Одржана конференција „Обједињеним деловањем ка друштву без насиља – од закона до праксе“
У понедељак, 2. децембра 2024. године, у Студентском културном центру у Новом Саду, одржана је деветнаеста по реду конференција Мреже „Живот без насиља“ под називом „Обједињеним деловањем ка друштву без насиља – од закона до праксе“. Конференцију су организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор Мреже, у сарадњи са Министарством правде Републике Србије.
Уводни део конференције отворила је доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла значај сарадње између различитих институција у спречавању насиља. Испред Министарства правде учесницима се обратила државна секретарка Бојана Шћепановић, која је навела да се у 2025. години навршава тридесет година од када су Пекиншка декларација и Платформа за акцију усвојене на Четвртој светској конференцији о женама у Пекингу. О овом документу, који представља релевантан оквир за уређење области родне равноправности и спречавања насиља над женама, говорила је и Љиљана Лончар, пројектна менаџерка у Агенцији УН WОМЕН. Она се осврнула и на континуирану сарадњу и подршку ове агенције Мрежи „Живот без насиља“ која се огледа кроз реализацију бројних заједничких активности у циљу едукације професионалаца који поступају у случајевима насиља над женама, али и шире јавности.
Светлана Нешић Бајго, саветница у Покрајинском омбудсману представила је податке резулатата истраживања Покрајинског омбудсмана о поступању институција у случајевима насиља у породици у 2023. години. Уочено је да је од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици побољшана сарадња између полиције, тужилаштва и центра за социјални рад, али је и даље потребно веће укључивање образовних и здравствених установа, као и организација цивилног друштва. Деца и старије особе су недовољно видљиве жртве насиља у породици, као и особе са инвалидитетом и припадници/припаднице маргинализованих група. Уочена су, између осталог, и различита тумачења појединих (одредби) прописа запослених у различитим институцијама, недостатак програма за рад са починиоцима породичног насиља, као и постојање предрасуда и стереотипа код професионалаца/професионалки који раде на случајевима насиља у породици.
Први панел био је посвећен новим облицима насиља над женама који се јављају у дигиталном окружењу. Зорана Парезановић из Удружења грађана „Атина“ представила је резултате истраживања о родно заснованом насиљу у дигиталном простору „ИСПРЕД ЕКРАНА“. О насиљу над женама и девојкама у дигиталном свету и његовим облицима говорила је и Тијана Милошевић из Агенције УН WОМЕН. Дамир Костовски, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду.предочио је присутнима начине на које институције реагују на овај растући проблем.
Други панел био је посвећен родно заснованом насиљу над осетљивим групама жена. У овом панелу учествовали су Рајко Вукосављевић, јавни тужилац у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду, Свјетлана Тимотић из Организације за подршку женама с инвалидитетом „ИЗ КРУГА – ВОЈВОДИНА“ и Надежда Сатарић из Удружења „Амитy – снага пријатељства“. Панел је понудио дубљи увид у проблематику насиља над женама из маргинализованих група – женама са инвалидитетом, старијим женама и жртвама трговине људима, као и потребу за специјализованим приступима у овим случајевима.
Трећи панел бавио се утицајем ставова професионалаца на остваривање заштите од насиља у породици и родно заснованог насиља и на ову тему говорили су Дамир Костовски, јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду, Оливера Пејак Прокеш, судија Апелационог суда у Новом Саду и доц. др Нада Падејски Шекеровић са Факултета за спорт и психологију - ТИМС. Овај панел се фокусирао на важност стручног и сензибилисаног поступања и ставова професионалаца у случајевима насиља, односно на то како они могу утицати на ефикасну, благовремену и свеобухватну заштиту жртава.
На крају конференције учесници/це су формулисали закључке, од којих су најважнији следећи:
- Заговарање, заступање и информисање шире друштвене заједнице о родним стереотипима, значају, опсегу и последицама дигиталног насиља мора бити континуирано;
- Потребно је развити и учинити доступним услуге за особе које су преживеле дигитално родно засновано насиље;
- Будући да је велики ризик од фемицида у случајевима када се крше хитне мере, кршење хитних мера мора се пријављивати надлежним органима;
- Потребно је у измене Кривичног законика укључити и додатне мере безбедности и заштите жртава;
- Тужилачка пракса мора бити ригорознија, а казнена политика оштрија;
- Неопходно је радити на спровођењу препорука CEDAW Комитета;
- Обезбедитити континуирану, обавезну обуке за професионалце у правосуђу, систему социјалне заштите, полицији и здравственим установама;
- Унапредити евиденције институција о насиљу над женама и насиљу у породици, будући да оне нису уједначене и не одговарају на потребу за вођењем родно осетљивих и других релевантних података (узраст, однос/веза између жртве и починиоца, изречене мере...)
- Обезбедити обавезну обуку за неговатеље старијих особа.
Конференција „Обједињеним деловањем ка друштву без насиља – од закона до праксе“ окупила је у Новом Саду више од 120 учесника/ца, представника/ца судова, јавних тужилаштава, центара за социјални рад, невладиних и међународних организација. Конференција је имала за циљ размену искустава и примера добре праксе, те је посвећена темама које су од великог значаја за оснаживање чланица мреже и унапређење заштите жртава, институционалне сарадње и јачање система заштите жртава.
