На данашњој седници Скупштине АП Војводине Драгана Ћорић је изабрана за новог покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Драгана Ћорић је доценткиња на Правном факултету у Новом Саду на коме држи предавања из предмета Правна етика, Увод у право, Филозофија права и Методологија научно-истраживачког рада.
Објавила је више од 120 научних и стручних радова у земљи и иностранству. Учествовала је на бројним научним и стручним скуповима и конференцијама националног и интернационалног карактера. Самостално или у оквиру радних група, учествовала је у изради више законских пројеката, а део Нацрта Алексиног закона, који је писала са групом студента, имплементиран је у Закон о основама система образовања и васпитања.
Драгана Ћорић је чланица ТАУС-а, националне асоцијације психотерапеута и ЕАТА, европског удружења психотерапеута.
Грађанској јавности Драгана Ћорић је позната као оснивачица новосадског удружења „Родитељ“, али и као оснивачица Мреже удружења „Родитељ“ и Мреже организација за децу Србије. Председница је „Новосадске школе права и вештина“, невладине организације која се бави неформалном едукацијом младих.
За свој рад Драгана Ћорић је добила више награда и признања, између осталих Октобарску награду града Новог Сада за подизање свести о безбедности деце и младих; награду за промоцију безбедних заједница, као и награду за једног од најбољих младих правника у Србији.
Говори енглески, немачки, италијански и руски језик, а разуме шпански језик.
Покрајинског омбудсмана бира и разрешава Скупштина АП Војводине двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика. Омбудсман се бира на време од шест година и исто лице може бити највише два пута узастопно бирано на ову функцију.
За свој рад омбудсман одговара Скупштини АП Војводине.
У сусрет обележавању Међународног дана детета, 20. новембра 2022. године, Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је организовао „Час људских права“ са представницима и представницама ученичких парламената средњих школа у Новом Саду. Будући да су ученички парламенти једно од формализованих облика учешћа деце у активностима и организацији рада образовно-васпитних установа, а да је само право на партиципацију један од четири основна приниципа Конвенције Уједињених нација о правима детета, догађај је организован у циљу подстицаја и разматрања могућности за активније, директније, веће и смисленије укључивање деце и младих у доношење одлука и друштвени живот.
Право на партиципацију обухвата групу права којима се детету гарантују грађанска и политичка прва, те се обавезују државе уговорнице да се обезбеде детету право да слободно изрази мишљење о свим питањма која се тичу детета, с тим што се мишљењу детета посвећује дужна пажња у складу са годинама живота и зрелошћу. Партиципација деце доприноси њиховом личном развоју, развоју самопоуздања, личне одговорности, осећаја личне вредности и бројних других сопсобности и вештина. Истовремено, партиципација деце доприноси развоју грађанског друштва и развоју друштвене одговорности, јер деца уче како могу да допринесу својој заједници и како да доносиоци одлука и креатори политика буду одговорнији.
Више од 40 ученика и ученица из Гиманзије „Јован Јовановић Змај“, Гимазије „Светозар Милетић“, Гимназије „Лаза Костић“, Електротехничке школе „Михајло Пупин“, Медицинске школе „7. април“ и Техничке школе „Милева Марић Анштајн“ активно је учествовало у данашњем часу.
Током протекле недеље, Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је и у активностима које је организовало Педагошко друштво Војводине у циљу доприноса унапређењу права детета. У уторак, 15. новембра, Заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Милан Дакић и саветнице ове институције Светлана Нешић Бајго и Марија Миладиновић учествовале су на онлајн догађају „Кафа с педагогом“. Са више од сто учесника и учесница запослених у образовно-васпитним установама из целог региона, разговарало се о основним концептима и приступу права детета, као и о разјашњењу неодумица које образовно-васпитни радници имају у вези са овом темом и применом права детета у њиховој пракси. Наредног дана, 16. новембра, у просторијама и на позив Педагошког друштва Војводине, представници Омбудсмана учестововали су на првом састанку у оквиру „Иницијативе за обезбеђивање континуитета у образовању“. Окупљени представници институција, установа и организација образовно – васпитног система, разменили су искуства и разговарали о уоченим проблемима и потребном за предузимањем активности и мера у циљу обезбеђивања услова за то да процес преласка из предшколског у ниво основно-школског образовања буде у најбољем интересу сваког детета.
Светски дан детета, 20. новембар, обележава се на дан када је, на Генералној скупштини УН 1989. године, усвојена Конвенција о правима детета, документ у којем су на једном месту обухваћена сва дечја људска права.
Обележавању Светског дана детета, претходе још два значајна датума: 18. новембар - Европски дан борбе против сексуалног насиља над децом и 19. новембар - Светски дан превенције злостављања деце.
Разговор о говору мржње веома нам је, и као појединцима, и као друштву, потребан. Ако желимо да га лакше препознамо, да га боље разумемо и да му се на ефикасан начин супротставимо, онда о говору мржње морамо озбиљно разговарати – изјавио је данас проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, у разговору са студентима Филозофског факултета у Новом Саду. Он је, учествујући на округлом столу „Говор мржње из перспективе социјалног рада и социјалне заштите“ поручио студентима да свако од нас може нешто учинити када је говор мржње у питању, јер свако од нас може донети одлуку да се тим говором не служи и да друге, који му прибегавају, упозори на неприхватљивост мрзилачке реторике.
Поред покрајинског омбудсмана Павловића у разговору са студентима је учествовала и Ана Вуковић, научна сарадница београдског Института друштвених наука. На округлом столу је представљен и зборник радова о говору мржње који су у првој половини године издали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Институт за социолошка и криминолошка истраживања.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, подршку канцеларије UN WOMEN у Србији, организовао 7. и 8. новембра 2022. године у Врднику семинар за чланице/ове Координационог тима мреже „Живот без насиља“. Координациони тим мреже чине представници/це покрајинских секретаријата, Завода за родну равноправност, Покрајинског завода за социјалну заштиту и Покрајинског омбудсмана – координатора Мреже.
Семинар је организован у циљу јачања капацитета чланица/ова мреже „Живот без насиља“ у борби против родно заснованог насиља, а ово је уједно била прилика да се резимирају постигнути резултати у имплементацији Акционог плана Мреже за период 2022-2023. године, који је креиран у односу на продукте радионица током семинара у мају месецу. Првог дана семинара др Косана Бекер представила је резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“, док су представници/це Основног јавног тужилаштва у Новом Саду и Центра за социјални рад Кикинда говорили о изазовима у раду, улогама ових институција у заштити од насиља и значају међусекторске сарадње.
Другог дана семинара планиране су активности Мреже до краја првог квартала наредне године, као и активности у оквиру обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“. Ова кампања почиње 25. новембра - Међународним даном борбе против насиља над женама а завршава 10. децембра - Међународним даном људских права, и спроводи се сваке године широм света у циљу подизања друштвене свести о проблему насиља над женама.
Данас је у просторијама Зграде Воде Војводине одржан Округли сто “Унапређење механизма здравствене заштите деце са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним обољењима у предшколским установама” у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Удружења “Храбриша”.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић поздравио је присутне указујући на то да је овај округли сто порука заједници и доносиоцима одлука да су проблеми са којима се суочавају деца и родитељи деце са хроничним обољењима и ретким болестима питање за цело друштво.
Милан Дакић, заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета подсетио је присутне на основне принципе и стандарде права детета, као и на потребу за мултисекторском сарадњом и целовитим приступом у решавању проблема и унапређењу заштите права деце са потребом за додатном подршком.
Ивана Бадњаревић, председница Удружења „Храбриша“ указала је на проблем да је деци са хроничним незаразним болестима и потешкоћама у развоју недовољно доступно предшколско образовање и васпитање, будући да услови за упис и боравак у предшколским установама уз примену животно потребне терапије у току боравка која им помажу да заштите и унапреде своје здравље, у овом тренутку нису адекватни. Она је истакла да деца са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним болестима захтевају редовно узимање терапије, некада и на свака 3-4 сата. Суплементација је неопходна а изостанак исте (терапије) у одређено време може витално угрозити дете. Деца са ретким неуротранмситерским болестима која су на време дијагностикована и укључена у лечење функционишу у складу са својом старосном доби, немају менталних нити моторичких ограничења те им није потребан лични пратилац током боравка у предшколској установи.
На Округлом столу говорили су и Татјана Крстић, специјалисткиња медицинске психологије, Вања Ковачевић Каназир из Удружења „Храбриша“, Ана Патаки из Удружења „БРоМоЛоГос“, Јоланд Корора из Удружења „НУРДОР“ и Марко Ракић, АЦТ тим и Хелветас.
На скупу је закључено да је деци и родитељима деце са хроничним обољењима и ретким болестима потребна конкретна подршка и конкретне мере како би се актуелни проблеми решавали већ у овом тренутку, док се истовремено предузимају кораци ка унапређењу прописа, правила и процедура, те системског решавања проблема.
Скуп је одржан са циљем унапређења превентивно здравствене заштите у предшколским установама и прилагођавања интерних правила и процедура, како би се омогућило деци са хроничним незаразним болестима одрастање са својим вршњацима, сигурност, здравље и безбрижно детињство.
