Ovogodišnja kampanja „Mesec romskog ženskog aktivizma“,pod nazivom „I prava Romkinja su ljudska prava“, posvećena je pravu na izbor partnera i skretanju pažnje na maloletničke brakove kao oblik kršenja prava dece i prava žena. U okviru kampanje aktivistkinje Romskog ženskog centra „Bibija“ iz Beograda, u sredu 21. marta, organizovale su šetnju od Trga Republike do kraja Knez Mihajlove ulice. U šetnji su učestvovale zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević i saradnice u instituciji, kao i predstavnici i predstavnice više udruženja građana i institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Kampanju „Mesec romskog ženskog aktivizma“, sprovode aktivistkinje Romske ženske mreže od 2010. godine i tradicionalno se realizuje u celoj Srbiji u periodu od 8. marta – Međunarodnog dana žena do 8. aprila – Međunarodnog dana Roma i Romkinja. Cilj kampanje je da se aktivistkinje Romske ženske mreže obrate javnosti i predstavnicima vlasti kako bi skrenule pažnju na težak položaj Romkinja u Srbiji.

Borba za prava osoba sa invaliditetom nije sprint, nego maraton i za taj maraton potrebna nam je dobra kondicija, upornost, organizacija i podrška. Bez podrške mi ne možemo da ostvarimo naša prava, bez podrške mi nismo građani, nego pacijenti - istaknuto je na okruglom stolu koji je juče, pod nazivom „Od pacijenta ka građaninu“, u skupštini grada Novog Sada organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Naziv okruglog stola nije slučajno odabran. On, po rečima prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, sugeriše promenu paradigme kako u pristupu, tako i u razumevanju osoba sa invaliditetom.

„Na žalost, ova promena paradigme je izraženija u normativnoj sferi, nego u stvarnosti. U stvarnosti postoji čitav niz problema koji utiču na ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom, a čije rešavanje zahteva koordinarane aktivnosti raznih društvenih aktera – medijskih, političkih, finansijskih, kulturnih, zdravstvenih, obrazovnih, civilnih i drugih“
U svom uvodnom obraćanju prof. Pavlović je podsetio prisutne da je ovo pomeranje naglaska sa pacijenta na građanina važno i sa stanovišta legitimnosti i demokratičnosti političke zajednice.

„Nisam siguran da su oni koji u naše ime donose odluke uvek svesni ove činjenice, ali naš zadatak je da ih na tu činjenicu uporno podsećamo, kako bi se sa problemima osoba sa invaliditeom bavili na način koji će ojačati njihovu građansku poziciju i samosvest. Nije dovoljno samo otkloniti fizičke barijere koje osobama sa invaliditetom otežavaju pristup i kretanje u školi, pošti, banci i bolnici, u vladinim i drugim zgradama koje služe javnosti, nego treba otkloniti i one prepreke koje proizilaze iz predrasudnog načina mišljenja, a koje ne utiču na kretanje, nego na poštovanje, autonomiju, privatnost i ljudsko dostojanstvo“.

U radu okruglog stola učestvovali su predstavnici nevladinih organizacija, lokalnih samouprava, gradske i pokrajinske vlasti i institucija AP Vojvodine, a o problemima osoba sa invaliditetom referisalo se iz ugla ljudskih prava, građanskog angažmana i socijalnog preduzetništva. U izlaganjima je isticana važnost statusa osoba sa invaliditetom: „biti osoba sa invaliditetom, ne znači biti osuđen na građansku smrt“, personalnih asistenata: „bez njih ja ne bi bila funkcionalna građanka“, obrazovanja i individualnih planova podrške, asertivnih tehnologija: „pomažu osobama sa intelektualnim smetnjama da se iskažu, bez nje ćemo imati mnogo ’zarobljenih duša’“, kolaboracije sa građanskim udruženjima i privatnim sektorom: „moramo se organizovati i formirati svoja udruženja, kako bismo lakše ostvarili svoja prava“, pravne države, javnosti, finansijske podrške, pristupačnosti i primene dizajna za sve, posebnog statusa udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom i sistema socijalnih usluga, naročito kada je grad Novi Sad u pitanju. Svi su se učesnici okruglog stola složili sa ocenom da invalidnost nikoga ne osuđuje na niži kvalitet života, na odricanje od principa samostalnosti i dostojanstva, na restrikcije u uživanju ljudskih prava.

Rad okruglog stola završen je usvajanjem sledećih zaključaka:

• Ljudska prava su univerzalna, urođena i nedeljiva i moraju biti efikasno zaštićena. To se posebno odnosi na zaštitu političkih, kulturnih, ekonomskih, građanskih i imovinskih prava osoba sa invaliditetom;
• Podsticati socijalno preduzetništvo, zato što pospešuje socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom;
• Obesnažiti negativne stavove i predrasude koje vode izolaciji, marginalizaciji i diskriminaciji osoba sa invaliditetom
• Promovisati princip da podrška nije zasluga, nego potreba;
• Na sistemski način rešiti finansiranje informisanja i obrazovanja osoba sa invaliditetom; Prilagoditi udžbenike i ostala učila osobama sa invaliditetom;
• Obezbediti prisustvo prevodilaca za znakovni jezik u svim televizijskim programima, a ne samo u informativnim;
• Na nivou Vojvodine formirati krovnu organizaciju koja bi se bavila problemima osoba sa invaliditetom;
• Pooštriti kontrolu primene tehničkih standarda pristupačnosti objekata;
• Veoma restriktivno primenjivati institut lišenja poslovne sposobnosti;
• Inovirati postojeće sisteme podrške, u skladu sa potrebama i akcentom na lokalni nivo
• U rešavanje problema uključititi privatni sektor
• Unaprediti položaj žena sa invaliditetom, a naročito sistem zaštite od nasilja

Svoj jučerašnji boravak u Senti prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, započeo je posetom Opštoj bolnici Senta, a okončao ga je razgovorom sa predstavnicima lokalne samouprave i civilnog društva. U razgovoru su učestvovali i predstavnici lokalnih samouprava iz Ade i Kanjiže, kao i predsednik Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije. Njihovo prisustvo nije bilo slučajno, pošto je poseta Senti organizovana, kako je naglasio pokrajinski ombudsman, sa ciljem da se inicira osnivanje, ako ne lokalnog ombudsmana u svakoj od ove tri opštine, a onda barem zajedničkog ombudsmana, kao i da se stekne uvid u stanje ljudskih prava i doprinese, u meri u kojoj je to moguće, njihovom unapređenju. Jedan od načina da se standardi unaprede je edukacija zaposlenih u lokalnoj samoupravi o ljudskim pravima. Spremnost pokrajinskog ombudsmana da tu edukaciju organizuje prihvaćena je sa zadovoljstvom.

Predlog o osnivanju zajedničkog ombudsmana je ocenjen kao dobar i interesantan. Pošto sve tri lokalne samouprave teže istom cilju, a taj cilj je, po rečima predsednika Opštine Senta Rudolfa Cegledija, što bolji život građana, onda ideja o osnivanju zajedničkog ombudsmana doprinosi realizaciji tog cilja. Problem je, međutim, u tome što osnivanje institucije ombudsmana nije samo stvar dobre volje, nego je to i pitanje koje zadire u problem raspoloživih resursa, finansijskih, prostornih i drugih.

Ideja o osnivanju ombudsmana je veoma podsticajna i zaslužuje da se o njoj razgovara, ocenio je Atila Buču, predsednik Skupštine opštine Ada. On je pozvao pokrajinskog ombudsmana da sa svojim zamenicima i saradnicima poseti Adu i upozna se sa situacijom i u ovoj vojvođanskoj lokalnoj samoupravi.

Tokom boravka u Senti, pokrajinski ombudsman, njegovi zamenici i saradnici razgovarali su sa predsednikom opštine Rudolfom Cegledijem, načelnicom opštinske uprave Edit Šarnjai Roža, predstavnicom opštinskog Saveta za rodnu ravnopravnost Marijom Pastor, direktoricom centra za socijalni rad Ljubicom Nikolić Verikios, direktorom bolnice Mihaljem Vašašom, direktoricom Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara Martinom Goldi i predstavnicima udruženja građana Terezom Pejin (Prijatelji dece) i Arpadom Djereom (Udruženje slepih i slabovidih). U razgovoru je dotaknut niz tema: manjak zaposlenih i osipanje kadrova u bolnici i upravi, nasilje u porodici, socijalna izolacija dece sa smetnjama u razvoju, kao i problemi u vezi sa ličnim pratiocem, zatim pomoć porodicama sa velikim brojem dece, studentske i đačke stipendije, rodna ravnopravnost i finansiranje građanskih udruženja.

U Senti je veoma razvijeno civilno društvo, ali je ta činjenica, malo kome poznata izvan Sente. Malo kome je poznat i podatak da se svi zaposleni u opštinskoj upravi u komunikaciji sa građanima služe sa oba jezika u službenoj upotrebi. Interesantni su i podaci koji se odnose na rodnu strukturu zaposlenih u upravi u kojoj većinu čine žene (47 : 22). Sve načelnice odeljenja su žene. Pozitivan utisak, međutim, kvari podatak da među članovima opštinskog veća nema žena. Bolnica u Senti je jedina dvojezična bolnica u Vojvodini.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i zamenica Ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević, učestvovali su u petak na radnom sastanku pod nazivom „Primena Konvencije Ujedinjenih nacija o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama (Istanbulska konvencija) u Srbiji“. Radni sastanak, posvećen obavezi izveštavanja o primeni konvencija i stanju ženskih ljudskih prava u Srbiji, organizovale su članice Mreže SOS Vojvodina uz podršku agencije UN Women{/l). Sastanku su, uz organizacije civilnog društva, prisustvovali predstavnici državnih organa i institucija koje sprovode mere i politike u oblastima ključnim za primenu ove dve konvencije u našoj zemlji.

Komitet Ujedinjenih nacija za sprečavanje svih oblika diskriminacije žena u svojim preporukama na izveštaje Republike Srbije iz 2007. i 2013. godine konstatovao je da je komunikacija između državnih organa i civilnog društva u dosadašnjem izveštavanju izostala ili je bila nedovoljna. Shodno tome, održani sastanak, između ostalog, imao je za cilj da doprinese unapređivanju komunikacije između državnih institucija i civilnog sektora u postupku izrade ovakvih izveštaja.

Republika Srbija usvojila je sredinom 2017. godine četvrti periodični izveštaj o primeni CEDAW Konvencije i u februaru 2018. godine primila upitnik Ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) o primeni Istanbulske konvencije. Organizacije civilnog društva aktivno se uključuju u dalji postupak izveštavanja međunarodnim telima za praćenje, pre svega izradom izveštaja iz senke o primeni konvencija.

Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, posetila je danas Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, kako bi se upoznala sa aktivnostima i problemima sa kojima se zaposleni u Zavodu suočavaju u svom radu.

Pokrajinski Zavod za transfuziju krvi spada među ovlašćene institucije koje će prikupljati, testirati, procesirati i distribuirati krv. U Zavodu je izrađen akcioni plan rada sa dobrovoljnim davaocima krvi i odlazaka na teren. Novi način prikupljanja neće, istaknuto je u razgovoru sa Sonjom Bogdanović, direktoricom Zavoda, dovesti do nestašice krvi. Problemi koji postoje odnose se na pitanje umreženosti Zavoda i opštih bolnica u Vojvodini. Umrežavanje je nužno kako bi Zavod u svakom trenutku imao precizan uvid u to da li zdravstvene ustanove raspolažu sa potrebnim količinama krvi.

Da bi vojvođanski Zavod za transfuziju krvi uspešno odgovorio svim izazovima, do početka primene zakona – zakon će početi da se primenjuje od prvog januara 2019. godine - potrebno je obezbediti više medicinskog i drugog osoblja za rad na terenu, kao i više vozila i opreme.