Србију, као ни остале земље које су географски позициониране дуж балканске руте, није мимоишао велики  мигрантски талас, који је од Блиског истока кренуо ка  западној Европи и отворио притом читав низ питања – моралних, политичких, економских, културних, правних, здравствених, хуманитарних, безбедносних.

На нека од ових питања покушали су да одговоре учесници међународне конференције коју су, крајем априла, на Палићу организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман  и Институт за међународну политику и привреду из Београда, уз подршку фондације Ханс Зајдел у Србији и Црној Гори.

У зборнику, који је прошле недеље изашао из штампе, радови учесника конференције су подељени  у шест тематских области: Узроци мигрантске кризе, Правни оквири за решење кризе, Друштвене и економске последице мигрантске кризе, Од немила и недрага – статус или безбедност, Медији и мигрантска криза, те Одговори на „сеобу народа” у Европу.

Зборник су уредили др Слободан Јанковић, проф. др Зоран Павловић и Драгана Дабић.

У јавном мнењу мигрантска криза се најчешће своди на безбедносни проблем. Та поједностављена и у доброј мери икривљена перцепција последица је лоших економских прилика, недовољне обавештености, предрасуда, несигурности, страха и других фактора. Посебна вредност зборника је у томе што читаоцу нуди обухватнији увид у комплексну природу мигрантског проблема.

Имајући у виду и искуство Западног Балкана из последње деценије XX века, зборник провоцира мисао да би свако од нас, у датом тренутку, могао постати мигрант. Подсећање на ту могућност требало би да допринесе већој емпатији према људима који су спас од несреће потражили далеко од свог дома. 

Институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана данас је посетио његова екселенција амбасадор Сем Фабрици, нови шеф Делегације Европске уније у Републици Србији. Састанак је уприличен у оквиру прве посете амбасадора Фабриција Новом Саду од његовог ступања на ову дужност, током које је посетио и друге покрајинске и градске институције.  

Проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман упознао је амбасадора Фабриција са историјатом и редовним активностима институције на чијем је челу и изнео своју оцену општег стања људских права у Аутономној покрајини Војводини. Посебна тема биле су досадашње активности и мере које је институција Покрајинског омбудсмана, која ове године обележава 15 година од оснивања, предузела у области заштите мањинских права и слобода.

На састанку је указано на планове Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, пре свега у виду ангажовања на унапређењу доступности бесплатне правне помоћи припадницама и припадницима најрањивијих друштвених група, једном од уставом зајемчених права на чију неједнаку могућност остваривања у АП Војводини је ова институција већ указивала у својим истраживањима из 2011. и 2013. године. Закључено је да су планиране активности Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и у другим областима рада институције, попут заштите мањинских права, једнако у складу са циљевима зацртаним у претприступним преговарачким поглављима 23 и 24 у оквиру процеса интеграција Републике Србије у ЕУ, што ову институцију чини важним и природним партнером на том путу.     

Покрајински заштитник грађана - омбудсман је у петак, 15. септембра одржао састанак Координационог тима мреже „Живот без насиља” АП Војводине. Координациони тим окупља покрајинске институције и води рачуна о сарадњи и развоју мреже за превенцију насиља у породици. Осим што разматра различите аспекте ангажовања институција у вези са превенцијом и сузбијањем насиља у породици, овај тим сваке године учествује и у светској кампањи „16 дана активизма против насиља над женама”.

Састанку су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић и саветница у институцији, присуствовали ипроф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и помоћница Нела Милишић, покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић и њена заменица Жељка Милошевић, Татијана Грнчарски, директорка Покрајинског завода за социјалну заштиту са сарадницом Марином Вукотић, Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за демографију и равноправност полова, као и саветнице у области социјалне заштите Весна Влаисављевић и Соња Михајловић. Представнице Женске парламентарне мреже Скупштине Аутономне покрајине Војводине Стојанка Лекић, Маја Седларевић, Ленка Ердељ и Миа Страјин такође су присуствоале састанку, као и председница скупштинског Одбора за равноправност полова Ана Томанова Маканова, саветница у Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Биљана Станковић и сарадница у Заводу за равноправност полова Катарина Крајновић.

Састанак је био посвећен планираним активностима институција у вези са заштитом од насиља у породици, проблемима који постоје у појединим системима и идејама за наставак сарадње. Договорено је да ће Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовати састанак са покрајинским родним механизмима како би се разговарало о њиховом положају и могућностима напретка. Посебан скуп биће посвећен и поступању центара за социјални рад у случајевима породичног и родно заснованог насиља и положају запослених у систему социјалне заштите. Имајући у виду да је једна од активности Координационог тима усаглашавање активности свих институција у оквиру светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама”, наредни састанак овим поводом биће организован половином октобра, када ће бити договорене конкретне активности и њихов распоред током кампање.

„Насиље у породици није лична ствар. Породица која трпи насиље је породица без срећних чланова. Специфичност насиља у породици је то што је оно најчешће родно засновано. Осим жена, оно се проширује на децу, на старије чланове породице, на школу, на заједницу. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана стога сматра да је у циљу превенције ове врсте насиља жртвама потребно обезбедити једноставан, непосредан приступ службама правне помоћи, а надлежне институције и механизме подршке учинити што функционалнијим,” биле су уводне речи проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на отварању данашњег Колегијума ове институције под називом „Насиље у породици из угла остваривања, заштите и унапређења људских права”.

Колегијум Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана представља механизам путем ког изабрана лица и запослени у овој институцији заједнички разматрају актуелна питања у области људских права. Састанцима Колегијума неретко присуствују и гости из органа управе, установа и организација које се баве остваривањем, заштитом и унапређењем људских права на територији АП Војводине.

Полазећи са становишта да је насиље у породици, које је често родно засновано, једна од најнегативнијих појава у савременом друштву и за сваку осуду, данашњи Колегијум одржан је у настојању да се путем размене искустава и знања усмерених ка унапређењу поступања институција по питању превенције ситуација које настају као последица родно заснованог, односно насиља у породици.

О овим темама из разних углова говориле су Даница Тодоров, стручњакиња у области родне равноправности, Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије, др Зорица Мршевић из Института друштвених наука и др Ксенија Ђурић Атанасијески, стручњакиња у области родне равноправности са Војне академије Универзитета одбране у Београду. Излагања уводничарки односила су се на одговор система на ситуације породичног и родно заснованог насиља, положај жене у поступцима пред институцијама, фемициду као последици родно заснованог насиља и позитивном приступу родној равноправности као друштвеном процесу. Запажања покрајинске мреже „Живот без насиља”, којом Покрајински заштитник грађана - омбудсман координира већ тринаесту годину, изнела је Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова у овој институцији.

У дискусији током Колегијума учестовале су и Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АПВ и чланица Одбора за равноправност полова, као и Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за демографију и равноправност полова. Потпредседница Снежана Седлар у дискусији је  нагласила досадашњу изузетну сарадњу Скупштине АП Војводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, посебно у оквиру мреже „Живот без насиља”. Помоћница покрајинског секретара Светлана Селаковић указала је на досадашње активности Покрајинског секретаријата усмерене ка превенцији насиља у породици, као и околности под којима се тренутно спроводе пројекти у сектору равноправности полова, од којих највише забрињава чињеница да се, упркос недостатку  стручних запослених у овом сектору и немогућности запошљавања нових кадрова, спроводе све планиране активности у текућој години.

Колегијуму су присуствовале и мр Светлана Бабић, координаторка Женске парламентарне мреже, Стојанка Лекић, председница Одбора за спорт и омладину Скупштине АПВ, Нада Милановић, заменица председнице Одбора за равноправност полова Скупштине АПВ, покрајинске посланице Јелена Јовановић иРајка Лучар. Уз Зорану Антонијевић, саветницу за родну равноправност у Мисији ОЕБС у Србији, заменике и запослене у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, међу присутнима су били и председник Удружења локалних омбудсмана Србије и заштитник грађана Општине Бачка Топола Миладин Нешић, Чарна Петричевић, заштитница грађана Града Сомбора и њена зрењанинска колегиница Ана Ковачки. Гости Колегијума били су и студенти Правног факултета Универзитета Привредна академија Нови Сад, који ће своју стручну праксу обављати у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.

Након две жустре дискусије о начину функционисања механизама заштите особа које су доживеле насиље, потреби и могућности за ефикаснијим - благовременим и адекватним - кажњавањем његових починилаца, као и детаблоидизацијом ове теме у медијима, на Колегијуму је закључено да је потребно да се све институције  надлежне и одговорне за поступање у случајевима насиља у породици заложе за то да што пре буде донет Закон о бесплатној правној помоћи. Полазећи од чланова 67 и 69 Устава Републике Србије, којима се грађанима јемчи бесплатна правна помоћ, као и помоћ у области социјалне заштите, закључено је и да је потребно да се надлежни Покрајински секретаријат кадровски оснажи како би несметано могао реализовати и активности у области превенције насиља у породици и родно заснованог насиља, као и едукације запослених у покрајинским органима који врше инспекцијски надзор свих органа надлежних за поступање у случајевима са елементима насиља у породици. Едукација о насиљу у породици потребна је и свим запосленима у центрима за социјални рад који раде са странкама како би били у могућности да уоче особе које су га искусиле и да им на правилан начин пруже подршку. Напослетку, учеснице и учесници данашњег Колегијума позвали су сва државна и струковна тела надлежна за праћење рада медија да преузму свој део одговорности и активније се ангажују не само по питању кажњавања оних који на сензационалистички и друштвено неконструктиван начин извештавају о насиљу у породици, него и на заговарању едукације јавности од стране медија о томе како се ова врста насиља може препознати и превенирати, нарочито путем наглашавања позитивних примера особа које су изашле из круга насиља у породици.