Na današnjoj sednici Skupštine AP Vojvodine Dragana Ćorić je izabrana za novog pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Dragana Ćorić je docentkinja na Pravnom fakultetu u Novom Sadu na kome drži predavanja iz predmeta Pravna etika, Uvod u pravo, Filozofija prava i Metodologija naučno-istraživačkog rada.

Objavila je više od 120 naučnih i stručnih radova u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je na brojnim naučnim i stručnim skupovima i konferencijama nacionalnog i internacionalnog karaktera. Samostalno ili u okviru radnih grupa, učestvovala je u izradi više zakonskih projekata, a deo Nacrta Aleksinog zakona, koji je pisala sa grupom studenta, implementiran je u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Dragana Ćorić je članica TAUS-a, nacionalne asocijacije psihoterapeuta i EATA, evropskog udruženja psihoterapeuta.

Građanskoj javnosti Dragana Ćorić je poznata kao osnivačica novosadskog udruženja „Roditelj“, ali i kao osnivačica Mreže udruženja „Roditelj“ i Mreže organizacija za decu Srbije. Predsednica je „Novosadske škole prava i veština“, nevladine organizacije koja se bavi neformalnom edukacijom mladih.

Za svoj rad Dragana Ćorić je dobila više nagrada i priznanja, između ostalih Oktobarsku nagradu grada Novog Sada za podizanje svesti o bezbednosti dece i mladih; nagradu za promociju bezbednih zajednica, kao i nagradu za jednog od najboljih mladih pravnika u Srbiji. 

Govori engleski, nemački, italijanski i ruski jezik, a razume španski jezik.

Pokrajinskog ombudsmana bira i razrešava Skupština AP Vojvodine dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja poslanika. Ombudsman se bira na vreme od šest godina i isto lice  može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.

Za svoj rad ombudsman odgovara Skupštini AP Vojvodine.

U susret obeležavanju Međunarodnog dana deteta, 20. novembra 2022. godine, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je organizovao „Čas ljudskih prava“ sa predstavnicima i predstavnicama učeničkih parlamenata srednjih škola u Novom Sadu. Budući da su učenički parlamenti jedno od formalizovanih oblika učešća dece u aktivnostima i organizaciji rada obrazovno-vaspitnih ustanova, a da je samo pravo na participaciju jedan od četiri osnovna prinicipa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, događaj je organizovan u cilju podsticaja i razmatranja mogućnosti za aktivnije, direktnije, veće i smislenije uključivanje dece i mladih u donošenje odluka i društveni život.

Pravo na participaciju obuhvata grupu prava kojima se detetu garantuju građanska i politička prva, te se obavezuju države ugovornice da se obezbede detetu pravo da slobodno izrazi mišljenje o svim pitanjma koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću. Participacija dece doprinosi njihovom ličnom razvoju, razvoju samopouzdanja, lične odgovornosti, osećaja lične vrednosti i brojnih drugih sopsobnosti i veština. Istovremeno, participacija dece doprinosi razvoju građanskog društva i razvoju društvene odgovornosti, jer deca uče kako mogu da doprinesu svojoj zajednici i kako da donosioci odluka i kreatori politika budu odgovorniji.

Više od 40 učenika i učenica iz Gimanzije „Jovan Jovanović Zmaj“, Gimazije „Svetozar Miletić“, Gimnazije „Laza Kostić“, Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“, Medicinske škole „7. april“ i Tehničke škole „Mileva Marić Anštajn“ aktivno je učestvovalo u današnjem času.

Tokom protekle nedelje, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je i u aktivnostima koje je organizovalo Pedagoško društvo Vojvodine u cilju doprinosa unapređenju prava deteta. U utorak, 15. novembra, Zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Milan Dakić i savetnice ove institucije Svetlana Nešić Bajgo i Marija Miladinović učestvovale su na onlajn događaju „Kafa s pedagogom“. Sa više od sto učesnika i učesnica zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama iz celog regiona, razgovaralo se o osnovnim konceptima i pristupu prava deteta, kao i o razjašnjenju neodumica koje obrazovno-vaspitni radnici imaju u vezi sa ovom temom i primenom prava deteta u njihovoj praksi. Narednog dana, 16. novembra, u prostorijama i na poziv Pedagoškog društva Vojvodine, predstavnici Ombudsmana učestovovali su na prvom sastanku u okviru „Inicijative za obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju“. Okupljeni predstavnici institucija, ustanova i organizacija obrazovno – vaspitnog sistema, razmenili su iskustva i razgovarali o uočenim problemima i potrebnom za preduzimanjem aktivnosti i mera u cilju obezbeđivanja uslova za to da proces prelaska iz predškolskog u nivo osnovno-školskog obrazovanja bude u najboljem interesu svakog deteta.

Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se na dan kada je, na Generalnoj skupštini UN 1989. godine, usvojena Konvencija o pravima deteta, dokument u kojem su na jednom mestu obuhvaćena sva dečja ljudska prava.

Obeležavanju Svetskog dana deteta, prethode još dva značajna datuma: 18. novembar - Evropski dan borbe protiv seksualnog nasilja nad decom i 19. novembar - Svetski dan prevencije zlostavljanja dece.

Razgovor o govoru mržnje veoma nam je, i kao pojedincima, i kao društvu, potreban. Ako želimo da ga lakše prepoznamo, da ga bolje razumemo i da mu se na efikasan način suprotstavimo, onda o govoru mržnje moramo ozbiljno razgovarati – izjavio je danas prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, u razgovoru sa studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. On je, učestvujući na okruglom stolu „Govor mržnje iz perspektive socijalnog rada i socijalne zaštite“ poručio studentima da svako od nas može nešto učiniti kada je govor mržnje u pitanju, jer svako od nas može doneti odluku da se tim govorom ne služi i da druge, koji mu pribegavaju, upozori na neprihvatljivost mrzilačke retorike.

Pored pokrajinskog ombudsmana Pavlovića u razgovoru sa studentima je učestvovala i Ana Vuković, naučna saradnica beogradskog Instituta društvenih nauka. Na okruglom stolu je predstavljen i zbornik radova o govoru mržnje koji su u prvoj polovini godine izdali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Institut za sociološka i kriminološka istraživanja.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, podršku kancelarije UN WOMEN u Srbiji, organizovao 7. i 8. novembra 2022. godine u Vrdniku seminar za članice/ove Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“. Koordinacioni tim mreže čine predstavnici/ce pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za rodnu ravnopravnost, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu i Pokrajinskog ombudsmana – koordinatora Mreže.

Seminar je organizovan u cilju jačanja kapaciteta članica/ova mreže „Život bez nasilja“ u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, a ovo je ujedno bila prilika da se rezimiraju postignuti rezultati u implementaciji Akcionog plana Mreže za period 2022-2023. godine, koji je kreiran u odnosu na produkte radionica tokom seminara u maju mesecu. Prvog dana seminara dr Kosana Beker predstavila je rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“, dok su predstavnici/ce Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i Centra za socijalni rad Kikinda govorili o izazovima u radu, ulogama ovih institucija u zaštiti od nasilja  i značaju međusektorske saradnje.

Drugog dana seminara planirane su aktivnosti Mreže do kraja prvog kvartala naredne godine, kao i aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Ova kampanja počinje 25. novembra - Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama a završava 10. decembra - Međunarodnim danom ljudskih prava, i sprovodi se svake godine širom sveta u cilju podizanja društvene svesti o problemu nasilja nad ženama.

Danas je u prostorijama Zgrade Vode Vojvodine održan Okrugli sto “Unapređenje mehanizma zdravstvene zaštite dece sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim oboljenjima u predškolskim ustanovama” u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Udruženja “Hrabriša”. 

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović pozdravio je prisutne ukazujući na to da je ovaj okrugli sto poruka zajednici i donosiocima odluka da su problemi sa kojima se suočavaju deca i roditelji dece sa hroničnim oboljenjima i retkim bolestima pitanje za celo društvo.

Milan Dakić, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava deteta podsetio je prisutne na osnovne principe i standarde prava deteta, kao i na potrebu za multisektorskom saradnjom i celovitim pristupom u rešavanju problema i unapređenju zaštite prava dece sa potrebom za dodatnom podrškom.

Ivana Badnjarević,  predsednica Udruženja „Hrabriša“ ukazala je na problem da je deci sa hroničnim nezaraznim bolestima i poteškoćama u razvoju nedovoljno dostupno predškolsko obrazovanje i vaspitanje, budući da uslovi za upis i boravak u predškolskim ustanovama uz primenu životno potrebne terapije u toku boravka koja im pomažu da zaštite i unaprede svoje zdravlje, u ovom trenutku nisu adekvatni. Ona je istakla da deca sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim bolestima zahtevaju redovno uzimanje terapije, nekada i na svaka 3-4 sata. Suplementacija je neophodna a izostanak iste (terapije) u određeno vreme može vitalno ugroziti dete. Deca sa retkim neurotranmsiterskim bolestima koja su na vreme dijagnostikovana i uključena u lečenje funkcionišu u skladu sa svojom starosnom dobi, nemaju mentalnih niti motoričkih ograničenja te im nije potreban lični pratilac tokom boravka u predškolskoj ustanovi.

Na Okruglom stolu govorili su i Tatjana Krstić, specijalistkinja medicinske psihologije, Vanja Kovačević Kanazir iz Udruženja „Hrabriša“, Ana Pataki iz Udruženja „BRoMoLoGos“, Joland Korora iz Udruženja „NURDOR“ i Marko Rakić, ACT tim i Helvetas.

Na skupu je zaključeno da je deci i roditeljima dece sa hroničnim oboljenjima i retkim bolestima potrebna konkretna podrška i konkretne mere kako bi se aktuelni problemi rešavali već u ovom trenutku, dok se istovremeno preduzimaju koraci ka unapređenju propisa, pravila i procedura, te sistemskog rešavanja problema.

Skup je održan sa ciljem unapređenja preventivno zdravstvene zaštite u predškolskim ustanovama i prilagođavanja internih pravila i procedura, kako bi se omogućilo deci sa hroničnim nezaraznim bolestima odrastanje sa svojim vršnjacima, sigurnost, zdravlje i bezbrižno detinjstvo.