Privredno društvo „Elektrovojvodina doo” danas je u Novom Sadu u prisustvu najviših predstavnika Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i institucije Pokrajinskog ombudsmana potpisalo UN-ove Principe ostvarivanja žena. „Elektrovojvodina” je tako postala prva kompanija u Vojvodini koja je ovim putem izrazila spremnost da u svom radu primenjuje ove principe, a time promoviše i poštovanje načela rodne ravnopravnosti.
Potpisivanju Principa osnaživanja žena prisustvovala je i pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih, a o značaju ovog koraka „Elektrovojvodine” za unapređenje njenog poslovanja i stepena ostvarivanja ljudskih prava zaposlenih i korisnika govorio je zamenik direktora Petar Zagorčić.
Pokrajinski ombudsman je važan organ u zaštiti ljudskih prava, a slobodna i kritička javnost je njegov prirodni saveznik, izjavila je Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, u predavanju studentima treće godine Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Govoreći o istorijatu institucije i njenim nadležnostima, Vukašinović je sa nekoliko upečatljivih primera ilustrovala rad ombudsmana. Pored toga, iznela je i primedbe na rad novinara i medija. Problemu ćirilice se, po njenom mišljenju, posvetilo previše pažnje, dok su neki drugi slučajevi, važni sa stanovišta pravne jednakosti, bili zanemareni i nisu privukli toliku medijsku pažnju.
Primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne može da zavisi od političke volje. Sve dok je na snazi, zakon o nacionalnim savetima mora da se primenjuje. To, naravno, ne isključuje mogućnost da se zakon menja, kako bi bio primenjiviji - izjavila je Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, na konferenciji koju je juče, u Media centru, organizovao Beogradski centar za ljudska prava. Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta “Povećanje efikasnosti i vidljivosti nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji”.
Tim stručnjaka Beogradskog centra za ljudska prava pratio je, u određenom vremenskom periodu, postupanje lokalnih organa vlasti po preporukama Pokrajinskog ombudsmana, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, a koje se odnose na ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Iako je u Srbiji stvoren zadovoljavajući pravni okvir za zaštitu manjinskih prava, još uvek postoje problemi u njihovoj primeni, naročito kada je reč o kolektivnim pravima. Po rečima Gorana Bašića, zamenika Zaštitnika građana, lokalne samouprave u centralnoj Srbiji nemaju ni sposobnosti, ni kapaciteta, ni znanja da sprovedu zakon na način na koji to mogu pokrajinski ili organi lokalne samouprave u Vojvodini.
U organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava 25.02.2012. godine u Subotici je održan Okrugli sto pod nazivom ''Povećanje efikasnosti i vidljivosti nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji''. Osnova za razgovor bile su preporuke i mišljenja koje je Pokrajinski ombudsman uputio pojedinim lokalnim samoupravama u vezi sa prenosom osnivačkih prava i ostvarivanja prava na upravljanje u ustanovama kulture koje su nacionalni saveti nacionalnih manjina proglasili za ustanove od posebnog značaja.
Tokom realizacije projekta uspostavljeno je svojevrsno partnerstvo institucije Pokrajinskog ombudsmana, lokalnih organa uprave i ženskih grupa i organizacija na selu koje garantuje da će građani i građanke lakše ostvarivati prava koja proizilaze iz njihove pripadnosti određenom polu, ili bračnog i porodičnog statusa. Povećana je vidljivost Pokrajinskog ombudsmana u ovoj oblasti i broj žalbi, a lokalni organi uprave bolje razumeju svoje i nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana, dok seoske ženske organizacije sa kojima je uspostavljena saradnja bolje razumeju svoju ulogu u zaštiti prava žena zbog čega će moći da ih upućuju u mogućnosti zaštite, zaključeno je u petak, 8.02.2012. na završnoj konferenciji projekta „Pokrajinski ombudsman bliži građanima i građankama”, na kojoj su u Skupštini AP Vojvodine učestvovali predstavnici i predstavnice lokalnih samouprava, odnosno lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, opštinski zaštitnici građana, javnih preduzeća, kao i predstavnice aktiva žena i ženskih organizacija iz dvadesetak vojvođanskih mesta u kojima su tokom protekle godine sprovedene aktivnosti u ovom projekta.