Please select your page

Вести

У четвртак, 10. јула 2014. године, покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, и заменица покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић ће примати грађане и грађанке Месној заједници Јамена.

Пријем грађана одржаће се у просторијама МЗ Јамена (Кнеза Лазара 22) од 9.30 до 10.30 часова. Покрајински омбудсман и заменица омбудсмана разговараће са грађанима у просторијама Месне канцеларије, примати притужбе и давати правне савете, а потом ће обићи и домаћинства погођена поплавама и разговарати са грађанима.

Опширније: Пријем грађана у Јамени и обилазак поплавом погођених домаћинстава


Основне и средње школе и ове године наставиле су са недозвољеном праксом условљавања уписа ученика, издавања сведочанстава и других докумената уплатом тзв. ђачког динара. Иако се готово сваке године проблем уплате тзв. ђачког динара понавља, системско решење за овај проблем још увек није успостављено. До ових сазнања Покрајински заштитник грађана - омбудсман дошао је на основу обраћања родитеља.

Подсећамо да је Покрајински заштитник грађана - омбудсман након притужби већег броја родитеља 2013. године упутио школским управама у АП Војводини захтев за изјашњење у вези са наводима да основне и средње школе у АП Војводини условљавају упис ученика уплатом тзв. ђачког динара.

Опширније: Коначно уредити питање плаћања „ђачког динара“


псдз

Једно од низа права припадника националних мањина је право да слободно изаберу своје лично име (које одговара културним особеностима и националном идентитету националне мањине којој припадају) и да се њиме користе у приватном и јавном животу. Остваривање овог права се огледа у могућности припадника националних мањина да, уколико то желе, упишу своје лично име и имена своје деце у матичне књиге, тј. службене евиденције на језику и према правопису свог матерњег језика.

Упис личног имена припадника националне мањине у матичну књигу рођених на језику и према правопису језика националне мањине предуслов је за реализацију других аспеката права припадника националних мањина да се користе својим личним именом у приватном и јавном животу као што је нпр. право припадника националне мањине да им у личним документима (лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.) име и презиме буде исписано на њиховом матерњем језику. Као и друга права и слободе националних мањина ово право служи очувању националног идентитета и културне посебности националне мањине. Право припадника националних мањина да се јавно и приватно користе својим именом и презименом исписаним на језику и писму националне мањине у правном систему наше земље регулисано је са више правних аката.

Опширније: Потребно је обезбедити јединствено поступање матичарских служби


ПЗГ-и-ОЕБСМисија ОЕБС-а у Србији у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана – омбудсманом расписује наградни конкурс за најбољи медијски прилог (рад) о теми "Улога жена у остваривању права националних мањина". Циљ конкурса је подстицање креативног и истраживачког новинарства које доприноси да слика о женама – припадницама националних мањина,осликава њихове пуне потенцијале, допринос јавном и политичком животу и остваривању права националних мањина у Републици Србији.  

Видљивост жена у креирању и спровођењу демократских јавних политика и пракси од суштинске је важности за промоцију родне равноправности и једнаких шанси у Републици Србији. Намера конкурса је да се подрже новинарски радови о женама које имају активну улогу у јавном животу, политици и одлучивању о питањима од интереса за остваривање права националних мањина у Републици Србији.

Опширније: Наградни конкурс за најбољи медијски прилог о теми „Улога жена у остваривању права националних...


ФоСДИ 11 2014 2У Новом Саду је 26. јуна 2014. одржана конференција о стању људских права особа које живе са HIV/AIDS-oм на којој је о искуствима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана говорила заменица за равноправност полова Даница Тодоров.

Институција има релативно скромно искуство у поступању у случајевима дискриминације особа које живе са HIV/AIDS-oм, али је констатовао да грађани исказују велику дистанцу према HIV позитивним особама које, како показују истраживања, трпе и највећи степен дискриминације. Разлог због којих се особе са HIV/AIDS-oм релативно ретко обраћају је у томе што имају осећање унутрашње стигматизације  - страха од осуде и дискриминације. Ове особе имају искуство да их друштво опажа као претњу и окривљује за добијање инфекције јер HIV/AIDS посматра као резултат личне неодговорности.

Опширније: Потребно увести здравствено и сексуално образовање на свим нивоима школовања