Здравство документује насиље над женама
Кампања за подизање свести запослених у здравству у вези са њиховом улогом у спречавању насиља над женама настављена је протекле недеље у Заводима за јавно здравље у Сомбору и Сремској Митровици.
Помоћница покрајинског секретара за здравство др Данијела Станковић Баричак је своје излагање у Сремској Митровици почела констатацијом да је насиље над женама у породици и у партнерским односима питање јавног здравља јер дотиче знатно шири круг људи од његових непосредних жртава.Оно подразумева много више од очигледних физичких повреда и психичке трауме, а које понекад ни здравствени радници не препознају као последицу насиља у породици. У Војводини се већ више од једне деценије ради на успостављању ефикасног институционалног оквира и модела сузбијања и спречавања насиља над женама. Један од главних изазова на овом путу је доследно и правилно евидентирање случајева насиља како би се, између осталог, указало и на распрострањеност и последице ове појаве.
”Пут жртава насиља у породици од тренутка када реше да се са њим изборе, па док не добију одговарајућу подршку, трновит је сам по себи. Одговорност за његово скраћивање у великој мери сносе и институције у систему заштите. Здравсто има пресудну улогу у документовању насиља над женама, а може значајно да допринесе и његовој превенцији,” закључила је др Станковић Баричак.
Анкета у здравственим установама у АП Војводини коју је спровео 2013. године Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију показала је да су запослени у здравству углавном упознати са Посебним протоколом Министарства здравља о поступању у случајевима насиља према женама, али да га мало лекара примењује. Обуку о његовој примени прошло је око 20 одсто запослених, а од тог броја тек њих 15 посто тврди да испуњава обавезу попуњавања протокола. То практично значи да свега око три одсто здравствених радника насиље над женама у породици и у партнерским односима евидентира на начин који га недвосмислено назива правим именом. Програм за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима у АП Војводини за период од 2015. до 2020. године, а који је представила начелница у овом секретаријату Биљана Делић, требало би већ ове године да обезбеди и доследну примену протокола. Жене - жртве насиља тиме ће се охрабрити да се чешће обраћају здравственим установама, а очекује се и да ће се самим тим доћи и до подробнијих података о учесталости и размерама насиља над женама у Војводини.
Говорећи у Сомбору о одговору здравственог система на насиље над женама, директор Дома здравља у Инђији прим. др Васа Петровић посебно је истакао потребу за сензибилизацијом здравствених радника на специфичности управо ове врсте насиља. Иако би због његове природе обраћање жена лекарима требало схватати озбиљно и односити се према њему као ургентном стању, већ поменута анкета показала је да на скали од један до седам здравствени радници ургентност поступања у оваквим случајевима најчешће осењују тројком.
”Жртвама ове врсте насиља потребно је пуно времена и храбрости да смогну снаге да се обрате било коме у институцијама. Уколико их оне не препознају као приоритет и практично их одбију када им је најтеже, те жене, а најчешће и њихова деца, биће враћене у исти онај зачарани круг насиља из ког покушавају да изађу,” нагласио је др Петровић.
Десетогодишње искуство покрајинске мреже ”Живот без насиља” показало је да запослени у здравству који са жртвама долазе у непосредни контакт имају важну улогу у њиховом информисању о томе како да насиље препознају и затраже заштиту. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров напоменула је да је ова мрежа успостављена да би се подстакло делотворније и ефикасније поступање институција. После десет година деловања мреже видљиви су позитивни помаци у том погледу. Међутим, искуство Омбудсмана показује да има простора за унапређење праксе, а нарочито у сарадњи институција, што ће допринети да се свакој жени која им се обрати пружи помоћ и заштита. Према речима сараднице у институцији Андријане Човић, контакти са женама из сеоских средина показали су да је ситуација у малим местима још озбиљнија: значајан број жена не зна, на пример, да је насиље према женама и у породици кажњиво. Уз општеприсутно толерисање насиља према онима са мање моћи у друштву, највећи проблеми у борби против насиља према женама и његовој превенцији и даље су недоследно и неадекватно евидентирање насиља, нарочито у здравству, неусаглашеност поступања институција, неизрицање и неспровођење мера заштите жртава и блага казнена политика према починиоцима.
Током дискусије закључено је да ће у недостатку свести о природи насиља према женама у породици и у пратнерским односима и одговарајућег система његовог документовања, насиље према женама и даље бити сматрано маргиналним питањем. Здравство је у позицији да, нарочито у сарадњи са образовним установама и медијима, допринесе његовој превенцији у најширој популацији још од најранијег узраста.
Кампању о улози здравства у спречавању насиља над женама спроводи Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом. Следећи састанак са представницима домова здравља, болница, завода за јавно здравље и локалних самоуправа биће одржан у уторак у Зрењанину, а завршни почетком марта у Новом Саду.
