалним одлукама о остваривању права у области социјалне заштите, а једино шест јединица локалне самоуправе донело је и посебне правилникекојима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца. Наведено имплицира да све оно што у вези са остваривањем права детета и ученика на личног пратиоца није ближе уређено законима и подзаконским актима у области социјалне заштите и образовања, на локалном нивоу доступно је у оноликој мери у којој то омогућавају материјални ресурси јединица локалне самоуправе, као и домишљатост и упорност родитеља и старатеља деце којој је ова врста подршке потребна.

У том смислу, Покрајински заштитник грађана скреће пажњу и на чињеницу да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у оквиру Сектора за развој и високо образовање, формирало Групу за социјалну инклузију чији је један од приоритетних задатака рад на измени Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику и израда Правилника о педагошкој асистеницији, којим би се прецизније регулисали услови и критеријуми за њихово ангажовање, као и других правилника и упутстава који ће допринети унапређивању доступности и квалитета васпитања и образовања за свако дете и ученика.

На крају, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да истакне да грађанска зрелост друштва почива на његовом односу према деци, а примена прописа и континуирано уважавање  и унапређивање њихових права омогућиће остваривање најбољег интереса деце, што је и интерес целог друштва.