Вести
Међународни дан старијих особа обележава се 1. октобра, а након што је Генерална скупштина УН крајем 1990. године усвојила Резолуцију 45/106 у којој се наглашава важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника у тзв. трећој узрасној доби.
Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана се од свог оснивања бави људским правима старијих особа, а од 2011. године укључена је у и рад Националног превентивног механизма (НПМ-а) у области остваривања, институционалне заштите и унапређења њихових права. Посете установама чије услуге користе старије особе, као и рад по притужбама грађанки и грађана, указује на то да је у нашем друштву заступљена дискриминација старијих особа која отежава, па чак и онемогућава остваривање њихових права.
Дискриминација старијих особа огледа се у неколико области живота, а неретко почиње већ у породици. Старије особе најчешће се жале на занемаривање и злоупотребу њихових права, а њихове жалбе односе се превасходно на право на располагање имовином и новцем, којима други чланови породице располажу без њиховог знања и пристанка.
Због њихове старосне доби старијим особама се често ускраћују могућности коришћења појединих услуга здравствене заштите, чак и када оне постоје и када они на њих имају законско право. У ову врсту кршења права спада, на пример, одбијање службе хитне медицинске помоћи да изађе на позив грађана, а након што сазнају да је у питању старија особа. Поједине установе здравствене заштите избегавају, па чак и одбијају да хоспитализују старије особе.
Услуге које старије особе добијају у установама социјалне заштите не одговарају увек прописаним стандардима. Квалитет услуга варира од установе до установе и због непостојања специфичних, односно непримењивања постојећих прописа, као и недовољно развијеног система надзора над радом установа. Пример за то су нерегистровани домови за смештај старијих лица којима надлежни инспекцијски органи имају отежан приступ, а што може довести до злоупотребе права ових лица, па и нечовечног поступања према њима. Активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у овој области допринеле су и томе да је од 2014. године до данас од стране надлежних органа затворено 13 нерегистрованих домова за старије особе.
Напослетку, права старијих особа крше се и тиме што у постојећем систему установа не постоје одговарајуће услуге. Нарочито неповољна ситуација је у сеоским срединама где старије особе чине већи део популације, а где институционална подршка често недостаје или је слабо обезбеђена. Пример за то је и чињеница да домови здравља у великом броју немају основане службе за кућно лечење и негу које би обезбеђивале палијативну заштиту и бригу о старијим пацијентима. Према подацима Министарства здравља, око 60% домова здравља нема овакву посебну организациону јединицу, док резултати најновијег истраживања Покрајинског заштитника грађана указују на то да око 35% војвођанских домова здравља нема овакву организациону јединицу.
Подаци Уједињених нација током протекле деценије указују на то да становништво Србије спада међу пет најстаријих на свету. Резултати пројекција Републичког завода за статистику за период 2011–2041. указују на то да ће се у наредних тридесет година тренд старења становништва у Србији наставити. Особе старије од 65 година чине преко 18 одсто популације, а очекује се да ће за 30 година преко једне четвртине становништва Србије достићи ову старосну доб. Демографска слика становништва у АП Војводини, односно Републици Србији налаже већи ангажман свих релевантних друштвених чинилаца како би се унапређењу могућности остваривања и заштите људских права старијих особа посветила додатна пажња. Посебну пажњу потребно је посветити превенцији кршења права ове популације и откривању оваквих случајева, као и санкционисању оних који то чине.
Поводом обележавања Европског дана језика, у Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је одржана стручна конференција о родно осетљивом језику и употреби матерњих језика на територији АП Војводине.Обележити Европски дан језика значи показати језичке разлике и афирмисати потребу комуникације са другима ради уклањања језичких и кутлурних баријера, речено је у уводном делу скупа.
Конференцијом је председавала мр Маја Седларевић, покрајинска посланица и докторанткиња Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду.Она је у уводном излагању казала да се не може замислити боље место за одржавање поменутог скупа имајући у виду да је Скупштина АП Војводине са шест језика у службеној употреби, најмногојезичнији парламент после Европског парламента.Седларевићева је оценила да је потребно обезбедити већу заступљеност како матерњих језика, тако и родно сензитивног језика. Она је додала да треба подићи свест људи о овом проблему и свеобухватно и заједнички радити на отклањању постојећих препрека.
Проф. емерита др Свенка Савић, као психолингвисткиња сматра да треба имати у виду да је коришћење матерњег и родно осетљивог језика одраз идентитета, као једне више, па и идеолошке компоненте.
Нако што су докторандкиње Центра за родне студије УНС - Ана Клем Аксентијевић, Каролина Лендак-Кабок и Смиљана Милинков - представилерезултате својих истраживања спроведених на основу изјава и ставова жена, припадница различитих националних заједница чији је језик у службеној употреби у Војводини, уследила је закључна дискусија којом је модерирала заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Заменица Тодоров том приликом је, између осталог говорила оискуствима институције у вези са применом родно осетљивог језика у јавној и службеној комуникацији. Полазећи од става да одговорна употреба језика у јавној комуникацији почива на равноправном третману различитих друштвених актера, подразумева не само укидање израза којима се неко може директно дискриминисати, него и могућу дискриминаторску језичку праксу која почива на стратегији искључивања, невидљивости и захтеву за доследним коришћењем женских ликова у означавању занимања и звања жена Покрајински омбудсман је организовао едукативне активности за покрајинске службенике и упутио препоруку о родно осетљивој употреби језика у покрајинским прописима која је примењена у Покрајинским скупштинским одлукама о покрајинској влади, покрајинским службеницима, тако да сада можемо говорити о пракси која се испољава у свакодневном коришћењу родно осетљивог језика у органима управе.
Један од закључака конференције једа треба настојати да се на Новосадском универзитету створе веће могућности за коришћење и изучавање матерњих језика студената и студенткиња, као и да се у већој мери поштују препоруке које се односе на употребу родно осетљивог језика. Такође, указано је и на потребу прилагођавања уџбеника у циљу превазилажења језичких баријера, које су према подацима из истраживања узрок томе да се један део студената и струденткиња из различитих националних заједница одлучује да школовање настави у државама матицама.
Европски дан језика обележава се 26. септембра, а установљен је 2001. године, одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније, а у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и неговати у будућности.
Рад и начин поступања институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана представљени су јуче у Новом Саду учесницама и учесницима обуке за ромске активистикње и активисте у оквиру пројекта „Програм изградње капацитета ромских заједница”.
На обуци у организацији Екуменске хуманитарне организације (ЕХО), сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Нина Јанић говорила је о механизмима за заштиту људских права, а учеснике и учеснице посебно је занимало остваривање и заштита права националних мањина, нарочито у односу на припаднице и припаднике ромске заједнице, као и питања у вези са дискриминацијом и њеним спречавањем. Највише питања, заснованих на личним искуствима и проблемима са којима се свакодневно суочавају, учеснице и учесници имали су у вези са поступком пријаве пребивалишта на адреси центра за социјални рад и прибављањем личних исправа и друге документације.
Пројекат „Програм изградње капацитета ромских заједница” намењен је Ромкињама и Ромима из шест општина у Србији, а на првом делу обуке учествовало је двадесет активисткиња и активиста из Руме и Новог Сада.
Заменица Заштитника грађана Републике Србије, заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману и помоћница Повереника за заштиту равноправности учествовале су на Годишњој конференцији о људским правима и демократији, која је окупила око 1.400 представника влада и цивилног друштва из 57 земаља чланица Организације за европску безбедност и сарадњу у Варшави.
Представнице независних институција присуствовале су радном састанку посвећеном једнаким могућностима за жене и мушкарце у свим сферама живота, укључујући и примену акционог плана ОЕБС-а за промовисање родне равноправности. Посебна сесија била је посвећена улози независних инситутција у борби против насиља над женама и родно заснованој дискримнинацији у Србији.
Заменица Заштиника грађана Гордана Стевановић представила је извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиљу у породици. Помоћница Повереника за заштиту равноправности Љиљана Лончар говорила је о извештају повереника о дискриминацији жена, а заменица Покрајинског омбудсмана Даница Тодоров о искуствима у сарадњи са институцијама у оквиру мреже „Живот без насиља”, чији је омбудсман координатор. Заменица Тодоров је, између осталог, указала на то да је мрежа унапредила сарадњу институција, а током протекле деценије дошло је до промене односа према насиљу у породици и у партнерским односима. Поред законске регулативе, повећана је, пре свега пажња јавности. Међутим, починиоцима се и даље изричу најблаже прописане казне, поступци трају дуго, жртве не добијају одговарајућу подршку, а координација и сарадња институција још је далеко од потребне, тако да је Покрајински омбудсман мишљења да примена Општег и посебних протокола још није заживела, да није постигнута хитност у поступању и да се у поступању институција, упркос интензивним едукацијама професионалаца, огледају стереотипи и предрасуде према жртвама насиља, односно починиоцима. Због тога је важно наставити подстицање сарадње институција, а један од начина је и мрежа институција „Живот без насиља”.
На конференцији у Варшави, која ће трајати до 2. октобра, биће сагледан напредак у примени обавеза које су преузеле владе у области лјудских права и демократије, укључујући слободу говора, медија, слободу кретања, владавину права, једнакост полова и борбу против трговине људима.
Током десетодневне конференције, биће организоване посебне сесије на којима ће се расправљати о изазовима у ери нових технологија, независности правосуђа, борби против злочина из мржње, као и борби против дискриминације.
Највећа конференција из области људских права одржава се сваке године у организацији ОЕБС-а, односно Канцеларије за демократске институције и људска права.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсман Анико Мушкиња Хајнрих изаменице покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова Марија Кордић и Даница Тодоров, разговарале су данас са младим правницима и правницама, учесницима пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“.
Покрајинска омбудсманка упознала је учеснике и учеснице пројекта са организацијом рада и надлежностима Покрајинског заштитника грађана, чије је поступање илустровала са неколико типичних случајева у областима опште заштите људских права и заштите права националних мањина.
Заменице Покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова говориле су о поступању ове институције у областима за које су задужене. Осим примера и случајева поступања по притужбама, оне су указале и на проактивно деловање Покрајинског омбудсмана, као и на истраживања која је ова институција реализовала у вези са различитим темама из области људских и мањинских права.
Разговор младих правника и правница са представницама Покрајинског заштитника грађана протекао је у живој атомосфери, с пуно занимљивих питања и дискусијама на различите теме у области институционалне заштите људских права.
Осим са радом Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесници пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ биће у прилици да се упознају и радом других институција које се баве заштитом људских и мањинских права.
Пројекат „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ реализују Омладински одбор за образовање и организација Бранитељи људских права, а његов циљ је да омогући младим правницима и адвокатима да допринесу унапређивању људских права у Србији.
