Please select your page

Палијативна нега

Палијативна нега је данас, на жалост, неопходна и потреба одређеном броју људи и требало би је прогласити као посебно право  - истакнуто је на конференцији коју су јуче, под називом Право на достојанствен живот када нам је помоћ најпотребнија, у Новом Саду организовали Српско лекарско друштво - Друштво лекара Војводине и Покрајински заштитник грађана – омбудсман. У раду конференције су учествовали лекари, филозофи, психијатри, социјални радници, социолози и теолози како би, свако из угла своје професије, допринели што бољој елаборацији једне, како је речено, важне и комплексне теме. По речима покрајинског омбудсмана проф. др Зорана Павловића, конференција о палијативној нези добар је увод у будуће активности институције, које ће бити фокусиране и на деликатно питање еутаназије.

Палијативно лечење не призива смрт, нити је одлаже. Циљ палијативног лечења је, по речима проф. др Мирке Лукић Шаркановић, заменице Покрајинског секретара за вискоко образовање и научноистраживачку делатност, да помогне пацијенту да лакше поднесе тегобе болести, да умањи његову бол, ублажи патњу, разреши духовне дилеме и сачува његово достојанство.  Проф. др Радмило Јанковић, заменик директора Клиничког центра Ниш, је нагласио да се између палијативне и интензивне неге не може ставити знак једнакости, да је питање палијативне неге постало веома важно у условима пандемије корона вируса и да га је могуће тематизовати у различитим контекстима, па и оном који се тиче трошкова. Палијативно лечење је скупо и  његови се трошкови могу смањити, али не по цену нарушавања квалитета неге и достојанства пацијента. Између психијатрије и палијативне медицине постоји, по речима др мед спец. психијатрије Вање Продић, блиска веза. Проблем је, међутим, у томе што нема довољно психијатара да се укључе у палијативну негу, која се не завршава смрћу пацијента него се протеже и на период жаљења. Сваки члан палијативног тима би морао, по њеном мишљењу, да прође кроз обуку и из духовности, јер духовност, као интегрални део палијативног лечења, доприноси бољем разумевању пацијента и његове болести. Доц. др Слободан Протић, теолог, сматра да би и духовна сфера требала бити препозната у палијативној нези, и да то није ништа ново у нашој историји медицине. Анестезиолог проф. др Небојша Кнежевић је учесницима конференције пружио могућност да упореде ситуацију у нашој земљи са оном у Америци, јер је говорио о искуствима са еутаназијом и палијативном негом у Сједињеним Државама. Тим поводом је постављено питање да ли систем вредности који је стваран у друштвима прожетим утилитаризмом треба примењивати и на нашим просторима. Доц. др Александар Стевановић, философ, сматра да у нашем случају треба неговати систем вредности у чијем је средишту хуманост, солидарност и човечност. Са ослонцем на такав систем вредности лакше би се елиминисале ситуације које је др Милана Љубичић, професорка београдског Филозофског факултета, назвала социјалном смрћу. Старост никога не осуђује на изолацију, одсуство солидарности, губитак емпатије и прекид комуникације. Старост није дијагноза, а стари људи нису терет, могу бити веома продуктивни и због свог су акумулираног искуства и мудрости  важан ресурс.

Конференција Покрајинског омбудсмана привукла је велику пажњу. Сала у којој омбудсман организује своје скупове, уз мере предострожности, била је испуњена до последњег места, учесници су пажљиво пратили излагања, а дискусија, која је затим уследила, допринела је да конференција траје дуже него што је то програмом било предвиђено. Појачаном интересовању за палијативну негу свакако је допринела и актуелна пандемија, те пажња јавности фокусирана на проблеме лечења. Треба имати у виду и чињеницу, да становништво Србије све више стари и да је појачани интерес за палијативним збрињавањем једна од последица старења становништва. Уставом Републике Србије штити се и гарантује право на здравствену заштиту али исто тако се штити и посебно истиче да грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба, имају право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде, хуманости и поштовања људског достојанства. Дакле права на здравствену и социјалну заштиту су нераздвојива и подразумевају вредности којима се приступ палијативном збрињавању пацијента квалитативно подразумева. Палијативно збрињавање је приступ пацијенту који побољшава квалитет живота пацијента и породице суочавајући се са проблемима који прате болести које угрожавају живот кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања и непогрешиве процене и лечење бола и других проблема: физичких, психосоцијалних и духовних. Важно је истаћи да палијативно збрињавање као право мора бити омогућено сваком појединцу, грађанину и грађанки без обзира да ли има или нема некога да се брине о њему/њој,  као и да се пружи услуга подршке и помоћи која се огледа, као право sui generis, у мултидисциплинарном приступу лекара, здравствених радника и сарадника, социјалних служби, здравствених служби секундарног и примарног нивоа, установа социјалне заштите, обједињене психолошке и духовне бриге о пацијенту и породици, на једном месту. Друга последица је да се постојећи системи здравствено-социјалне заштите и неге реорганизују тако да се што потпуније задовоље потребе за палијативним збрињавањем. Надаље потребно је да се здравствени радници, запослени  у службама социјалне заштите, пацијенти и шира јавност перманентно едукују о палијативном збрињавању чему је, својом конференцијом, Покрајински омбудсман дао свој допринос.  

Учесници конференције подржавају предлог да се:

право на палијативну негу прогласи посебним правом;

палијатива одвоји од интензивне неге;

обрати посебна пажња на пацијенте у стању социјалне потребе, уз услуге хосписа;

јавним политикама подстиче волонтирање у одељењима болница за палијативну негу, домовима здравља и хосписима;

да се у оквиру постојећих институција и недавно проширених капацитета болничких и других делова из система здравствене и социјалне заштите започне са неопходним припремним активностима, умрежавајући релевантне институције;

да се препозна методологија за утврђивање броја пацијената у стању потребе, односно оних којима је помоћ најпотребнија, да будемо здравствено одговорни и солидарни, давањем подршке здравственом систему тако што ћемо прихватати мере које се предузимају у оквиру превентивног деловања здравствених власти и,

да се настави са дијалогом у друштву о очувању људског достојанства човека када му је помоћ најпотребнија, уз обавезу да се холистички приступ интегрише у палијативну негу, јер доприноси бољем разумевању пацијента и његове болести, али и подршци свима који дају подршку и помоћ када је она најпотребнија.

Палијативна нега


Медјународни дан толеранцијеПокрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић учествовао је на годишњој конференцију коју је данас, поводом Међународног дана толеранције, организовао Повереник за заштиту равноправности.

На конференцији су представљени резултати истраживања „Родна равноправност и равнотежа између пословног и приватног живота“ и додељене Годишње медијске награде за најбоље медијске садржаје на тему борбе против дискриминације и промовисања равноправности и толеранције.

У оквиру панела „Да ли нас је ковид учинио толерантнијим или смо на граници „пуцања“ представници професија које носе највећи терет пандемије Ковид 19 говорили су о својим искуствима, проблемима и изазовима са којима су се суочавали.

Поред покрајинског омбудсмана, на скупу су учествовали и представници и представнице државних и других органа јавне власти, амбасада, међународних организација, невладиних организација и медија.


Медјународни дан толеранцијеПостоји много тога у нашој стварности што указује на важност и значај толеранције. Последњи случај забране уласка у клуб групи ромских младића у Смедеревској Паланци само један у низу случајева који су постали предмет пажње и јавне осуде.

У жељи да на примерен начин обележи 16. новембар - Међународни дан толеранције Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је скуп на коме су представници и разних удружења као и Покрајинског секретаријата за образовање, управу прописе и националне мањине – националне заједнице говорили о својим активностима на унапређењу толеранције, међуетничке сарадње и равноправности. На путу ка добро уређеном плуралистичком друштву потребно нам је много тога - и добра воља, и дух отворености према другоме, и осмишљени програми, и разуђене активности, и снажна подршка образовних, културних, медијских и свих других подсистема. Толеранција није циљ, истакнуто је на скупу, него средство за постизање циља – једнакости, правде и слободе – а чију реализацију успоравају и отежавају бројне препреке – од снажних предрасуда до економске заосталости, експлоатације и дубоких неправди.

О активностима Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице везаним за афирмацију мултикултурализма и толеранције говорио је Бојан Грегурић, самостални саветник, док су Атила Вајда из Удружења просветних радника Кањиже и Беата Риц Касиба из МКД „Шандор Петефи“ говорили о циљевима, резултатима и проблемима учења језика друштвене средине и унапређењу толеранције у Бечеју и Кањижи. Наташа Херор из „Херор медиа поинт“ упознала је учеснике са активностима које се у циљу учења језика, већ десету годину заредом одвијају на Штранду у оквиру манифестације „Под крошњама на Штранду“, а Милан Врачар о активностима удружења „Културанова“ који организује „Тактфест“. Драматуршкиња Дивна Стојанов представила је пројекат/представу интересантног назива „О Срђану, које је националности истина“, док је Владимир Илић, професор Филозофског факултета у Београду, својим излагањем увео учеснике у разговор о толеранцији. Професор Илић је истакао да бројни чиниоци - економски, социјални, политички, културни утичу на толеранцију, као на претпоставку шире друштвене солидарности, која је угрожена процесима демодернизације и назадовања друштва. У условима тржишне привреде постоји снажан потенцијал за избијање етничке нетолеранције и мржње.


Проф. др Зоран ПавловићПроф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и редовни професор на Правном факултету за привреду и правосуђе , Нови Сад, изабран је почетком новембра за почасног професора и доктора (Doctor et Professor Honoris causaP) Универзитета у Печују.

Печујски универзитет је најстарији универзитет у Мађарској, основао га је Лајош I Анжујски 1367. године, а професора Павловића је за почасног доктора препоручио научни рад, вишегодишња сарадња са Унивезитетом у Печују - у раду Универзитета професор Павловић је присутан у улози професора, истраживача али и коуредника часописа Journal of Eastern European Criminal Law – као и активности институције, чијим радом руководи, на унапређењу права националних мањина.

Поред професора Павловића у звање почасног доктора изабрано је још пет професора из Немачке, Француске, Русије, Америке, као и менаџер Дојче телекома.

Хабилитациони говор проф. др Зорана Павловића можете прочитати у наставку:

"Уколико би покушали да одредимо улогу коју би правно образовање и право као социјална чињеница требало да остваре, та реч била би – присуство правде. Свако од нас, који носи печат правничке професије, може да је употреби као двосекли мач. Да раздвоји незаконито од законитог ткива друштвеног живота, или да омогући  злоупотребу слабијег од стране јачег. Нама који смо дужни да својим примером и знањем сведочимо младим генерацијама пут, пала је у део посебна одговорност, коју би један правник требало да поштује, јер је избор правичног condition sine qua non. Наш ius и наш lex. Бити правник не значи само познавати законе или састављати, тумачити и примењивати правне прописе. Правник пре свега значи – бити на страни правде, бити хуман, солидаран и недискриминативан. А правда, као бог Протеј мења своје лице, али не губи суштину. Постоји једно место, које се не налази ни у једној конвенцији, уставу и закону, ни у једном параграфу, место на коме правда постоји и из кога црпи своју снагу. То место је људско срце. Пружићу Вам за то једноставан доказ: да ли је и међу нама, чији је живот обогатило правно образовање, постојао ико ко није био у искушењу да неправду чини, и поред тога што је био свестан да је то неправда? У нашој моћи да се одупремо чињењу неправде и нашој одговорности у спречавању других да је чине, лежи сама суштина бивања правником, без које правни апарат остаје само празна форма или, што је још горе, оруђе друштвене злоупотребе и пропадања. У раду и одлучивању држимо се чињеница: не судимо по спољним знацима, већ судимо правично.

У својој двострукој улози правника и то, као професора универзитета који преноси знање о томе шта право јесте и како треба да буде, и у улози омбудсмана, односно заштитника оних којима је правда најпотребнија, недвосмислено закључујем: бити правник је привилегија, али и обавеза. Сваки наш корак и одлука непосредно утиче на животе људи и носи последице по јавни живот. Својим знањем, својим личностима и делом, правници обезбеђују неупоредиво добро једној заједници. Наша дужност еквивалентна је са нашом одговорношћу. Зато, у свему што радимо морамо бити свесни да нашу професију чини добро познавање и примена правних прописа, морална одговорност, али пре свега – срце умног човека."

Универзитет у печују


Синдикат и родна равноправностЗаменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, Снежана Кнежевић, присуствовала је данас семинару у организацији Секције жена Савеза самосталних синдиката Војводине који је организован као дводеневи скуп у Бачкој Паланци.

Семинар је посвећен родној равноправности, радним правима жена, видљивим последицама климатских промена и утицају пандемије ковида 19 на положај жена. Заменица омбудсмана је учесницима/цама семинара представила  најзначајније одредбе и новине Закона о родној равноправности.

Организован у форми предавања и радионица, семинар се организује у оквиру пројекта „Заједно смо јачи“, који Савез самосталних синдиката Војводине реализује у партнерству са синдикатом ЛО из Шведске.