Zdravstvo dokumentuje nasilje nad ženama

Kampanja za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja nad ženama nastavljena je protekle nedelje u Zavodima za javno zdravlje u Somboru i Sremskoj Mitrovici.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijela Stanković Baričak je svoje izlaganje u Sremskoj Mitrovici počela konstatacijom da je nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima pitanje javnog zdravlja jer dotiče znatno širi krug ljudi od njegovih neposrednih žrtava.Ono podrazumeva mnogo više od očiglednih fizičkih povreda i psihičke traume, a koje ponekad ni zdravstveni radnici ne prepoznaju kao posledicu nasilja u porodici. U Vojvodini se već više od jedne decenije radi na uspostavljanju efikasnog institucionalnog okvira i modela suzbijanja i sprečavanja nasilja nad ženama. Jedan od glavnih izazova na ovom putu je dosledno i pravilno evidentiranje slučajeva nasilja kako bi se, između ostalog, ukazalo i na rasprostranjenost i posledice ove pojave.

”Put žrtava nasilja u porodici od trenutka kada reše da se sa njim izbore, pa dok ne dobiju odgovarajuću podršku, trnovit je sam po sebi. Odgovornost za njegovo skraćivanje u velikoj meri snose i institucije u sistemu zaštite. Zdravsto ima presudnu ulogu u dokumentovanju nasilja nad ženama, a može značajno da doprinese i njegovoj prevenciji,” zaključila je dr Stanković Baričak.

Anketa u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini koju je sproveo 2013. godine Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju pokazala je da su zaposleni u zdravstvu uglavnom upoznati sa Posebnim protokolom Ministarstva zdravlja o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama, ali da ga malo lekara primenjuje. Obuku o njegovoj primeni prošlo je oko 20 odsto zaposlenih, a od tog broja tek njih 15 posto tvrdi da ispunjava obavezu popunjavanja protokola. To praktično znači da svega oko tri odsto zdravstvenih radnika nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima  evidentira na način koji ga nedvosmisleno naziva pravim imenom. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine, a koji je predstavila načelnica u ovom sekretarijatu Biljana Delić, trebalo bi već ove godine da obezbedi i doslednu primenu protokola. Žene - žrtve nasilja time će se ohrabriti da se češće obraćaju zdravstvenim ustanovama, a očekuje se i da će se samim tim doći i do podrobnijih podataka o učestalosti i razmerama nasilja nad ženama u Vojvodini.

Govoreći u Somboru o odgovoru zdravstvenog sistema na nasilje nad ženama, direktor Doma zdravlja u Inđiji prim. dr Vasa Petrović posebno je istakao potrebu za senzibilizacijom zdravstvenih radnika na specifičnosti upravo ove vrste nasilja. Iako bi zbog njegove prirode obraćanje žena lekarima trebalo shvatati ozbiljno i odnositi se prema njemu kao urgentnom stanju, već pomenuta anketa pokazala je da na skali od jedan do sedam zdravstveni radnici urgentnost postupanja u ovakvim slučajevima najčešće osenjuju trojkom.

”Žrtvama ove vrste nasilja potrebno je puno vremena i hrabrosti da smognu snage da se obrate bilo kome u institucijama. Ukoliko ih one ne prepoznaju kao prioritet i praktično ih odbiju kada im je najteže, te žene, a najčešće i njihova deca, biće vraćene u isti onaj začarani krug nasilja iz kog pokušavaju da izađu,” naglasio je dr Petrović. 

Desetogodišnje iskustvo pokrajinske mreže ”Život bez nasilja” pokazalo je da zaposleni u zdravstvu koji sa žrtvama dolaze u neposredni kontakt imaju važnu ulogu u njihovom informisanju o tome kako da nasilje prepoznaju i zatraže zaštitu. Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov napomenula je da je ova mreža uspostavljena da bi se podstaklo delotvornije i efikasnije postupanje institucija. Posle deset godina delovanja mreže vidljivi su pozitivni pomaci u tom pogledu. Međutim, iskustvo Ombudsmana pokazuje da ima prostora za unapređenje prakse, a naročito u saradnji institucija, što će doprineti da se svakoj ženi koja im se obrati pruži pomoć i zaštita. Prema rečima saradnice u instituciji Andrijane Čović, kontakti sa ženama iz seoskih sredina pokazali su da je situacija u malim mestima još ozbiljnija: značajan broj žena ne zna, na primer, da je nasilje prema ženama i u porodici kažnjivo. Uz opšteprisutno tolerisanje nasilja prema onima sa manje moći u društvu, najveći problemi u borbi protiv nasilja prema ženama i njegovoj prevenciji i dalje su nedosledno i neadekvatno evidentiranje nasilja, naročito u zdravstvu, neusaglašenost postupanja institucija, neizricanje i nesprovođenje mera zaštite žrtava i blaga kaznena politika prema počiniocima.

Tokom diskusije zaključeno je da će u nedostatku svesti o prirodi nasilja prema ženama u porodici i u pratnerskim odnosima i odgovarajućeg sistema njegovog dokumentovanja, nasilje prema ženama i dalje biti smatrano marginalnim pitanjem. Zdravstvo je u poziciji da, naročito u saradnji sa obrazovnim ustanovama i medijima, doprinese njegovoj prevenciji u najširoj populaciji još od najranijeg uzrasta.

Kampanju o ulozi zdravstva u sprečavanju nasilja nad ženama sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom. Sledeći sastanak sa predstavnicima domova zdravlja, bolnica, zavoda za javno zdravlje i lokalnih samouprava biće održan u utorak u Zrenjaninu, a završni početkom marta u Novom Sadu.