„Ovo je prvi put, ako sam dobro razumela nameru organizatora, da institucija koja štiti prava građana svoj izveštaj podnosi onima čija prava štiti - građanima Srbije“, izjavila je Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, učestvujući u debati „Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu – ključni nalazi u očima civilnog društva“.
Pošto je ovo bila prilika da se zaštitniku građana postavljaju pitanja u vezi sa Godišnjim izveštajem, a imajući u vidu potrebu za što efikasnijom zaštitom ljudskih prava, pokrajinska ombudsmanka je istakla da bi bilo izuzetno važno kada bi se ponudilo šire objašnjenje konstatacije iz izveštaja, da pokrajinski ombudsman i zaštitnici jedinica lokalne samouprave postupaju često i po pritužbama iz nadležnosti republičkog zaštitnika građana ponekad i sa štetnim posledicama. Moje je mišljenje, izjavila je Aniko Muškinja Hajnrih, da je vitalni interes građana da imaju više, a ne manje zaštite, te da bi svako eventualno smanjivanje broja ombudmana, odnosno zaštitnika građana, značilo smanjenje dostignutog nivoa prava u oblasti zaštite ljudskih prava i korak u nazad.
Pokrajinski ombudsman je u proteklom periodu podržavao i aktivno učestvovao u projektu „Svi za prava, prava za sve“ koji je realizovala ustanova „Studentski kulturni centar Novi Sad“. Prevashodni cilj projekta jeste da se doprinese unapređenju ljudskih prava i sloboda, odnosno povećanju stepena inkluzivnosti i pluralizma u Vojvodini jačanjem kapaciteta nosilaca dužnosti i nosilaca prava da primenjuju međunarodne i domaće propise u vezi sa zaštitom ljudskih prava na teritoriji AP Vojvodine.
Drugačiji pristup približavanja ljudskih prava mladima i upoznavanje sa mehanizmima zaštite njihovih prava velika je vrednost ovog projekta. Tome je, između ostalog, doprinelo i kreiranje jedinstvene onlajn didaktičke igre o temi ljudskih prava pod nazivom „ARRA“ na platformi društvene mreže Fejsbuk. Igricu su osmislili i na internetu postavili srednjoškolci na radionicama koje su održane u 17 srednjih škola u Vojvodini. U okviru projekta kreirani su i javnosti prikazani kratki „ARRA“ filmovi koje su napravili srednjoškolci na zimskom filmskom ateljeu, a predstavljen je uređaj "Saundbim", tehnologija pomoću koje osobe sa invaliditetom mogu da stvaraju muziku.
Javno komunalno preduzeće „Informatika“ Novi Sad donelo je akt kojim se reguliše postupanje zaposlenih prilikom zaključenja ugovora o nalogu sa skupštinama stanara i prijema zaduženja troškova tekućeg i investicionog održavanja, hitnih intervencija i prihoda skupštine zgrade, saglasno mišljenju ombudsmana da je javno preduzeće dužno da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka i vodi računa da obaveze koje preuzima, odnosno naloge koje vrši u svoje ime, a za račun skupštine zgrade, odgovaraju zakonom utvrđenim pravima i ovlašćenjima skupštine zgrade.
Iako je u Srbiji ustanovljen institucionalni okvir za borbu protiv korupcije, korupcija je i dalje veoma prisutna u svim sferama društva. Višestruko štetna, korupcija razara moralno tkivo društva, podriva institucije, usporava ekonomski razvoj, slabi državu i otežava integraciju Srbije u EU. Važnu ulogu u borbi protiv korupcije imaju i mediji, pa je razumljivo što je na okruglom stolu “Borba protiv korupcije u Srbiji – dostignuća i izazovi”, posebna pažnja, između ostalog, posvećena istraživačkom novinarstvu i nezavisnim medijima.
Učesnici okruglog stola - predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Partnera za demokratske promene Srbija i Pravnog skenera – želeli su da upoznaju javnost sa nadležnostima i radom Agencije za borbu protiv korupcije, problemima korupcije u zdravstvu i nalazima Analize sudske prakse za krivična dela korupcije koja se sprovodi u okviru projekta “Aktivni građani protiv korupcije: primena dobrih praksi u borbi protiv korupcije u lokalnoj zajednici”. Projekat sprovode Partneri za demokratske promene Srbija i Pravni skener, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Vlade Republike Srbije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.
Više je pokazatelja na osnovu kojih se može ocenjivati stanje manjinskih prava u Srbiji, a jedan od njih je pravni okvir. Možemo reći da je u Srbiji postoji dobar pravni okvir i da bi on trebalo da olakša ostvarivanje kako individualnih, talo i kolektivnih prava nacionalnih manjina. Ali, da li je u praksi tako? – zapitala se Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, na međunarodnoj konferenciji Slovaci i Srbi – istorija i sadašnjost. Izlažući u okviru prvog panela Zakonski okvir položaja nacionalnih manjina u Srbiji i međudržavna srpsko-slovačka saradnja u oblasti manjinske politike, Aniko Muškinja Hajnrih je istakla da je, kada je o pravnom okviru reč, najznačajniji napredak u oblasti zaštite nacionalnih manjina u Republici Srbiji postignut donošenjem Ustava Republike Srbije 2006. godine. Pored ustava, u Srbiji postoji i čitav niz zakona, oko trideset, koji se bave pojedinim aspektima manjinskih prava. No, jedna je stvar normativno uređivati pitanje manjinskih prava, a druga ta prava i efektivno primenjivati.
