„Najveći broj obraćanja građanki i građana Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu odnosi se na socijalna pitanja, nezaposlenost, siromaštvo, a tek manji broj na povredu prava nacionalnih manjina. Postojeći institucionalni i pravni okvir u četiri oblasti ključne za ostvarivanje prava nacionalnih manjina - obrazovanju, kulturi, informisanju i službenoj upotrebi jezika - je zadovoljavajući, ali je primena propisa ponekad neujednačena i selektivna, naročito kada su u pitanju njihova kolektivna prava. Među njima dominiraju pritužbe u vezi sa upisom ličnih imena pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku u javne isprave,” istakao je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, na današnjoj trećoj sednici Zajedničkog konsultativnog odbora  Komiteta regiona EU – RS, održanoj u Skupštini AP Vojvodine.

Treća sednica Zajedničkog konsultativnog odbora  Komiteta regiona EU – RS održana je u dve sesije. Prva se bavila pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i njihovom uticaju na subnacionalni nivo vlasti, a druga manjinskim prava na subnacionalnom nivou u Republici Srbiji i Evropskoj uniji.

U svom izlaganju o manjinskim pravima tokom druge sesije, profesor Pavlović je ukazao i na konkretne promene u ovoj oblasti inicirane od strane Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, a koje su dovele do unapređenja mogućnosti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina pred matičarskim službama usled donošenja novog Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga. Osim što prati stanje međunacionalnih odnosa u sredinama koje su pretežno nastanjene manjinskim življem, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima, sprovodi i istraživanja u oblasti nacionalnih manjina, od kojih su se poslednja dva odnosila na prava pripadnika romske nacionalne zajednice. U toku je prikupljanje podataka i za jedno istraživanje o informisanju dece predškolskog i školskog uzrasta na jezicima i pismima nacionalnih manjina, a ova institucija sprovela je i istraživanje o broju zaposlenih u pokrajinskim organima koji govore neki od jezika u službenoj upotrebi na području AP Vojvodine, naveo je profesor Pavlović.

Današnju sednicu Zajedničkog konsultativnog odbora  Komiteta regiona EU – RS zajednički su organizovali Evropski komitet regiona, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Pokrajinska Vlada i skupština AP Vojvodine. Predsedavajući sednice bili su Franko Jakop, predsednik Regionalnog saveta Regije Friuli Venecija Djulija i Dejan Jovanović, predsednik Opštine Niška Banja, obojica kopredsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Komiteta regiona EU – RS.

Prisutnima su se tokom prve sesije obratili Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske Vlade, Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Branko Budimir, pomoćnik ministra, Ministarstvo za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, Erik Černovic, zamenik generalnog sekretara Centralno-evropske inicijative, Darko Bulatović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i Mihailo Vesović, zamenik generalnog menadžera Privredne komore Srbije.

Uz profesora Pavlovića, u drugoj sesiji govorili su Mihalj Njilaš, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Nora Hajrinen, šef Političkog odeljenja, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, kao i članovi i članice Zajedničkog konsultativnog odbora Komiteta regiona EU – RS - Sabina Dazdarević, odbornica Skupštine opštine Tutin i Vladica Dimitrov, predsednik Opštine Pirot iz Srbije, Valter Flego, istarski župan iz Hrvatske i Alin - Adrian Nica, predsednik Opštine Dudešti Noi Timiš iz Rumunije.

Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta u holu Skupštine AP Vojvodine danas je otvorena izložba likovnih i literarnih radova učenika vojvođanskih osnovnih škola. Reč je o radovima učenika koji su učestvovali u edukativnim aktivnostima koje je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao za učenike četvrtih razreda osnovnih škola, kako bi ih podučio o njihovim pravima, odgovornostima i obavezama, kao i mogućnostima zaštite njihovih prava.

Izložbu radova pod nazivom Opravljeni svet otvorio je Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović. On je, obraćajući se prisutnima, izjavio da Svetski dan deteta traje 365 dana u godini i pozvao učenike da sarađuju sa pokrajinskim ombudsmanom i pomognu da na sličnoj izložbi, koja će iduće godine biti organizovana u istom prostoru, bude još više radova. 

Aleksandra Djanković, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, je istakla da je danas položaj dece bolji nego što je bio pre deset godina, ali da još uvek ima problema.

 -   8,4 odsto dece živi u apsolutnom siromaštvu, 50 % dece uzrasta od tri do pet godina ne ide u vrtić i da sajber – buling još uvek nije prepoznat kao posebna vrsta nasilja i eksploatacija dece.

Pored izložbe, programom obeležavanja Svetskog dana deteta obuhvaćena  je i simulacija rada vojvođanske skupštine. Umesto poslanika, u klupe pokrajinskog parlamenta su zaseli učenici osnovnih škola koji su raspravljali o izveštaju o edukativnim aktivnostima Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. O predloženim zaključcima se povela živa skupštinska debata, koja nije zaostajala za debatama kakve imamo prilike videti u skupštinskim prenosima. Izlazilo se, i to ne retko, izvan teme rasprave, iznoslila su se različita viđenja i predlozi, oponiralo se drugačijem mišljenju, ali nije bilo povišenih tonova, ružnih reči, optužbi. Jednom rečju, učenici su pokazali kako se može debatovati, a da se ne ni jednim gestom ili ružnom rečju ne naruši dignitet predstavničkog doma. Naročito je bila interesantna debata o nasilju u kojoj su se mogli čuti interesantni predlozi i mišljenja. Tako su jedni smatrali da je školama potreban video nadzor, dok su drugi isticali da video nadzor ne rešava problem, jer se i pored kamera suočavamo sa nasiljem. Jedni su, opet, smatrali da kamere moraju svuda biti prisutne, dok su drugi bili mišljenja da se i privatnost mora štititi. Jedni su isticali da učenici u školi ponavljaju nasilje koje vide u kući, drugi da se nasilju uče gledajući filmove. Uprkos različim mišljenjima većina učenika se složila da su i njima, kao i njihovim roditeljima potrebne informacije o raznim vrstama nasilja, kao i da je važno pričati i o lepom ponašanju, jer je i prevencija veoma važna.

Svoj doprinos obeležavanju Svetskog dana deteta dali su horisti i horistkinje Dečijeg hora AKUDUNS „Sonja Marinković”, kao i učenici iz  OŠ „Sveti Sava” iz Žitišta, koji su se publici predstavili forum teatrom i prisutnima poručili: “Mi imamo priliku da ovaj svet učinimo boljim i zato dohvati snove i preskoči izgovore”.

Svetlani Nešić Bajgo, savetnici u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, učenici OŠ “Sveti Sava” iz Žitišta uručili su, zbog njenog podsticajnog rada, zalaganja i zaraznog entuzijazma prigodan poklon – cveće i knjigu koju su sami napravili.

Generalna skupština UN usvojila je 1989. godine Konvenciju o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 države. Svetski dan deteta ustanovljen je odlukom Generalne skupšine UN 1954. godine, sa ciljem da se u svim državama sveta slavi istog dana – 20. novembra.

Nismo svesni koliko je podataka o nama dostupno raznim institucijama. Pravo na privatnost smo lepo definisali, ali je ono, kad izostane efikasna zaštita, samo puka proklamacija, izjavio je na prošlonedeljnoj konferenciji „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost” Šućko Baković, zaštitnik ljudskih prava  i sloboda iz Crne Gore. On je, učestvujući na okruglom stolu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite”, u nastavku svog izlaganja naglasio da:

- Napredujemo u legislativi, ali ne i u praksi. Preuzimamo vrednosti i institute evropskog prava, ali smo zadržali staru logiku delovanja.

I ostali učesnici u debati – ombudsmani ili njihovi zamenici iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Makedonije, Vojvodine, kao i sudije, novinari i predstavnici civilnog društva  -  bili su sličnog mišljenja: prisustvujemo pravoj invaziji na privatnost, a ta invazija otvara mogućnosti za razne zloupotrebe, od krađe podataka i raznih manipulacija do iznude. 

- Ono što mene plaši su zloupotrebe podataka. Kakve su bezbednosne provere prošli ljudi koji imaju uvid u naše podatke i koji ih koriste, prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsmen Bosne i Hercegovine.

Pored ovog, postavljena su još neka pitanja, itekako važna za zaštitu privatnosti. Na primer, da li podatke do koji smo došli u postupanju možemo da dajemo drugim institucijama i organima, a naročito onima za čiji smo nadzor nadležni? Da li je i koliko prisustvo ombudsmana u medijima i pritisak preko javnosti efikasan? Koliko je i zašto je anonimizacija podataka važna? Kako ostvariti balans između bezbednosti i prava na privatnost?

Pravo na privatnost je izuzetno važno, podsetio je Nanad Vujić, iz Pravosudne akademije, ali se razgovor o njemu  ne može svesti samo na zaštitu podataka o ličnosti. Pored toga, važno je i pitanje o čijoj je privatnosti reč. Ako je reč o privatnosti deteta, onda ono, po Vujićevim rečima, ima prednost u odnosu na pravo javnosti da zna.

Mediji koji ne poštuju pravo na privatnost, ne poštuju ni istinu, naglasila je dr Zorica Mršević, iz Instituta društvenih nauka. Ona je dodala da privatnost narušava i ono što danas eufemistički nazivamo post-istinom, pa je izrazila bojazan da ćemo biti u ozbiljnoj nevolji, ako koncept post-istine uđe u institucije. Po rečima Aleksandre Petrović, novinarke Politike, u radu okruglog stola trebalo je da učestvuje i više ljudi iz medija.

Činjenica je da mediji krše pravo na privatnost, ali oni u tome nisu usamljeni.  Dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije, podsetio je i na reči Endija Vorhola da danas svako može imati svojih nekoliko minuta slave. A u svetu u kome svako želi postati slavan, pa makar i nekoliko minuta, pravo na privatnost, onako kako su ga još u XIX veku definisali američki pravnici Voren i Brandajs –kao pravo da budemo ostavljeni na miru – izgleda da više ne važi.

Rasprava na okruglom stolu ipak bi se mogla rezimirati optimističnim zaključkom. Činjenica je da se na privatnost atakuje sa svih strana, kao što je i činjenica da se ljudska prava i slobode, naročito nakon 11. septembra, ograničavaju čestim pozivanjem na bezbednost. Sve su to neprijatne činjenice, ali rešenja, po mišljenju učesnika okruglog stola, treba tražiti u preciznom pravnom normiranju, uspešnom balansu između ljudskih prava, prava na privatnost i bezbednosti, promovisanju kulturnih obrazaca koji ističu vrednost i važnost privatnosti, te istrajnom građanskom angažmanu.

Održavanjem okruglog stola privedena je kraju dvodnevna Međunarodna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost”, koju su u Novom Sadu organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Održavanje konferencije, koja je okupila oko 130 učesnika iz 13 zemalja, podržali su Pravosudna akademija i Organizacija za bezbednost i saradnju – Misija u Srbiji.

Obraćanjem prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas je u Novom Sadu počela sa radom dvodnevna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost“, koju organizuju Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Pozdravljajući prisutne, profesor Pavlović je, u ime organizatora konferencije, istakao da su koncepti slobode, bezbednosti i privatnosti od suštinskog značaja za svako društvo koje je želi da se nazove demokratskim, koje želi da se zasniva na vladavini prava i legitimiše poštovanjem, efikasnom zaštitom i što potpunijim ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda.

-           Živimo u vremenu koje obiluje neizvesnostima, dramatičnim pretnjama, sukobima, usponom fundamentalizma, terorizmom, brojnim migracijama, strahom od katastrofa, organizovanog kriminala i neizvesne budućnosti. Prisutnu nesigurnost samo pojačava zastrašujuća moć tehnologije, pred kojom naša privatnost kao da ostaje bez efikasne zaštite. U takvoj situaciji i ne čudi što je veliki broj ljudi spreman da bezbednost pretpostavi slobodi.

Podsećajući učesnike konferencije da je privrženost slobodi oslonac u trenucima kada je potrebno da udružimo snage kako bismo naš i život naše dece učinili boljim i vrednim življenja, pokrajinski ombudsman je upozorio da je odnos između slobode i bezbednosti pun napetosti i da je iluzija verovati da se ta napetost neće reflektovati i na našu privatnost.

-           Bez efikasno zaštićene privatnosti, nema kvalitetnog života u slobodi, poručio je profesor Pavlović. Zaštićena od spoljnih uticaja, privatna sfera je preduslov slobode i razvoja čoveka.

Uspešan rad učesnicima konferencije poželeli su i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, , Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i Dušan Bilandžić, specijalni savetnik u Kancelariji šefa Misije OEBS-a u Srbiji, a u svom pismu podrške i Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda Srbije.

U svom pozdravnom govoru Ištvan Pastor je podsetio prisutne da je pravo na privatnost važno zato što je ono rodno mesto čoveka kao političkog subjekta, koji se, kao takav, na ovim prostorima „rodio“ pre 269. godina, za vreme opsežnih reformi Marije Terezije. Tada su, naime, podanici uz privatno ime dobili javno prezime i na imovinu kućni broj. Tek od tog trenutka, naglasio je Ištvan Pastor, čovek postaje javni politički subjekt i oslonac građanske i pravne države.  

Prvog dana, učesnike konferencije očekuje dug i intenzivan program rada, a konferencija će biti organizovana u dva tematska bloka - “Sloboda i pravo na bezbednost“  i  „Pravo na privatnost – krivičnopravni aspekti“. Veliki broj izlagača, njih ukupno 26, nastojaće da u tematizaciju slobode, bezbednosti i privatnosti  uvede i pojmove anonimnosti, prava dece i prava nacionalnih manjina, svetovnosti, slobode veroispovesti, deprivatizacije religije, slobode govora, homofobičnog nasilja, migranata, terorizma, ugroženih svedoka i njihovog prava na zaštitu privatnosti, kaznenopravne politike, tajnog nadzora komunikacija, građanskopravne zaštite, DNK profila, medijskog delovanja, zaštite tajnih podataka u poreskom postupku, kao i niz drugih pojmova od velikog značaja za konstituisanje Srbije kao otvorenog i društva zasnovanog na vladavini prava. 

Konferencija će sutra nastaviti rad izlaganjem Milana Škulića i Jovana Ćirića, sudija Ustavnog suda Srbije, te Marine Carić, sa Pravnog fakulteta Sveučilišta u Splitu. Njihovim izlaganjima biće okončan rad u okviru druge po redu tematske celine „Pravo na privatnost – krivičnopravni aspekti“. Nakon toga biće organizovan okrugli sto na temu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite“, u kome će učestvovati predstavnici nezavisnih institucija, nacionalni ombudsmani iz susednih zemalja, sudije, tužioci, predstavnici Uprave za borbu protiv terorizma, civilnog društva i novinari.  

Jezik je važno identitetsko obeležje, ali nije uvek i svuda najvažnije. Odnos između jezika i identiteta je složen, ali se često prikazuje pojednostavljeno i ideologizovano. Taj je odnos obeležen brojnim stereotipima koji neretko izazivaju nesporazume, istaknuto je na kolegijumu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, održanom juče u Zrenjaninu na temu jezika i nacionalnog identiteta, iskustvima i problemima u praksi.

Kolegijumu su, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana, njegovih  zamenika i saradnika, učestvovali i potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Dušan Jakovljev i poslanica Jelena Jovanović, predstavnici Nacionalnih saveta  rumunske, crnogorske, romske,  rusinske i češke nacionalne manjine, zamenik gradonačelnika Zrenjanina, članovi gradskog veća i načelnici u  Gradskoj upravi, sudije osnovnog suda, zrenjaninska zaštitnica građana i sa svojom zamenicom, predsednik Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije, predstavnici nevladinih organizacija i gosti iz Hrvatske, predstavnici SKD „Prosvjeta”. 

Učesnike Kolegijuma pozdravili su Saša Santovac, zamenik, gradonačelnika Zrenjanina i prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, koji je u svojoj pozdravnoj reči istakao da se kolegijum ne održava slučajno u Zrenjaninu, jer je reč o gradu u kojem žive pripadnici brojnih nacionalnih manjina i u kome su četiri jezika u službenoj upotrebi.

-  Zadatak Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana je da štiti ljudska prava i mi se trudimo da u tome damo svoj maksimum. Štiteći ljudska i manjinska prava mi želimo da stvorimo i obezbedimo sve uslove za očuvanje i unapređenje nacionalnih identiteta.

Na početku radnog dela Kolegijuma, Janoš Oros, zamenik  Pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava nacionalnih manjina, predstavio je rad Odeljenja za nacionalne manjine, kao i plan i program rada za 2018. godinu, dok je savetnica Nina Janić, uz navođenje brojnih primera postupanjau oblasti službene upotrebe jezika, predstavila i praksu ove institucije.

O tome kakav je značaj jezika u očuvanju nacionalnog identiteta i sa kakvim se sve izazovima pripadnici manjina suočavaju u obrazovanju i uvođenju jezika manjine u službenu upotrebu govorile su dr Biljana Sikimić iz Balkanološkog instituta SANU, kao i Bojan Lazić i Maja Matić, predstavnici SKD „Prosvjeta” iz Zagreba. Dr Marija Aleksandrović, profesorka na Viskoj školi strukovnih studija „Mihajlo Pupin” iz Vršca, upoznala je učesnike kolegijuma sa izazovima i problemima u obrazovanju na romskom jeziku, dok je Ištvan Požar, zrenjaninski matičar, govorio o službenoj upotrebi jezika iz perspektive gradske matičarske službe. 

Da se rad Kolegijuma ne odvija u formalnom, akademskom tonu, pobrinuli su se kako sami predavači, tako i učesnici Kolegijuma. Podsticani od samih izlagača, učesnici su svojim pitanjima i komentarima dopunjavali izlaganja i ukazivali na brojne probleme sa kojima se pripadnici manjina suočavaju – na neusklađenosti zakonskih akata kojima se regulišu prava nacionalnih manjina, na manjak finansijskih sredstava, na otpor sredine korišćenju manjinskih prava, na asimilaciju pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica, na nedostatak političke volje da se prava ostvaruju u punom kapacitetu, na uslovljavanje ostvarivanja manjinskih prava, kao i na njihovo pogrešno tumačenje od strane organa uprave, što, kako je istakao jedan od učesnika kolegijuma, kod pripadnika manjina stvara uverenje o otuđenosti organa uprave.

Na kolegijumu je istaknuto da je Savet Evrope uočio pomake u obrazovanju na jezicima manjina. Dr Marija Aleksandrović je učesnike Kolegijuma podsetila na 1997. godinu, kada je u opštini Bačka Palanka počela nastava romskog jezika (u mestima Tovariševo i Obrovac) i da se nakon dvadeset godina, u školskoj 2016/17. godini, romski jezik, kao izborni predmet, izučava u 75 škola u Srbiji. Broj učenika obuhvaćen nastavom romskog jezika bi mogao biti i veći da, u slučaju roditelja, postoje ozbiljni podsticaji za učenje romskog jezika, kada bi se u njegovu promociju aktivnije uključili Ministarstvo prosvete, Nacionalni savet, učitelji i romski asistenti i kada bi bili rešeni problemi koji se odnose na udžbenike i nastavni plan i program romskog jezika sa elementima nacionalne kulture.  

Kada je o romskom jeziku reč, dr Biljana Sikimić je upozorila da je romski jezik jedan od šest jezika koje je Unesko, a kada je o Srbiji reč, uvrstio na listu ugroženih jezika. Osim romskog, na toj se listi nalaze još i arumunski, ladino/sefardski španski, banatski bugarski, rusinski i torlački. Ona je, takođe, podsetila učesnike Kolegijumada je Srbija 2005. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima i preuzela na sebe obavezu da takve jezike štiti. Dr Sikimić je ovom prilikom prisutne upoznala i sa podatkom da je između 50 i 70 procenata stanovništva planete dvojezično ili višejezično, što govori o važnosti međujezičke komuinikacije i potrebi da se ona preko interkulturalnog obrazovanja unapređuje.

Nekoliko učesnika diskusije pohvalno se izrazilo o praksi Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana da kolegijume organizuje izvan sedišta institucije i da na njih poziva stručnjake i zainteresovane aktere. To instituciju Ombudsmana, po njihovim rečima, čini otvorenom, transparentnom, građanima bližom i prijemčivijom na njihove predloge i sugestije. Jedan od predloga koji se juče u Zrenjaninu mogao čuti je da se jedan od sledećih Kolegijuma posveti problemu migracija iz Republike Srbije, naročito mlađeg stanovništva, a koje u demografskom smislu naročito pogađaju manjinske nacionalne zajednice.