Језик је важно идентитетско обележје, али није увек и свуда најважније. Однос између језика и идентитета је сложен, али се често приказује поједностављено и идеологизовано. Тај је однос обележен бројним стереотипима који неретко изазивају неспоразуме, истакнуто је на колегијуму Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, одржаном јуче у Зрењанину на тему језика и националног идентитета, искуствима и проблемима у пракси.
Колегијуму су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана омбудсмана, његових заменика и сарадника, учествовали и потпредседник Скупштине АП Војводине Душан Јаковљев и посланица Јелена Јовановић, представници Националних савета румунске, црногорске, ромске, русинске и чешке националне мањине, заменик градоначелника Зрењанина, чланови градског већа и начелници у Градској управи, судије основног суда, зрењанинска заштитница грађана и са својом заменицом, председник Удружења локалних омбудсмана Србије, представници невладиних организација и гости из Хрватске, представници СКД „Просвјета”.
Учеснике Колегијума поздравили су Саша Сантовац, заменик, градоначелника Зрењанина и проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, који је у својој поздравној речи истакао да се колегијум не одржава случајно у Зрењанину, јер је реч о граду у којем живе припадници бројних националних мањина и у коме су четири језика у службеној употреби.
- Задатак Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да штити људска права и ми се трудимо да у томе дамо свој максимум. Штитећи људска и мањинска права ми желимо да створимо и обезбедимо све услове за очување и унапређење националних идентитета.
На почетку радног дела Колегијума, Јанош Орос, заменик Покрајинског заштитника грађана за заштиту права националних мањина, представио је рад Одељења за националне мањине, као и план и програм рада за 2018. годину, док је саветница Нина Јанић, уз навођење бројних примера поступањау области службене употребе језика, представила и праксу ове институције.
О томе какав је значај језика у очувању националног идентитета и са каквим се све изазовима припадници мањина суочавају у образовању и увођењу језика мањине у службену употребу говориле су др Биљана Сикимић из Балканолошког института САНУ, као и Бојан Лазић и Маја Матић, представници СКД „Просвјета” из Загреба. Др Марија Александровић, професорка на Виској школи струковних студија „Михајло Пупин” из Вршца, упознала је учеснике колегијума са изазовима и проблемима у образовању на ромском језику, док је Иштван Пожар, зрењанински матичар, говорио о службеној употреби језика из перспективе градске матичарске службе.
Да се рад Колегијума не одвија у формалном, академском тону, побринули су се како сами предавачи, тако и учесници Колегијума. Подстицани од самих излагача, учесници су својим питањима и коментарима допуњавали излагања и указивали на бројне проблеме са којима се припадници мањина суочавају – на неусклађености законских аката којима се регулишу права националних мањина, на мањак финансијских средстава, на отпор средине коришћењу мањинских права, на асимилацију припадника мањинских националних заједница, на недостатак политичке воље да се права остварују у пуном капацитету, на условљавање остваривања мањинских права, као и на њихово погрешно тумачење од стране органа управе, што, како је истакао један од учесника колегијума, код припадника мањина ствара уверење о отуђености органа управе.
На колегијуму је истакнуто да је Савет Европе уочио помаке у образовању на језицима мањина. Др Марија Александровић је учеснике Колегијума подсетила на 1997. годину, када је у општини Бачка Паланка почела настава ромског језика (у местима Товаришево и Обровац) и да се након двадесет година, у школској 2016/17. години, ромски језик, као изборни предмет, изучава у 75 школа у Србији. Број ученика обухваћен наставом ромског језика би могао бити и већи да, у случају родитеља, постоје озбиљни подстицаји за учење ромског језика, када би се у његову промоцију активније укључили Министарство просвете, Национални савет, учитељи и ромски асистенти и када би били решени проблеми који се односе на уџбенике и наставни план и програм ромског језика са елементима националне културе.
Када је о ромском језику реч, др Биљана Сикимић је упозорила да је ромски језик један од шест језика које је Унеско, а када је о Србији реч, уврстио на листу угрожених језика. Осим ромског, на тој се листи налазе још и арумунски, ладино/сефардски шпански, банатски бугарски, русински и торлачки. Она је, такође, подсетила учеснике Колегијумада је Србија 2005. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима и преузела на себе обавезу да такве језике штити. Др Сикимић је овом приликом присутне упознала и са податком да је између 50 и 70 процената становништва планете двојезично или вишејезично, што говори о важности међујезичке комуиникације и потреби да се она преко интеркултуралног образовања унапређује.
Неколико учесника дискусије похвално се изразило о пракси Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да колегијуме организује изван седишта институције и да на њих позива стручњаке и заинтересоване актере. То институцију Омбудсмана, по њиховим речима, чини отвореном, транспарентном, грађанима ближом и пријемчивијом на њихове предлоге и сугестије. Један од предлога који се јуче у Зрењанину могао чути је да се један од следећих Колегијума посвети проблему миграција из Републике Србије, нарочито млађег становништва, а које у демографском смислу нарочито погађају мањинске националне заједнице.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља”, организовао је 8. и 9. новембра семинар за чланице и чланове њеног покрајинског Координационог тима. Семинар је одржан уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији са циљем да се унапреде постојећа знања, размене искуства и створи основа за даље активности институција, али и за заједничке активности у оквиру мреже.
Полазнице и полазници семинара били су представници покрајинских секретаријата за образовање, здравство, социјалну политику, демографију и равноправност полова, финансије, Завода за равноправност полова, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад и посланице Скупштине Аутономне покрајине Војводине.
Семинар се бавио специфичним питањима положаја жена и мушкараца у Србији, предрасудама, стереотипима и дискриминацијом, као и улогом покрајинских институција у заштити од дискриминације, породичном и родно заснованом насиљу, али и њиховом поступању у светлу постојећих прописа, проблемима у њиховој примени и могућим решењима.
Координациони тим мреже је овом приликом направио и свој план рада, уз јасно дефинисане активности, од прикупљања релевантних, тренутно непознатих информација и истраживања у области превенције и поступања у случајевима насиља у породици и родно заснованог насиља, до организовања едукација за различите циљне групе. Семинар је био прилика и за усаглашавање активности које ће чланице тима имати у оквиру овогодишње кампање „16 дана активизма против насиља према женама”, а која сваке године траје од 25. новембра до 10. децембра.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић учестовао је данас на округлом столу под називом „Србија у процесу придруживања ЕУ - Изазови у примени Споразума о стабилизацији и придруживању и правних тековина ЕУ”. Округли сто је, као део истоименог пројекта, одржан на Факултету за економију и инжењерски менаџмент Универзитета „Привредна академија” у Новом Саду. Један од резултата поменутог пројекта је и публикација која је представљена на овом догађају, а у којој је посебно истакнут сегмент који се бавио познавањем прописа, али и праксе и других правних тековина ЕУ, међу судијама новосадских судова.
Мада донекле неуобичајена подударност са искуствима судија из земаља ЕУ у погледу пропорције познавања страних језика и поседовања ИТ вештина, у корелацији са упућеношћу у европско право и праксу домаћег правосуђа забрињавајуће је нодовољно познавање европских прописа који су већ имплементирани у наш правни систем, независно од статуса Републике Србије у погледу њеног приступања ЕУ. Конкретно указивање на оне аспекте у раду судова у којима леже кључни проблеми и сметње даје и јасне смернице у вези са тим у које сегменте је потребно уложити више ионако недовољних новчаних средстава намењених унапређењу рада суда, као препознатог основног средства јачања начела владавине права.
Професор Павловић је овим поводом истакао како су овакви примери показали и ону првобитну, исконску потребу за улагањем - улагањем у знање. Због тога не изненађују пођеднаки резултати по питању информисаности европских и домаћих судија, будући да су у питању фундаменти цивилизацијског развоја. Говорећи о највећој друштвеној исплативости улагања у знање и даље усавршавање и њиховом значају за укупан напредак друштва, професор Павловић је на крају свог излагања позвао присутне студенте да својим идејама и пројектима допринесу даљем развоју положаја наше земље као истинске припаднице европске породице народа.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменик Милан Дакић учествовали су у раду Конференције „Актуелна питања из праксе локалних омбудсмана у Републици Србији“, одржане од 1. до 3. новембра 2017. године у Шапцу. На конференцији, коју су заједнички организовали Удружење локалних омбудсмана Србије и Мисија ОЕБС-а у Србији, учествовало је 25 заштитника и заштитница грађана и њихових заменика и заменица.
Овом приликом учесницима Конференције представљени су прелиминарни резултати истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права на доступност здравствене заштите у општим болницама на територији АП Војводине. Заштитници грађана разматрали су проблеме препознате у овој области, као и друге примере рада омбудсмана на заштити и унапређењу права грађана у области здравствене заштите. Посебно су истакнути могући модели сарадње омбудсмана у Републици Србији на овом пољу, имајући у виду дужност и потребу свих здравствених установа које пружају услуге специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа да донесу одговарајуће писмене процедуре и протоколе о заказивању прегледа. Сагласно позитивним прописима, ови протоколи морају осигураним лицима омогућити остваривање поменутогправа на законити начин и у прописаном року.
Потреба и целисходност заједничког рада омбудсмана у овој ствари посебно је индикована чињеницом да се у Плану мреже здравствених установа у Републици Србији као оснивачи јављају локална самоуправа, покрајина и држава, што је истоврсно статусу и организацији свих заштитника грађана у Републици Србији.
Искуство Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана показало је да јединице локалне самоуправе све више препознају своју улогу у заштити људских права и да теже томе да унапреде активности усмерене ка остваривању права грађана и грађанки. Због тога је јуче у Сремској Митровици, на иницијативу ове институције и уз подршку Градске управе, одржан први у низу семинара за запослене у органима управе, установама, јавним предузећима и институцијама јединица локалне самоуправе на подручју АП Војводине под називом „Улога локалне самоуправе у заштити и промоцији људских права”.
Водитељице и водитељи обуке били су заменици и заменице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и запослени у институцији, који су полазницима пренели своје знање о новинама у релевантним прописима који се односе на заштиту права детета, националних мањина, равноправност полова и других области у којима се грађанке и грађани сусрећу са проблемима у остваривању и заштити својих права.
Семинару је присуствовало двадесетак запослених у Градској управи, Скупштини града, Канцеларији за пружање бесплатне правне помоћи, Центру за социјални рад и градском правобранилаштву. Указујући на проблеме на које се грађанке и грађани најчешће жале у својим притужбама и податке из истраживања ове институције, полазнице и полазници подробније су упознати са радом и надлежношћу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, нарочито у односу на поступање ове институције по притужбама грађана на рад органа управе и других носилаца јавних овлашћења.
