„Највећи број обраћања грађанки и грађана Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману односи се на социјална питања, незапосленост, сиромаштво, а тек мањи број на повреду права националних мањина. Постојећи институционални и правни оквир у четири области кључне за остваривање права националних мањина - образовању, култури, информисању и службеној употреби језика - је задовољавајући, али је примена прописа понекад неуједначена и селективна, нарочито када су у питању њихова колективна права. Међу њима доминирају притужбе у вези са уписом личних имена припадника националних мањина у изворном облику у јавне исправе,” истакао је проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, на данашњој трећој седници Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС, одржаној у Скупштини АП Војводине.
Трећа седница Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС одржана је у две сесије. Прва се бавила преговорима о приступању Републике Србије Европској унији и њиховом утицају на субнационални ниво власти, а друга мањинским права на субнационалном нивоу у Републици Србији и Европској унији.
У свом излагању о мањинским правима током друге сесије, професор Павловић је указао и на конкретне промене у овој области инициране од стране Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, а које су довеле до унапређења могућности остваривања права припадника националних мањина пред матичарским службама услед доношења новог Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига. Осим што прати стање међунационалних односа у срединама које су претежно настањене мањинским живљем, Покрајински заштитник грађана - омбудсман, у складу са својим надлежностима и овлашћењима, спроводи и истраживања у области националних мањина, од којих су се последња два односила на права припадника ромске националне заједнице. У току је прикупљање података и за једно истраживање о информисању деце предшколског и школског узраста на језицима и писмима националних мањина, а ова институција спровела је и истраживање о броју запослених у покрајинским органима који говоре неки од језика у службеној употреби на подручју АП Војводине, навео је професор Павловић.
Данашњу седницу Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС заједнички су организовали Европски комитет региона, Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, Покрајинска Влада и скупштина АП Војводине. Председавајући седнице били су Франко Јакоп, председник Регионалног савета Регије Фриули Венеција Ђулија и Дејан Јовановић, председник Општине Нишка Бања, обојица копредседавајући Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС.
Присутнима су се током прве сесије обратили Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије, Игор Мировић, председник Покрајинске Владе, Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине, Бранко Будимир, помоћник министра, Министарство за европске интеграције у Влади Републике Србије, Ерик Черновиц, заменик генералног секретара Централно-европске иницијативе, Дарко Булатовић, председник Сталне конференције градова и општина и Михаило Весовић, заменик генералног менаџера Привредне коморе Србије.
Уз професора Павловића, у другој сесији говорили су Михаљ Њилаш, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, Нора Хајринен, шеф Политичког одељења, Делегације Европске уније у Републици Србији, као и чланови и чланице Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ – РС - Сабина Даздаревић, одборница Скупштине општине Тутин и Владица Димитров, председник Општине Пирот из Србије, Валтер Флего, истарски жупан из Хрватске и Алин - Адриан Ница, председник Општине Дудешти Нои Тимиш из Румуније.
Поводом обележавања Светског дана детета у холу Скупштине АП Војводине данас је отворена изложба ликовних и литерарних радова ученика војвођанских основних школа. Реч је о радовима ученика који су учествовали у едукативним активностима које је Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао за ученике четвртих разреда основних школа, како би их подучио о њиховим правима, одговорностима и обавезама, као и могућностима заштите њихових права.
Изложбу радова под називом Оправљени свет отворио је Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић. Он је, обраћајући се присутнима, изјавио да Светски дан детета траје 365 дана у години и позвао ученике да сарађују са покрајинским омбудсманом и помогну да на сличној изложби, која ће идуће године бити организована у истом простору, буде још више радова.
Александра Ђанковић, потпредседница Скупштине АП Војводине, је истакла да је данас положај деце бољи него што је био пре десет година, али да још увек има проблема.
- 8,4 одсто деце живи у апсолутном сиромаштву, 50 % деце узраста од три до пет година не иде у вртић и да сајбер – булинг још увек није препознат као посебна врста насиља и експлоатација деце.
Поред изложбе, програмом обележавања Светског дана детета обухваћена је и симулација рада војвођанске скупштине. Уместо посланика, у клупе покрајинског парламента су засели ученици основних школа који су расправљали о извештају о едукативним активностима Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. О предложеним закључцима се повела жива скупштинска дебата, која није заостајала за дебатама какве имамо прилике видети у скупштинским преносима. Излазило се, и то не ретко, изван теме расправе, износлила су се различита виђења и предлози, опонирало се другачијем мишљењу, али није било повишених тонова, ружних речи, оптужби. Једном речју, ученици су показали како се може дебатовати, а да се не ни једним гестом или ружном речју не наруши дигнитет представничког дома. Нарочито је била интересантна дебата о насиљу у којој су се могли чути интересантни предлози и мишљења. Тако су једни сматрали да је школама потребан видео надзор, док су други истицали да видео надзор не решава проблем, јер се и поред камера суочавамо са насиљем. Једни су, опет, сматрали да камере морају свуда бити присутне, док су други били мишљења да се и приватност мора штитити. Једни су истицали да ученици у школи понављају насиље које виде у кући, други да се насиљу уче гледајући филмове. Упркос различим мишљењима већина ученика се сложила да су и њима, као и њиховим родитељима потребне информације о разним врстама насиља, као и да је важно причати и о лепом понашању, јер је и превенција веома важна.
Свој допринос обележавању Светског дана детета дали су хористи и хористкиње Дечијег хора АКУДУНС „Соња Маринковић”, као и ученици из ОШ „Свети Сава” из Житишта, који су се публици представили форум театром и присутнима поручили: “Ми имамо прилику да овај свет учинимо бољим и зато дохвати снове и прескочи изговоре”.
Светлани Нешић Бајго, саветници у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману, ученици ОШ “Свети Сава” из Житишта уручили су, због њеног подстицајног рада, залагања и заразног ентузијазма пригодан поклон – цвеће и књигу коју су сами направили.
Генерална скупштина УН усвојила је 1989. године Конвенцију о правима детета, коју су ратификовале 193 државе. Светски дан детета установљен је одлуком Генералне скупшине УН 1954. године, са циљем да се у свим државама света слави истог дана – 20. новембра.
Нисмо свесни колико је података о нама доступно разним институцијама. Право на приватност смо лепо дефинисали, али је оно, кад изостане ефикасна заштита, само пука прокламација, изјавио је на прошлонедељној конференцији „Слобода, безбедност: право на приватност” Шућко Баковић, заштитник људских права и слобода из Црне Горе. Он је, учествујући на округлом столу „Право на приватност из угла људских права и судске заштите”, у наставку свог излагања нагласио да:
- Напредујемо у легислативи, али не и у пракси. Преузимамо вредности и институте европског права, али смо задржали стару логику деловања.
И остали учесници у дебати – омбудсмани или њихови заменици из Босне и Херцеговине, Хрватске, Албаније, Македоније, Војводине, као и судије, новинари и представници цивилног друштва - били су сличног мишљења: присуствујемо правој инвазији на приватност, а та инвазија отвара могућности за разне злоупотребе, од крађе података и разних манипулација до изнуде.
- Оно што мене плаши су злоупотребе података. Какве су безбедносне провере прошли људи који имају увид у наше податке и који их користе, проф. др Љубинко Митровић, омбудсмен Босне и Херцеговине.
Поред овог, постављена су још нека питања, итекако важна за заштиту приватности. На пример, да ли податке до који смо дошли у поступању можемо да дајемо другим институцијама и органима, а нарочито онима за чији смо надзор надлежни? Да ли је и колико присуство омбудсмана у медијима и притисак преко јавности ефикасан? Колико је и зашто је анонимизација података важна? Како остварити баланс између безбедности и права на приватност?
Право на приватност је изузетно важно, подсетио је Нанад Вујић, из Правосудне академије, али се разговор о њему не може свести само на заштиту података о личности. Поред тога, важно је и питање о чијој је приватности реч. Ако је реч о приватности детета, онда оно, по Вујићевим речима, има предност у односу на право јавности да зна.
Медији који не поштују право на приватност, не поштују ни истину, нагласила је др Зорица Мршевић, из Института друштвених наука. Она је додала да приватност нарушава и оно што данас еуфемистички називамо пост-истином, па је изразила бојазан да ћемо бити у озбиљној невољи, ако концепт пост-истине уђе у институције. По речима Александре Петровић, новинарке Политике, у раду округлог стола требало је да учествује и више људи из медија.
Чињеница је да медији крше право на приватност, али они у томе нису усамљени. Др Јован Ћирић, судија Уставног суда Србије, подсетио је и на речи Ендија Ворхола да данас свако може имати својих неколико минута славе. А у свету у коме свако жели постати славан, па макар и неколико минута, право на приватност, онако како су га још у XИX веку дефинисали амерички правници Ворен и Брандајс –као право да будемо остављени на миру – изгледа да више не важи.
Расправа на округлом столу ипак би се могла резимирати оптимистичним закључком. Чињеница је да се на приватност атакује са свих страна, као што је и чињеница да се људска права и слободе, нарочито након 11. септембра, ограничавају честим позивањем на безбедност. Све су то непријатне чињенице, али решења, по мишљењу учесника округлог стола, треба тражити у прецизном правном нормирању, успешном балансу између људских права, права на приватност и безбедности, промовисању културних образаца који истичу вредност и важност приватности, те истрајном грађанском ангажману.
Одржавањем округлог стола приведена је крају дводневна Међународна научна конференција „Слобода, безбедност: право на приватност”, коју су у Новом Саду организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и београдски Институт за криминолошка и социолошка истраживања. Одржавање конференције, која је окупила око 130 учесника из 13 земаља, подржали су Правосудна академија и Организација за безбедност и сарадњу – Мисија у Србији.
Обраћањем проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, данас је у Новом Саду почела са радом дводневна научна конференција „Слобода, безбедност: право на приватност“, коју организују Покрајински заштитник грађана – омбудсман и београдски Институт за криминолошка и социолошка истраживања.
Поздрављајући присутне, професор Павловић је, у име организатора конференције, истакао да су концепти слободе, безбедности и приватности од суштинског значаја за свако друштво које је жели да се назове демократским, које жели да се заснива на владавини права и легитимише поштовањем, ефикасном заштитом и што потпунијим остваривањем људских права и слобода.
- Живимо у времену које обилује неизвесностима, драматичним претњама, сукобима, успоном фундаментализма, тероризмом, бројним миграцијама, страхом од катастрофа, организованог криминала и неизвесне будућности. Присутну несигурност само појачава застрашујућа моћ технологије, пред којом наша приватност као да остаје без ефикасне заштите. У таквој ситуацији и не чуди што је велики број људи спреман да безбедност претпостави слободи.
Подсећајући учеснике конференције да је приврженост слободи ослонац у тренуцима када је потребно да удружимо снаге како бисмо наш и живот наше деце учинили бољим и вредним живљења, покрајински омбудсман је упозорио да је однос између слободе и безбедности пун напетости и да је илузија веровати да се та напетост неће рефлектовати и на нашу приватност.
- Без ефикасно заштићене приватности, нема квалитетног живота у слободи, поручио је професор Павловић. Заштићена од спољних утицаја, приватна сфера је предуслов слободе и развоја човека.
Успешан рад учесницима конференције пожелели су и Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине, , Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду и Душан Биланџић, специјални саветник у Канцеларији шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, а у свом писму подршке и Весна Илић Прелић, председница Уставног суда Србије.
У свом поздравном говору Иштван Пастор је подсетио присутне да је право на приватност важно зато што је оно родно место човека као политичког субјекта, који се, као такав, на овим просторима „родио“ пре 269. година, за време опсежних реформи Марије Терезије. Тада су, наиме, поданици уз приватно име добили јавно презиме и на имовину кућни број. Тек од тог тренутка, нагласио је Иштван Пастор, човек постаје јавни политички субјект и ослонац грађанске и правне државе.
Првог дана, учеснике конференције очекује дуг и интензиван програм рада, а конференција ће бити организована у два тематска блока - “Слобода и право
на безбедност“ и „Право на приватност – кривичноправни аспекти“. Велики број излагача, њих укупно 26, настојаће да у тематизацију слободе, безбедности и приватности уведе и појмове анонимности, права деце и права националних мањина, световности, слободе вероисповести, деприватизације религије, слободе говора, хомофобичног насиља, миграната, тероризма, угрожених сведока и њиховог права на заштиту приватности, казненоправне политике, тајног надзора комуникација, грађанскоправне заштите, ДНК профила, медијског деловања, заштите тајних података у пореском поступку, као и низ других појмова од великог значаја за конституисање Србије као отвореног и друштва заснованог на владавини права.
Конференција ће сутра наставити рад излагањем Милана Шкулића и Јована Ћирића, судија Уставног суда Србије, те Марине Царић, са Правног факултета Свеучилишта у Сплиту. Њиховим излагањима биће окончан рад у оквиру друге по реду тематске целине „Право на приватност – кривичноправни аспекти“. Након тога биће организован округли сто на тему „Право на приватност из угла људских права и судске заштите“, у коме ће учествовати представници независних институција, национални омбудсмани из суседних земаља, судије, тужиоци, представници Управе за борбу против тероризма, цивилног друштва и новинари.
Језик је важно идентитетско обележје, али није увек и свуда најважније. Однос између језика и идентитета је сложен, али се често приказује поједностављено и идеологизовано. Тај је однос обележен бројним стереотипима који неретко изазивају неспоразуме, истакнуто је на колегијуму Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, одржаном јуче у Зрењанину на тему језика и националног идентитета, искуствима и проблемима у пракси.
Колегијуму су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана омбудсмана, његових заменика и сарадника, учествовали и потпредседник Скупштине АП Војводине Душан Јаковљев и посланица Јелена Јовановић, представници Националних савета румунске, црногорске, ромске, русинске и чешке националне мањине, заменик градоначелника Зрењанина, чланови градског већа и начелници у Градској управи, судије основног суда, зрењанинска заштитница грађана и са својом заменицом, председник Удружења локалних омбудсмана Србије, представници невладиних организација и гости из Хрватске, представници СКД „Просвјета”.
Учеснике Колегијума поздравили су Саша Сантовац, заменик, градоначелника Зрењанина и проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, који је у својој поздравној речи истакао да се колегијум не одржава случајно у Зрењанину, јер је реч о граду у којем живе припадници бројних националних мањина и у коме су четири језика у службеној употреби.
- Задатак Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да штити људска права и ми се трудимо да у томе дамо свој максимум. Штитећи људска и мањинска права ми желимо да створимо и обезбедимо све услове за очување и унапређење националних идентитета.
На почетку радног дела Колегијума, Јанош Орос, заменик Покрајинског заштитника грађана за заштиту права националних мањина, представио је рад Одељења за националне мањине, као и план и програм рада за 2018. годину, док је саветница Нина Јанић, уз навођење бројних примера поступањау области службене употребе језика, представила и праксу ове институције.
О томе какав је значај језика у очувању националног идентитета и са каквим се све изазовима припадници мањина суочавају у образовању и увођењу језика мањине у службену употребу говориле су др Биљана Сикимић из Балканолошког института САНУ, као и Бојан Лазић и Маја Матић, представници СКД „Просвјета” из Загреба. Др Марија Александровић, професорка на Виској школи струковних студија „Михајло Пупин” из Вршца, упознала је учеснике колегијума са изазовима и проблемима у образовању на ромском језику, док је Иштван Пожар, зрењанински матичар, говорио о службеној употреби језика из перспективе градске матичарске службе.
Да се рад Колегијума не одвија у формалном, академском тону, побринули су се како сами предавачи, тако и учесници Колегијума. Подстицани од самих излагача, учесници су својим питањима и коментарима допуњавали излагања и указивали на бројне проблеме са којима се припадници мањина суочавају – на неусклађености законских аката којима се регулишу права националних мањина, на мањак финансијских средстава, на отпор средине коришћењу мањинских права, на асимилацију припадника мањинских националних заједница, на недостатак политичке воље да се права остварују у пуном капацитету, на условљавање остваривања мањинских права, као и на њихово погрешно тумачење од стране органа управе, што, како је истакао један од учесника колегијума, код припадника мањина ствара уверење о отуђености органа управе.
На колегијуму је истакнуто да је Савет Европе уочио помаке у образовању на језицима мањина. Др Марија Александровић је учеснике Колегијума подсетила на 1997. годину, када је у општини Бачка Паланка почела настава ромског језика (у местима Товаришево и Обровац) и да се након двадесет година, у школској 2016/17. години, ромски језик, као изборни предмет, изучава у 75 школа у Србији. Број ученика обухваћен наставом ромског језика би могао бити и већи да, у случају родитеља, постоје озбиљни подстицаји за учење ромског језика, када би се у његову промоцију активније укључили Министарство просвете, Национални савет, учитељи и ромски асистенти и када би били решени проблеми који се односе на уџбенике и наставни план и програм ромског језика са елементима националне културе.
Када је о ромском језику реч, др Биљана Сикимић је упозорила да је ромски језик један од шест језика које је Унеско, а када је о Србији реч, уврстио на листу угрожених језика. Осим ромског, на тој се листи налазе још и арумунски, ладино/сефардски шпански, банатски бугарски, русински и торлачки. Она је, такође, подсетила учеснике Колегијумада је Србија 2005. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима и преузела на себе обавезу да такве језике штити. Др Сикимић је овом приликом присутне упознала и са податком да је између 50 и 70 процената становништва планете двојезично или вишејезично, што говори о важности међујезичке комуиникације и потреби да се она преко интеркултуралног образовања унапређује.
Неколико учесника дискусије похвално се изразило о пракси Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да колегијуме организује изван седишта институције и да на њих позива стручњаке и заинтересоване актере. То институцију Омбудсмана, по њиховим речима, чини отвореном, транспарентном, грађанима ближом и пријемчивијом на њихове предлоге и сугестије. Један од предлога који се јуче у Зрењанину могао чути је да се један од следећих Колегијума посвети проблему миграција из Републике Србије, нарочито млађег становништва, а које у демографском смислу нарочито погађају мањинске националне заједнице.
