Вести
Округли сто на тему „Улога Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) у спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања према лицима са менталним сметњама” одржаће се у уторак, 16. децембра 2014. године у Новом Саду. Скуп почиње у 10 часова у седишту Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана (зграда ЈВП „Воде Војводине”, Булевар Михајла Пупина 25, сала на 4. спрату).
Овај округли сто биће прилика да се укаже на досадашње резултате НПМ-а у превентивном деловању на спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања, као и прилика за размену искустава и усаглашавање процедура у поступању према лицима са менталним сметњама. На скупу ће учестовати преко 50 представника специјалних психијатријских болница, одељења психијатрије у општим болницама, служби хитне помоћи и полиције, као и представници институција и организација НПМ-а који врше надзор у установама за збрињавање и смештај лицима са менталним сметњама.
Опширније: НАЈАВА: Округли сто НПМ-а о поступању са лицима са менталним сметњама
Десетог децембра 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима. Данас, 66. година након усвајања, поједини чланови ове декларације делују као утопија.
Таквом, утопијском карактеру декларације доприносе бројни и нерешени проблеми, који, попут незапослености, корупције или дискриминације слабе поверење у институције, генеришу сиромаштво и неједнакост, доводе у питање правичностсоцијалних аранжамана, узрокују тензије, погодују насиљу, цементирају родне поделе и отежавају остваривање, пре свега, социо-економских права.
Последице ових проблема највише осећају они најрањивији – деца, жене, стари и, у случају незапослености, млађи од 30 и старији од 50 година.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајински заштитник грађана – омбудсман, известила је у петак чланове Удружења локалних омбудсмана Србије (УЛОС) о раду округлог стола на тему „Проблеми у вршењу комуналних услуга у јединицама локалне самоуправе“, који је у другој половини новембра, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, у Новом Саду организовао Покрајински заштитник грађана - омбудсман. Поред ње, извештаје су поднели и Златко Маросиук и Весна Гојковић о учешћу локалних заштитника грађана у пројекту „Омбудсман као медијатор“, и Марко Томашевић о делу Нацрта закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, који се односи на одредбе којима се регулише положај локалног заштитника грађана.
Радна група за израду нацрта прихватила је предлоге УЛОС-а да се у члану 97 речи „заштитник грађана“ замене речима „локални омбудсман“, а после речи „до“ додају речи „независно и самостално“, тако да ће, уколико републичка влада и посланици у Народној скупштини усвоје поменуте предлоге, први став члана 97 гласити: „У јединици локалне самоуправе може се установити локални омбудсман који је овлашћен да независно и самостално контролише поштовање права грађана, утврђује повреде учињене актима, радњама или нечињењем органа управе и јавних служби, ако се ради о повреди прописа и општих аката јединице локалне самоуправе.”
Опширније: Локални заштитници грађана мењају назив?
Студенти и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду данас су, по другу годину заредом, отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право у Покрајинском омбудсману овог семестра похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Опширније: Практична настава у Покрајинском омбудсману
Поштовање права особа са инвалидитетом је од суштинског значаја за побољшање њиховог положаја у друштву. Особе са инвалидитетом су посебно осетљива група и суочава се са многобројним проблемима у свакодневном животу, које се огледају у физичким и социјалним препрекама, као што су предрасуде у ставовима према инвалидности. Предрасуде и стереотипи према особама са инвалидитетом доводе до дискриминације, којом су нарочито погођене жене са инвалидитетом, двоструко маргинализоване због свог родног идентитета.
Главни проблеми особа са инвалидитетом јесу неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и институција социјалне заштите, јавног превоза, информација и информационих технологијама.
