Стратегија за унапређење положаја Рома није допринела остварењу основног циља – унапређењу положаја Рома и зато је потребно приступити изради нове стратегије, оценили су учесници конференције „У сусрет новој Стратегији за унапређење положаја Рома“ која је јуче, у организацији Канцеларије за људска и мањинска права и Лиге Рома, одржана у Београду.
Учесници конференције су указали на кључне разлоге због којих Стратегија из 2009. године није дала очекиване резултате – непостојање снажне политичке воље, незаинтересованост управе, нејасно дефинисану парадигму Стратегије, непостојање органа који би управљао њеном реализацијом, али и друге.
Да би се новом стратегијом смањиле разлике између Рома и осталих грађана, неопходно је да се, пре формулисања стратегије, реше дилеме које се односе на број корисника стратешких и афирмативних мера, али и око тога ко је непосредни носилац процеса инклузије Рома. На конференцији су се чула мишљења да је опредељење за ромску породицу, као носиоца инклузије, конзервативно и недовољно укључујуће.
У Скупштини АП Војводине 4. фебруара је представљен модел закона о родној равноправности Заштитника грађана Републике Србије. Јавну расправу су заједнички организовали Заштитник грађана и Женска парламентарна мрежа Скупштине АП Војводине, а скупу су присуствовале републичке и покрајинске посланице и посланици, представнице и представници локалних самоуправа, републичког и покрајинског омбудсмана, Мисије ОЕБС у Србији, механизама за заштиту родне равноправности из Војводине, женских и невладиних удружења и организација, стручне и друге заинтересоване јавности.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсмана, разговарале су јуче у Новом Саду са Мајклом М. Ујехаром, замеником шефа Мисије ОЕБС-а у Србији.
Господина Ујехару је интересовало да ли ће у Србији бити усвојен нови закон о родној равноправности, каква је ситуција у том погледу у Војводини, да ли су национални савети националних мањина препознали проблематику родне равноправности и колико је она присутна у њиховом раду, као и други проблеми са којима се суочавају национални савети.
Анико Мушкиња Хајнрих је изразила жељу да ће се сарадња Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са Мисијом ОЕБС-а наставити и убудуће и да ће подршка ОЕБС-а пројектима покрајинског омбудсмана бити снажнија него сада.
Мајкл Ујехара је јуче присуствовао скупу у Скупштини АП Војводине, на коме је представљен модел закона о родној равноправности.
„Здравствене установе имају обавезу да забележе повреде настале услед насиља у породици. Ова обавеза произилази из Посебног протокола Министасртва здравља, јер је медицинска документација о насиљу доказ да је до насиља дошло и од пресудног је значаја приликом доношења одлука о даљим мерама заштите жртава, али и казненим мерама према починиоцима,” закључено је на састанку представника и представница домова здравља, болница, завода за јавно здравље и локалних самоуправа средњебанатског округа који је одржан у Зрењанину. Данашњи састанак део је кампање за подизање свести запослених у здравству у вези са њиховом улогом у спречавању насиља према женама у породици и у партнерским односима коју спроводи Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом.
Кампања за подизање свести запослених у здравству у вези са њиховом улогом у спречавању насиља над женама настављена је протекле недеље у Заводима за јавно здравље у Сомбору и Сремској Митровици.
Помоћница покрајинског секретара за здравство др Данијела Станковић Баричак је своје излагање у Сремској Митровици почела констатацијом да је насиље над женама у породици и у партнерским односима питање јавног здравља јер дотиче знатно шири круг људи од његових непосредних жртава.Оно подразумева много више од очигледних физичких повреда и психичке трауме, а које понекад ни здравствени радници не препознају као последицу насиља у породици. У Војводини се већ више од једне деценије ради на успостављању ефикасног институционалног оквира и модела сузбијања и спречавања насиља над женама. Један од главних изазова на овом путу је доследно и правилно евидентирање случајева насиља како би се, између осталог, указало и на распрострањеност и последице ове појаве.
