У петак, 28. марта у складу са Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском омбудсману Скупштини АП Војводине достављен је годишњи извештај Покрајинског омбудсмана за 2013. годину.
Извештај покрајинског омбудсмана садржи информације о активностима Покрајинског омбудсмана, стању људских права и правној сигурности у Покрајини, број и структуру представки, општу оцену рада органа управе, уочене пропусте и препоруке за њихово отклањање, критике и похвале појединим органима управе и функционерима, као и делове о стању у области права националних мањина, права детета и равноправности полова.
Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана задужена за заштиту права националних мањина, одржала је данас предавање студентима треће године Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду. Као гост предавач на предмету Извештавање о другом, заменица Вукашиновић је говорила о правима мањина, њиховој заштити, као и о извештавању медија о правима мањина, слободи изражавања, говору мржње, афирмативним мерама. У свом излагању, она је навела и неколико примера из праксе Покрајинског омбудсмана који се односе на повреде права грађана учињених путем медија. Након предавања, Вукашиновић је одговарала на питања студената која су се у највећем броју односила на тешкоће постављања граница између забране говора мржње и права на слободу говора.
Данас је у Великој сали Скупштине АП Војводине одржан округли сто под називом „Поступање полиције са лицима лишеним слободе и превенција тортуре“ у оквиру реализације Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) и сталног кооперативног дијалога НПМ-а и Министарства унутрашњих послова. Округли сто организовале су институције Покрајинског омбудсмана и Заштитника грађана уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, а поред представника институција и организација у оквиру НПМ-а, учествовали су представници полицијских управа са територије АП Војводине и невладиних организација.
Округли сто је отворио заменик покрајинског омбудсмана, Стеван Арамбашић, који је истакао да је задатак НПМ-а да укаже пажњу јавности на препоруке проистекле у оквиру Механизма и да успостави конструктиван дијалог са релевантним институцијама ради усвајања препорука, односно утврђивања и превазилажења проблема у њиховом усвајању.
Питање интеграције се може тематизовати из више различитих аспеката – информативног, образовног, културног, идентитетског, политичког и економског, али и са становишта суочавања са прошлошћу. Нема, међутим, успешне интеграције ако припадници различитих језичких и културних заједница нису у стању да комуницирају на званичном језику државе у којој живе.
По речима Анико Мушкиње Хајнрих, покрајинског омбудсмана, непознавање српског језика један је од основних проблема који отежава интеграцију мађарске мањине у јавни живот Србије. Учествујући у раду конференције „Унапређење мањинске политике у Републици Србији – у корак са интеграцијом“, која је јуче одржана у Темерину и која се бавила положајем мађарске мањине, Мушкиња Хајнрих је истакла да непознавање службеног језика није само кривица припадника мађарске мањине.
У Србији не постоји артикулисана мањинска политика, па зато и не треба да се чудимо што се суочавамо са проблемом интеграције. Интеграција је двосмеран процес, она се не тиче само припадника националних мањина, него и припадника националне вецине. Све док се проблем интеграције буде сводио само на питање мањина, србијанско друштво ће се суочавати са мноштвом проблема, истакнуто је на конференцији „Унапређење мањинске политике у Републици Србији – у корак са интеграцијом“, коју је јуче, у Ковачици, организовао Форум за етничке односе. У раду конференције учествовали су, поред представника Покрајинског омбудсмана – Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинске омбудсманке и Еве Вукашиновић, заменице задужене за заштиту права националних мањина, и представници националних савета, представници Одбора за људска и мањинска права и равноправност Народне скупштине Републике Србије, представници Заштитника грађана и Канцеларије Високог комесара ОЕБС-а за националне мањине, те активисти грађанских удружења.
