Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić ugostila je danas učenicu sedmog razreda Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ iz Novog Sada, Kseniju Bušković, koja je iskoristila ovu priliku da intervjuiše i postavi pitanja koja se tiču ravnopravnosti polova kao i problema u vezi sa vršnjačkim nasiljem.

Kako je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman naveo da će u fokusu interesovanja pored opštih nadležnosti i poslova kojima se institucija bavi, biti prava deteta i prava na mentalno zdravlje, to su upravo bile jedne od glavnih tema ovog intervjua. Pored pomenutih tema, učenica je takođe postavljala pitanja koja se tiču feminizma, tzv. rodnih uloga u društvu, ali i mizoginije kao i mizandrije. Najveći fokus razgovora je bio na pravima građana, pre svega dece, na zaštiti od vršnjačkog nasilja, kojim će se Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman baviti u narednom periodu.

Ovo je jedna u nizu od aktivnosti u oblasti unapređenje i zaštite prava deteta, te će se u narednom periodu ove aktivnosti nastaviti na celoj teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je juče na konferenciji pod nazivom „Institucionalni odgovor na femicid u Republici Srbiji“ u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u organizaciji Ženske parlamentarne mreže i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Učesnici konferencije su se kroz tri sesije detaljno bavili različitim aspektima borbe protiv femicida – od analize tog problema u Srbiji, preko razmatranja rada institucija i odgovara na femicid, do utvrđivanja preporuka i daljih koraka u adekvatnom odgovoru i borbi protiv femicida.

Zamenica pokrajinske zaštitnice građana – ombudsmanke za ravnopravnost polova Snežana Knežević govorila je o mreži „Život bez nasilja“ koja je formirana 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog ombudsmana i  koja  okuplja institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici na teritoriji AP Vojvodine. Osvrnuvši se na aktivnosti institucije Pokrajinskog ombudsmana u oblasti prevencije nasilja u porodici i femicida, koji, između ostalog,  pokreće postupke po sopstvenoj inicijativi u slučajevima ubistava u porodično-partnerskim odnosima  na teritoriji AP Vojvodine obraćanjem nadležnim institucijama, zamenica pokrajinske ombudsmanke predstavila je prisutnima predloge  preporuka odnosno budućih koraka koji bi doprineli unapređenju institucionalnog odgovora na femicid.

Danas je u Skupštini Grada Novog Sada održana prva ovogodišnja sednica Gradskog učeničkog parlamenta. Otvaranju Sednice, uz v.d. načelnika Gradske uprave za obrazovanje Radovana Kovačevića, prisustvovao je i zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava deteta Milan Dakić.

U obraćanju učenicima i učenicama, zamenik Dakić podsetio je na to da je na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, u maju ove godine, zaključen sporazum o saradnji ove institucije i Gradskog učeničkog parlamenta u Novom Sadu, te da su u prethodnom periodu predstavnici ovog tela aktivno učestvovali na više stručnih i edukativnih skupova, okruglih stolova i tribina u organizaciji Ombudsmana predstavljajući glas dece i mladih. Mladim parlamentarcima i parlamentarkama poželeo je uspešan rad i nove zajedničke aktivnosti u oblasti zaštite i unapređenja prava deteta.

Gradski učenički parlament u Novom Sadu je jedini parlament u Republici Srbiji koji okuplja učenike osnovnih i srednjih škola sa teritorije jedinice lokalne samouprave u cilju zajedničkog nastojanja da se učenicima i učenicima obezbedi uključivanje i puna participacija u društvu, život u sigurnom i bezbednom okruženju i ostvarivanje najvišeg stepena njihovih ljudskih, ličnih i razvojnih potencijala.

Pokrajinski zaštitnik građana  - ombudsman učestvovao je juče u Beogradu u trećem po redu dijalogu o pravima deteta „Srbija po meri deteta“ koji je, s ciljem obeležavanja Svetskog dana deteta, organizovao Centar za prava deteta, u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji je finansijski podržala Misija OEBS-a u Srbiji.

Republika Srbija, kao država članica Konvencije UN o pravima deteta, dužna je da preduzima sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u Konvenciji. Treći dijalog organizovan je s motivom da se potvrdi posvećenost svih odgovornih činilaca u Srbiji u ostvarivanju prava deteta, odnosno da se ukaže da uloga u ostvarivanju prava deteta ne pripada samo nosiocima javnih ovlašćenja, već uključuje i sve pojedince i grupe koji rade sa decom i za decu i naravno, samu decu.

I pored nastojanja da se pravnim aktima unaprede položaj i prava deteta u Republici Srbiji uočeno je da u praksi izostaje sveobuhvatni pristup zaštiti prava deteta, intersektorska saradnja i puno preuzimanje odgovornosti za zaštitu prava deteta u okviru pojedinih društvenih oblasti, a što je pretpostavka za  ostvarivanje svih  garantovanih prava u punoj meri, u skladu s Konvencijom.

Dijalog je okupio predstavnike/ce nadležnih institucija, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija. To je bila prilika da se sumira šta je do sada u Republici Srbiji urađeno kako bi se obezbedila kontinuirana podrška i unapređenje postojećih uslova, odnosno prilika da se preispita funkcionisanje opštih mera za sprovođenje Konvencije.

U okviru prvog panela, i ovog puta istaknuta je potreba za donošenjem sistemskog zakona o pravima deteta, razmatrano je pitanje uspostavljanja nezavisnog tela za zaštitu prava deteta, kao i važnost izrade nacionalne strategije za prava deteta. Istovremeno je ukazano i na neophodnost kontinuiranog praćenja ostvarivanja prava deteta, saradnje sa organizacijama civilnog društva, kontinuiranih obuka i širenja informacija o pravima deteta, te saradnje sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti. Drugi panel bio je posvećen prikazu i opisu svih neophodnih koraka za obezbeđivanje pravovremene i adekvatne zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, u svim sredinama u kojima ona borave, a s ciljem obezbeđivanja uslova za bezbedan i pravilan rast i razvoj svakog deteta, poštujući njihov integritet i dostojanstvo. Posebno je istaknuta i činjenica da se upravo u oblastima društvenog života koje se najviše tiču dece, i u kojima bi im trebalo pružiti posebnu zaštitu, kao što su sistemi obrazovanja i vaspitanja, porodičnopravne, socijalne i zdravstvene zaštite, prava deteta nedovoljno poštuju.

U tom smislu je naglašeno da, iako su uzroci povreda raznoliki i brojni, stiče se utisak da je njihov zajednički imenitelj nedovoljno poznavanje i razumevanje samog koncepta prava deteta, kao i relevantnih propisa koji uređuju instrumente i mehanizme za njihovo ostvarivanje i zaštitu. 

Zamenik Ombudsmana za prava deteta Milan Dakić upoznao je prisutne sa radom institucije i rezultatima praćenja primene Konvencije o pravima deteta u svom postupanju, posebno se osvrnuvši na edukacije, savetovanja i kampanje koje Ombudsman sprovodi u pogledu obrazovanja o pravima deteta. Zamenik je naglasio i to, budući da je ulaganje i finansijsko izdvajanje za decu neophodno kako bi najveći broj uočenih problema mogao da se rešava, da je mišljenja da bi Zakon o pravima deteta trebalo da sadrži obavezu državnim organima i institucijama da kreiraju budžetiranje odgovorno prema deci.

Juče je u Novom Sadu, u Velikoj Sali Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, održana konferencija pod nazivom „Pet godina primene zakona  o sprečavanju nasilja u porodici – efekti, izazovi i rešenja“.

Konferenciju je, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, po 17. put organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman,  a u radu konferencije učestvovali su predstavnici Ministarstva pravde Republike Srbije, kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pravosudnih organa, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih institucija i organizacija koje se bave nasiljem u porodici, predstavnici međunarodnih organizacija, kao i polaznici Pravne Klinike za borbu protiv nasilja u porodici Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Na konferenciji je konstatovano da u Srbiji postoji zadovoljavajući normativni okvir za borbu protiv nasilja u porodici, ali da se ono stalno ponavlja. U odgovoru na pitanje zašto se nasilje ponavlja najčešće je apostrofiran strah od nasilnika, koji žrtve ne samo da odvraća od prijavljivanja nasilnika, nego vodi i negiranju nasilja. Pored straha i nerazumevanja sredine, u izlaganjima je ukazano i na neke druge činioce -  nedovoljno efikasan odgovor sistema, normalizaciju nasilja putem predrasuda, te medijsku relativizaciju nasilja.

Po mišljenju učesnika konferencije, borba protiv nasilja u porodici može se učiniti efikasnijom kontinuiranim obukama i usavršavanjem zaposlenih u institucijama  i organizacijama sistema, brzim i efikasnim odgovorom na slučajeve nasilja, većom podrškom, a naročito razumevanjem za žrtve nasilja, boljom međusektorskom saradnjom, rodno senzitivnim informisanjem, podizanjem stručnih i kadrovskih kapaciteta ustanova i institucija, odgovarajućim budžetskim izdvajanjima, programima socijalnog stanovanja za žene, podsticanjem i podrškom sistema neformalnog obrazovanja kada tematizira nasilje nad ženama, nabavkom savremene tehničke opreme, itd.

Strukturisana kroz rad panela, konferencija je okončana usvajanjem zaključaka, koji predstavnike institucija i organizacija koji se bave nasiljem u porodici obavezuju na bolju međusektorsku saradnju, na pružanje opšte i  specijalizovane podrške i pomoći žrtvama nasilja, na kontinuiranu obuku i usavršavanje, kao i na senzibilizaciju javnosti. 

Po rečima jednog od učesnika konferencije, samo od nas zavisi da li će i koliko biti nasilja u porodici – ne smemo zaboraviti da nasilje nije privatna stvar već se tiče svih nas, a posebno treba istaći značaj obrazovanja za sprečavanje i prepoznavanje nasilja, kao i za destigmatizaciju žrtava.

Konferencije mreže „Život bez nasilja“ se organizuju svake godine u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Kampanja traje od 25 novembra do 10 decembra.