Данас је у просторијама Зграде Воде Војводине одржан Округли сто “Унапређење механизма здравствене заштите деце са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним обољењима у предшколским установама” у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Удружења “Храбриша”.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић поздравио је присутне указујући на то да је овај округли сто порука заједници и доносиоцима одлука да су проблеми са којима се суочавају деца и родитељи деце са хроничним обољењима и ретким болестима питање за цело друштво.
Милан Дакић, заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета подсетио је присутне на основне принципе и стандарде права детета, као и на потребу за мултисекторском сарадњом и целовитим приступом у решавању проблема и унапређењу заштите права деце са потребом за додатном подршком.
Ивана Бадњаревић, председница Удружења „Храбриша“ указала је на проблем да је деци са хроничним незаразним болестима и потешкоћама у развоју недовољно доступно предшколско образовање и васпитање, будући да услови за упис и боравак у предшколским установама уз примену животно потребне терапије у току боравка која им помажу да заштите и унапреде своје здравље, у овом тренутку нису адекватни. Она је истакла да деца са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним болестима захтевају редовно узимање терапије, некада и на свака 3-4 сата. Суплементација је неопходна а изостанак исте (терапије) у одређено време може витално угрозити дете. Деца са ретким неуротранмситерским болестима која су на време дијагностикована и укључена у лечење функционишу у складу са својом старосном доби, немају менталних нити моторичких ограничења те им није потребан лични пратилац током боравка у предшколској установи.
На Округлом столу говорили су и Татјана Крстић, специјалисткиња медицинске психологије, Вања Ковачевић Каназир из Удружења „Храбриша“, Ана Патаки из Удружења „БРоМоЛоГос“, Јоланд Корора из Удружења „НУРДОР“ и Марко Ракић, АЦТ тим и Хелветас.
На скупу је закључено да је деци и родитељима деце са хроничним обољењима и ретким болестима потребна конкретна подршка и конкретне мере како би се актуелни проблеми решавали већ у овом тренутку, док се истовремено предузимају кораци ка унапређењу прописа, правила и процедура, те системског решавања проблема.
Скуп је одржан са циљем унапређења превентивно здравствене заштите у предшколским установама и прилагођавања интерних правила и процедура, како би се омогућило деци са хроничним незаразним болестима одрастање са својим вршњацима, сигурност, здравље и безбрижно детињство.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) одржао је 2. новембра 2022. године у Новом Саду састанак о превенцији фемицида за представнике/це центара за социјални рад са територије АП Војводине.
Спречавање и сузбијање насиља у породици и фемицида зависи од тога колико установе које се баве спречавањем и сузбијањем ове негативне друштвене појаве препознају и предузимају најделотворније мере превентивног деловања. Састанак је одржан у циљу бољег разумевања динамике, природе и облика фемицида, као и побољшања активности које доприносе бољој процени ризика и ефикасној интервенцији у превенцији насиља у породици и партнерским односима и његовој најекстремнијег облика, фемицида.
Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић указао је овом приликом да је, осим оснаживања жена да пријаве насиље, неопходно оснажити и институције и професионалце/ке који раде у њима. Покрајински омбудсман подсетио је присутне да је координација и сарадња свих надлежних институција од изузетног значаја, а посебно важну карику у ланцу превенције и заштите од насиља имају центри за социјални рад.
Резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“ представила је др Косана Бекер. О важности спровођења Конференције случаја, методологији и примерима из праксе говориле су Даница Тодоров, консултанткиња и Весна Ћеримовић из Удружења Рома Нови Бечеј.
Учесници/це састанка су, затим, понудили предлоге за могућности за унапређење рада центара у случајевима насиља у породици на плану превенције, заштите и обезбеђивања сигурности жртвама насиља у породици.
Овом састанку је претходио састанак са представницима/цама правосуђа и полиције.
Јуче је у Новом Саду, у згради ректората новосадског универзитета, почела са радом међународна научно-стручна конференција под називом Заштита људских права: Од детињства до права на достојанствену старост – Људска права и институције, коју су заједничким напорима организовали Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда.
Поздрављајући учеснике скупа покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић је истакао да у улози заштитника грађана, односно народног адвоката, Покрајински омбудсман надилази улогу обичног државног службеника. Његова је улога просветитељска, свеобухватна и у најближој је вези са правдом. Јер, штитећи права грађана, омбудсман доприноси стварању грађанског осећања правде и јача приврженост заједници у којој се њихова права на ефикасан начин штите.
У свом излагању професор Павловић је подсетио присутне да је институција омбудсмана током времена еволуирала и да се данас функција омбудсмана не исцрпљује само у заштити права грађана, него да обухвата и функцију едукатора - како грађана, тако и доносилаца одлука.
Упоређујући људска права са ваздухом који удишемо, покрајински омбудсман Павловић је нагласио да без људских права не можемо препознати себе у другоме као једнаковредна и достојанствена бића.
Поред покрајинског омбудсмана проф. др Павловића, учесницима конференције обратила се и Ивана Стевановић, суорганизаторка конференције и директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања. Она је покрајинском омбудсману честитала двадесетогодишњицу рада и изразила жељу за наставком плодне и успешне сарадње на плану унапређивања људских права, како деце, тако и особа старије доби.
Позив да учествују у раду конференције прихватили су представници бројних академских, научно-истраживачких, независних и других релевантних организација и институција из земље и иностранства. Они су током два дана говорили о достојанству, новом конституционализму, приступу правди, неједнаком третману, доприносу научних институција унапређењу људских права, етичкој димензији институција, заштити малолетника и права нерођене деце, деци као субјектима кривичног система и учесника у клиничком испитивању лекова, правима миграната, климатским променама, искуствима деинституционализације, улози школе у превенцији вршњачког насиља, те запошљавању као кључној друштвеној и економској вези између младости и старости. На конференцији се разговарало и о старачким домовима, злостављању старих, старењу затворске популације, људским правима у времену короне, а учесницима скупа је понуђен и одговор на питање зашто нема формалног права на срећу.
У оквиру конференције одржана су и два округла стола – на првом се расправљало о партиципацији деце у образовном систему, а на другом о социјалној димензији права на старост и инклузији особа са инвалидитетом и(з) маргинализованих група.
Као и ранијих година, Покрајински омбудсман је и ове године приредио публикацију у којој се налазе радови учесника конференције.
Свечаном седницом у Великој сали Скупштине АП Војводине данас је обележена двадесетогодишњица од доношења одлуке о оснивању Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Обраћајући се присутнима проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да је етички карактер функције Покрајинског омбудсмана очигледан и неоспоран, а да је очување његове независности један од највећих изазова. Будући да не делује снагом „империјума“, већ снагом свог ауторитета, неопходно је да Покрајински заштитник грађана – омбудсман буде и личност великог моралног интегритета. Од њега се очекује и висок ниво емпатије и уживљавања у проблеме грађана, али и храброст да се, упркос неприхватању и одбијању средине, истрајно залаже за оно што сматра исправним. Без обзира на то да ли поступа по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, да ли делује превентивно или едукативно, Покрајински заштитник грађана – омбудсман мора у обављању своје дужности деловати принципијелно и - етично. Стручност и моралност личности омбудсмана на једној страни и институционална независност и самосталност на другој страни неопходне су претпоставке, по речима проф. др Павловића, за успешан рад омбудсмана и ефикасну заштиту људских права.
Присутним гостима обратио се и Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине.
Свечану седницу употпунили су Агота Виткаи Кучера, професорица Академије уметности и концертна и оперска певачица и хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада.
У жељи да јавност упозна са улогом, циљевима и достигнућима институције, покрајински омбудсман је приредио пригодну публикацију у којој је на прегледан начин изложен његов дводеценијски рад на заштити и унапређењу људских права у АП Војводини.
Публикацију поводом обележавања јубилеја Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана можете преузети у прилогу.
 Публикација - 20 година ПЗГО | 2611 kB |
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) одржао је 13. октобра 2022. године у Новом Саду састанак за представнике/це правосуђа и полиције о превенцији фемицида.
Фемицид је најекстремнија манифестација родно заснованог насиља према женама – насиља према женама које се врши на основу њиховог родног идентитета, родних улога и неједнаких односа моћи унутар друштвеног контекста. У Србији не постоји званична евиденција случајева фемицида. Спречавање и сузбијање насиља у породици и фемицида зависи од тога колико установе које се баве спречавањем и сузбијањем ове негативне друштвене појаве препознају и предузимају најделотворније мере превентивног деловања. Састанак је одржан у циљу бољег разумевања динамике, природе и облика фемицида, као и побољшања активности које доприносе бољој процени ризика и ефикасној интервенцији у превенцији фемицида.
Учесницима/цама су се најпре обратиле заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић, и представница Канцеларије UN Women у Србији Андријана Човић. Резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“ представиле су професорка Правног факултета у Нишу др Невена Петрушић, и консултанткиња др Косана Бекер, након чега се разговарало о могућностима за побољшање институционалног одговора правосуђа и полиције на фемицид. На крају састанка, учесници/це су понудили предлоге за унапређење рада институција у случајевима насиља у породици на плану превенције, заштите и обезбеђивања сигурности жртвама насиља у породици. Учесници/це састанка били су сагласни, између осталог, да издавање хитних мера заштите мора бити праћено адекватним индивидуалним плановима помоћи и подршке жртвама насиља, који се делотворно спроводе, уз пуну сарадњу свих органа и установа, да је потребно паралелно радити и са учиниоцима насиља, као и да је неопходно препознати децу као жртве насиља у породици.
Састанку су присуствовали представници/це судова, тужилаштава и полицијских управа са територије АП Војводине.
