Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је присуствовала глумачко-плесном перформансу и ликовној изложби младих Рома и Ромкиња из насеља Велики Рит, који је део пројекта „Покретом до поруке“.
Именовани пројекат је подржан од стране УНДП Србија и Града Новог Сада, Градске управе за социјалну и дечију заштиту.
У Културној станици Барка у Новом Саду, млади из насеља Велики Рит су позвали присутне и ширу јавност да их примете са њиховим јединственим талентима, да буду уважавани и да су равноправни са свим другим грађанима и грађанкама.
Данас , 11. јуна, обележава се Национални дан родне равноправности.
На овај дан, Покрајински омбудсман посебно жели да истакне кључну улогу образовања у постизању родне равноправности и изградњи инклузивног друштва. Образовање је темељни стуб друштвеног развоја и кључни фактор у борби за родну равноправност. Кроз образовање, млади људи стичу знање, вештине и вредности које обликују њихову перцепцију света и друштва. Осим тога, образовање пружа могућности за оснаживање жена и девојчица, као и подстицај за њихову већу партиципацију у свим сферама друштва, укључујући науку, технологију, инжењеринг и математику (СТЕМ) области, где су традиционално биле недовољно заступљене. Зато је од суштинског значаја осигурати да образовне институције промовишу принципе родне равноправности у свим сегментима учења и васпитања, кроз оснаживање ученика и ученица да препознају родне стереотипе и предрасуде и стекну вештине неопходне за толерантно друштво, у коме се поштује принцип равноправности појединаца/ки и група и негује узајамно поштовање, ненасилно решавање сукоба у међуљудским односима, односно спречавање и сузбијање родно заснованог насиља.
Поводом Националног дана родне равноправности, покрајинска омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и заменица покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке Снежана Кнежевић посетиле су Гимназију Смарт и Гимназију „Светозар Марковић“ у Новом Саду, где су разговарале са директоркама ових установа Јеленом Десницом и Татјаном Вукадиновић. Ово је била прилика да се истакне значај образовања, посебно са аспекта родне равноправности и стекне увид у рад и активности ових установа на плану родне равноправности и једнаких могућности за ученике/це оба пола у области образовања.
Истим поводом, покрајинска омбудсманка доц. др Драгана Ћорић присуствовала је 11. јуна седници Комисије за родну равноправност Скупштине Града Новог Сада.
Са циљем подизања свести о важности родне равноправности као предуслова за напредак целокупног друштва и једног од основних вредности демократске државе, Влада Републике Србије 2021. године установила је Национални дан родне равноправности, а 11. јун изабран је као подсетник на дан када је 1842. године одобрено школовање жена у Србији. На тај датум је Указом кнеза Михаила Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић одобрено да могу да отворе школу за женску децу руководећи се тиме да је право гласа и образовање девојчица и жена сигуран пут ка бољем и квалитетнијем животу.
Црвени крст Војводине традиционално организује Покрајинско такмичење у пружању прве помоћи и реалистичком приказивању повреда, обољења и стања за ученике основних и средњих школа из градова и општина на територији АП Војводине.
Ове године је покрајинско такмичење - полуфинале и финале одржано у Руми 8-9 јуна 2024. године. Од 24 екипе домаћина, од којих се 12 пласирало у финале, и уз ревијално учешће гостију из Црвеног крижа Осијека и Црвеног крижа Босне и Херцеговине током два дана се могло доста научити о смирености приликом указивања прве помоћи и посебним знањима и вештинама којима владају ови млади људи.
Манифестацију је отворио Дејан Укропина, председник Црвеног крста Војводине, док су се гостима обратили и пожелели им успех у такмичењу : покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Александра Ћирић Бошковић, председник Скупштине општине Рума Стеван Ковачевић, челници Црвеног крста Србије и огранака црвеног крста Војводине и многи други.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић се у свом кратком говору осврнула на своје волонтерске почетке, управо у Црвеном крсту и на сличним такмичењима и захвалила се свим учесницима и њиховим менторима на снажној вољи да својим знањима и вештинама у пружању помоћи и санирању повреда спашавају животе других јер тиме оплемењују и свој живот и своју душу.
Чланица Дечјег савета Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и ученица 3. разреда гимназије Смарт у Новом Саду Јована Стојшић одржала је дана 31. маја 2024. године две радионице о правима детета за ученике 1. разреда ове школе. Након увода, Јована је кроз атрактивну вежбу многе примере из свакодневице адекватно преточила у појединачна конкретна права детета које представљају, те упечатљиво објаснила разлику између потреба и жеља као темеља разумевања концепта људских права. Такође, кроз практичне примере учесницима је приближила четири основна принципа из Конвенције о правима детета (право на живот, опстанак и развој, забрана дискриминације, право на партиципацију и најбољи интерес детета), а посебно и значење и значај универзалности, недељивости и међусобне условљености људских и дечјих права. У завршном делу о партиципацији, управо омогућивши непосредно укључивање присутних у рад на ову тему, Јована је омогућила деци да учествују у препознавању степена остваривања и заштите њихових права у различитим животним ситуацијама.
Иако се најчешће поистовећује са правом детета на слободно изражавање сопственог мишљења појам партиципације се временом развијао како би показао укупност свих права деце да смислено и учинковито учествују у друштвено-политичком животу а посебно у стварима која се њих, као појединаца или групе, непосредно тичу. У овом циљу од нарочитог значаја је и да школе охрабрују своје ученике и креирају окружење које ће деловати подстицајно да створе и изразе своје мишљење као и да се оснаже да остваре друга права из овог корпуса, као што су право на слободу изражавања која обухвата и слободу да тражи, прима и даје информације и идеје свих врста, право на слободу мишљења, савести и вероисповести, те права детета на слободу удруживања и слободу мирног окупљања.
У том смислу, када је у питању образовни систем, Омбудсман нарочити значај и потенцијал за остваривање, заштиту и унапређење права на партиципацију и уопште права детета препознаје у форми рада ученичких парламената те моделу вршњачке едукације коју је данас сјајно приказала чланица Дечјег савета.
У организацији Комитета правника за људска права YUCOM, дана 31. маја 2024. године у Београду организован је округли сто са темом „Нега и помоћ другог лица- контрола законитости и изазови у остваривању права. Предметни догађај је према речима Катарине Голубовић, председнице YUCOM-а трећи у низу у оквиру пројекта „Ка ефикаснијој управној правди“. Један од циљева наведеног Пројекта је према речима Поповић Ђорђа, саветника за владавину права у ГИЗ-у, помоћ Управном суду у погледу решавања ових сложених питања.
На сам ток поступка остваривања права на туђу негу и помоћ све учеснике скупа подсетила је Ивана Аврамовић, начелница одељења у Дирекцији РФ ПИО. Именована је указала и да је према статистици РФ ПИО у току 2023. године Фонд имао чак 80511 корисника права на туђу негу и помоћ, а да је сам износ ове врсте социјалне помоћи око 30000 динара, док је преко Центара за социјални рад 15000 динара.
Др Милан Авакумовић, психијатар и представник органа вештачења је на један веома лак и приступачан начин изложио како тече поступак остваривања права на туђу негу и помоћ и указао која се све медицинска документација прилаже уз поднете захтеве. Подсетио је да сама дијагноза подносиоца захтева није основ за стицања права на социјалну помоћ, већ оцена општег функционалног стања истог. Навео је пример оболелих од Мултипле склерозе, која као специфично аутоимуно обољење код неког појединца може да се испољи само једном у животу, а код другог лица да се испољи кроз учестале нападе који брзо доведу лице до стања непокретности.
Елена Петровић, судија Управног суда је навела податак да од 50000 захтева на годишњем нивоу за остваривање права на туђу негу и помоћ чак 50% буде одбачено. Занимљиво је да многи пензионери услед непознавања права, а који имају минималне пензије подносе захтеве РФ ПИО за остваривање овог права мислећи да имају основ за то због незавидних примања. Елена Петровић је кратко описала и сам поступак рада Управног суда… На крају излагања је истакла да се јачина државе исказује кроз обезбеђивање достојанства грађанима.
Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите је указала на нелогичност да Центри за социјални рад доносе решења о остваривању права на туђу негу и помоћ, те да је у више наврата ту чињеницу и истицала у нацртима Закона о социјалној заштити.
Јована Ђурић, заменица покрајинске заштитнице грађана је након свих претходних стручних излагања, а да не би понављала многе чињенице истакла да Омбудсман даје правне савете грађанима и у овој области, те је представила пример притужбе који се уз ангажовање институције Омбудсмана позитивно окончао за подноситељку и то након протека дужег времена од дана обраћања РФ ПИО.
Милица Глишић, саветница у Форуму младих са инвалидитетом је указала да и даље јесу актуелни проблеми неприступачност објектима социјалне заштите за особе са инвалидитетом. Такође је истакла да је Србија са великим стопом сиромаштва и да је многима једини приход који остварују баш примања туђе неге и помоћи, што је поражавајуће за друштво.
Дискусија је довела до заједничког закључка - Србији је неопходна целокупна измена Закона о социјалној заштити.
