Вести
Деветог маја обележавају се Међународни дан победе над фашизмом и Дан Европе. Иако је Дан победе важнији, Дан Европе је присутнији у медијским написима и реторици политичара. То не изненађује - улазак Србије у Европску унију један је од циљева званичне политике, а грађани и грађанке очекују да ће чланство у Унији донети и већи степен остваривања, заштите и унапређења људских права, како личних и колективних у приватној сфери, тако и оних која се остварују институционалним путем
Поред тога, прича о Дану Европе носи мањи ризик од приче о антифашизму. Дан Европе данас симболише један узлазни, развојни пут у новијој историји држава на европском континенту, коме је и антифашистички покрет значајно допринео. Са друге стране, антифашизам у данашњој Европи чини се актуелнији него икад, противно очекивањима након „великог слома фашизма” по окончању Другог светског рата.
Симболичка важност 9. маја, не сме се умањивати. На Дан Европе треба се присећати Роберта Шумана и његове визије Европе без рата, састанка у Милану и одлуке из 1985. године, када је овај дан и установљен, али треба га обележавати и као Дан победе и подсећати на зло фашизма. То подсећање је продуктивно, оно има смисла ако води препознавању фашизма у садашњости, ако буди отпор свакој његовој релативизацији, уколико јача критичку свест и спремност да се стане на пут свему што унижава људско достојанство, ограничава слободе и негира људска права.
Уосталом, наде антифашиста да је могућ бољи и праведнији свет морају наћи свој израз и у обележавању Дана Европе у оној мери у којој Европа баштини велике идеале слободе, братства, једнакости и правде.
Одлуком Генералне скупштине Уједињених нација из 1993. године, трећи мај је проглашен Светским даном слободе медија.
Као институција задужена да штити људска права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је заинтересован да се границе слободе медија у друштву шире и да се новинарима, увек када су изложени притисцима, пружи ефикасна заштита.
Штитећи новинаре, штити се и право грађана на правовремено, поуздано и објективно информисање. Без таквог информисања грађани лако постају жртве манипулације, а власт, лишена критике, клизи у ауторитаризам.
Подсећајући да је право на слободно информисање право грађана, а обавеза медија, Покрајински заштитник грађана захтева од владе да створи услове како би новинари и медији своје обавезе према грађанима испуњавали слободно и без страха.
У супротном, разне врсте притисака и забрињавајуће присуство цензуре и аутоцензуре – према подацима из УНС-овог истраживања 48 посто испитаних новинара верује да њихове колеге прибегавају аутоцензури повремено, а 29 посто у великој мери – у потпуности ће обесмислити функцију медија, а критички говор о проблемима друштва ће бити замењен неумереним похвалама власти.
У центру нашег деловања је грађанин. Настојимо да помогнемо грађанима, да укажемо органима на пропусте, да спречимо и отклонимо последице кршења закона. Зато је за наш рад карактеристично да се, у великом броју случајева, проблеми решавају већ у току поступка и без упућивања препорука – изјавила је јуче Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, представљајући посланицима скупштине Војводине годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана за 2014. годину.
У свом веома кратком обраћању посланицима, покрајинска омбудсманка је истакла да незадовољни грађани, обраћајући се омбудсману, ретко кад наводе орган који је својим поступањем повредио њихова права. Грађани, по њеном мишљењу, нису ни дужни да то знају, јер је на омбудсману да процени у раду ког органа је дошло до пропуста и поступања мимо закона. По њеном мишљењу, ефикаснији рад заштитника грађана могао би се постићи новим законским решењем којим би се могућност подношења притужбе опредељивала према месту пребивалишта грађана и седишту органа, односно организационе јединице органа управе.
У расправи која је уследила након уводног излагања, посланици су износили посве дивергентне оцене о извештају. Док су једни истицали да је годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана добар, јасан и детаљан, посебно истичући истраживања и део извештаја који се односи на националне мањине, други нису крили своје запрепашћење и згранутост, посебно констатацијама из уводног дела извештаја, за који је речено да је политизован и да садржи паушалне оцене и нетачне констатације. По њиховом суду, покрајински омбудсман је изашао изван оквира својих надлежности и, уместо извештаја, понудио је чист политички памфлет.
Овогодишњи извештај покрајинског омбудсмана написан је на 137. страница, а уводни и најчешће спомињан део у расправи на свега четири странице. У том, уводном делу се налази и констатација да на односе у Војводини снажно утичу чиниоци и прилике изван покрајине. У случају скупштинске расправе та је констатација, имајући у виду актуелну кампању против републичког заштитника грађана, добила своју потврду. На то је указала и покрајинска омбудсманка, када је у својој завршној речи резигнирано констатовала да напади на омбудсмане постају мода.
„Велика понуда јефтине радне снаге на тржишту рада омогућује послодавцима да, игноришући законске обавезе, крше права запослених. С друге стране, инспекције игноришу пријаве грађана и избегавају да спроводе контроле,” стоји у уводу Извештаја Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2014. годину.
Готово десет одсто притужби грађанки и грађана овој институцији током 2014. године односило се на кршење, односно немогућност остваривања права по основу радног односа. У области равноправности полова удео оваквих притужби је преко једне петине, односно 22,22 одсто, а са притужбама на мобинг овај проценат прелази једну четвртину притужби у овој области. Уз одређене старосне групе становништва, нарочито младе и особе којима је остало још неколико година до стицања услова за пензију, труднице и породиље спадају међу оне којима се најчешће крше права по основу радног односа.
Због економске кризе и велике понуде радне снаге, велики број грађана пристаје на неповољне услове запошљавања и рада. Притужбе грађана се најчешће односе на то да послодавци приликом запошљавања постављају услове који нису у складу са прописима, а на које грађани пристају како би обезбедили макар егзистенцијални минимум. Ступање у радни однос често се одвија без претходног увида у уговор о раду. Неретко се дешава да тек по ступању у радни однос запослени схвате да су им додељени послови и задаци о којима приликом иницијалних договора са послодавцем није било речи.Поједини послодавци неблаговремено, делимично или уопште не исплаћују зараду запосленима, а чести су случајеви необрачунавања и неуплаћивања доприноса.Запослени су често онемогућенида остваре и друга законом гарантована права, као што је право на дневни одмор, годишњи одмор или одсуство са рада због болести. Прековремени и рад у нерадне дане код великог броја приватних послодаваца не исплаћује се у увећаном износу у складу са законом. Заплашени изгледима да им неће бити исплаћен ни минимум остварене зараде, запослени се често не обазиру ни на физичке и материјалне услове под којима раде, што се касније све више одражава на њихов учинак, мотивацију за рад, па и здравствено стање.
Тек веома ретки се одлучују на то да своја права заштите и несавесне, неодговорне послодавце пријаве надлежнима. Чак и они који поднесу пријаву, најчешће нису задовољни одговором инспекције. Они који се до сада нису никоме обраћали, своју неодлучност правдају стањем на тржишту рада, готово уједнакој мери као и неповерењем према органима управе. Покрајински заштитник грађана - омбудсман дели мишљење подносилаца притужби на рад инспекција, да овакво стање погодује искључиво бахатим послодавцима. Уколико се нешто у раду инспекција убрзо не промени, биће све мање савеснихпослодаваца који поштују права запослених, док ће број оних који раде противно прописима, једнако као и учесталост и степен кршења права запослених, наставити да се повећава.
Покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих примила је данас студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду, а који ће у наредне две седмице бити на практичној настави у овој институцији.
Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године. Овај програм студентима омогућава да у оквиру предмета Управно право стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Студенти ће се током праксе упознати са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања и имати прилику да науче какав је поступак институције по притужбама грађана и грађанки. Осим тога, студенти ће присуствовати раду стручне службе са странкама и за потребе студија анализираати одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
