Боравак у болници за дете може бити трауматично искуство, јер деца уз то што су болесна, одвојена су често и од својих породица, вршњака и познатог окружења. Због тога је важно и у болничким условима обезбедити деци окружење и садржаје који одговарају њиховим потребама и одражавају природну средину за дете. Сваком детету, у складу с његовим узрастом и стањем у којем се налази, важно је омогућити игру, рекреацију, учење.
Данас знамо да читање са дететом доприноси развијању пажње и речника, а самим тим и развијању вештина комуникације, разумевању социјалних ситуација, понашања других, разумевању узрочно-последичних веза и међуљудских односа. Читање доприноси и препознавању и регулацији емоција, развоју емпатије, а тиме и бољем сналажењу детета у стресним ситуацијама, каква је и ситуација боравка у болници.
Са жељом да деца на болничком лечењу у целости уживају своја права и да им време проведено у болници протекне са што мање стреса, а више позитивних стимулативних искустава, Градска библиотека у Новом Саду поклонила је пакете сликовница и књига за децу различитог узраста Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
Догађај је уприличен у оквиру Фестивала права детета који организује Покрајински заштитник грађана – омбудсман, а овим поводом одржан је састанак у просторијама Института ком су присутвовали: заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета Милан Дакић, в.д. директора Института доц. др Јелена Антић, руководитељка Дечјег одељења Библиотеке Катарина Новаковић, главна медицинска сестра Инсититута Бориславка Драгишић, главна мед. сестра Клинике за педијатрију Биљана Угрица Миловановић и главна мед. сестра Клинике за дечју хирургију Снијежана Тркуља.
Дечјем одељењу Градске библиотеке у Новом Саду директорка Инсититута уручила је захвалницу за показану хуманост и помоћ у лечењу болесне деце.
„Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће и идуће године, као што је то чинио и претходне три године, организовати међународну конференцију. Користим прилику да најавим да ће тема наше будуће конференције бити право на достојанство“.
У свом завршном обраћању учесницима конференције „Заштита права детета – 30 година од усвајања Конвенције о правима детета“ проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, указао је на чињеницу да сви кључни документи о људским правима помињу достојанство. „Нема достојанственог живота, ако се појединцима ускраћују и крше њихова права. Као институција која се бави људским правима и инсистира на њиховом поштовању и ефикасној заштити сматрамо сасвим природним и логичним да у фокус нашег интересовања ставимо и тему људског достојанства“.
Закључујући дводневни међународни стручно-научни скуп професор Павловић је изразио задовољство радом овогодишње конференције, великим одзивом учесника, као и испољеној деликатности у обради осетљиве теме дечијих права.
„Наш дводневни рад је показао да се дечија права никако не могу сматрати академском темом. У питању је тема која надилази теоријски интерес и задире у свакодневно функционисање, како институција, тако и великог броја људи који раде са децом и за децу. Отворили смо бројна питања и некима од њих посветили више пажње, него другима. Чињеница да се на овој конференцији нисмо више бавили правима нерођене деце, дечијим браковима или, на пример, адолесцентским насиљем не значи“, нагласио је покрајински омбудсман, „да те теме сматрамо неважним. Дечија права су динамична и комплексна област и, једноставно, није било могуће елаборирати све аспекте дечијих права. Оно што је важно и око чега се сви слажемо јесте да морамо инсистирати на неколико ствари: прво, на холистичком, интерсекторском и мултисекторском приступу дечијим правима; друго, на јединственом и кохерентном правном систему у чијој је основи најбољи интерес детета; треће, на јачању капацитета институција социјалне заштите; четврто, на кадровском екипирању институција које се баве правима деце. Додаћу реченом и то да се у наредном периоду морамо више бавити и здравственим аспектом дечијих права“.
Захваљујући се учесницима скупа на труду и времену које су одвојили да би у њему учествовали, медијима на пажњи који су конференцији посветили, а Министарству просвете, науке и технолошког развоја на разумевању и подршци, професор Павловић је нагласио да корак који су пре тридесет година учиниле Уједнињене нације усвајањем Конвенције о правима детета мора бити настављен, ако желимо бољи и хуманији свет за нашу децу и све нас.
Фотографије су преузете са web портала Magyar Szó
![Свечано отварање конференције 2019](/riv/images/2019/konferencija2019.jpg)
Покрајински заштитник грађана – омбудсман посетио је 28. октобра 2019. године општину Аду.
Заменице Анико Ширкова и Снежана Кнежевић, заменик Јанош Орос и сарадница Александра Богојевић обавиле су разговар су са Драгин Зораном, замеником председника општине као и са Бучу Атилом, председником скупштине општине о актуелним темама које се односе на функционисање општинске управе.
У циљу стицања увида у људска права грађана општине Ада, представници институције Покрајинског заштитника грађана су организовали пријем истих. Притужбе грађана односиле су се махом на питање водоснабдевања бактериолошки неисправном водом, начином плаћања воде, али и на нерешене имовинско – правне односе. Грађанима су дати правни савети и на тај начин пружена помоћ у складу са овлашћењима прописаним Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинскком заштитнику грађана – омбудсману.
Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе (CRONSEE) окупила је 17. октобра, на регионалном тематском састанку у Тирани, представнице и представнике институција омбудсмана из земаља региона, као и представнике међународне организације Save the Children, која подржава рад ове мреже од њеног оснивања. У име институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на тематском састанку учествовао је Милан Дакић, заменик омбудсмана за права детета и Марија Миладиновић, саветница.
Тема овогодишњег састанка била је "Заштита права деце миграната". Размењујући међусобно искуства и остварене резултате у погледу поступања институција у обезбеђивању адекватне заштите деце миграната, Омбудсмани су се сагласили с тим да су деца несумњиво најрањивија и најугроженија група у мигрантској кризи, посебно деца без пратње, а на свом путу до новог одредишта деца мигранти изложени су бројним опасностима и ризицима, укључујући неадекватну бригу, трговину људима, економску и сексуалну експлоатацију, насиље, злостављање и занемаривање. За остваривање права деце миграната гарантованих Конвенцијом о правима детета, неопходно је идентификовати кључне ризике којима су изложена, извршити анализу програма подршке и заштите које им се пружају, као и могућности за јачање и унапређење истих. У оквиру радних група, учесници су покушали да нагласе дужност институција система да препознају и правовремено и адекватно реагују у ризичној ситуацији применом мера и активности, чијом реализацијом ће се обезбедити одговарајући услови за пријем детета, адекватан приступ услугама социјалне заштите, остваривање највишег степена здравствене заштите, право на квалитетно образовање. С циљем да се допринесе што бољем разумевању ситуације у којој се деца мигранти налазе и остваривању у пуној мери права прописаних Конвенцијом, формулисане су препоруке које подразумевају координисано деловање свих надлежних институција, предузимање мера и активности на унапређењу њихове заштите и правовремену реакцију у складу с најбољим интересом детета.
Мрежа CRONSEE, основана је 2006. године с циљем да институције омбудсмана сарађују и међусобно се оснажују путем размене искустава и добрих пракси, а чине је независне институције за заштиту права деце на државном, регионалном и локалном нивоу. Данас ова регионална мрежа има 14 чланица и чине је представници омбудсмана из Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Бугарске, Црне Горе, Кипра, Грчке, Хрватске, Косова*, Македоније, Румуније, Словеније, Србије и АП Војводине.
Анализирајући досадашњи рад Мреже, констатовано је да је мрежа изузетно користан механизам за размену искустава и лакшег решавања конкретних случајева у пракси институција омбудсмана у Југоисточној Европи у вези са заштитом и унапређењем права детета. Са аспекта одрживости Мреже најактуелније питање и даље је начин ефикасног и сврсисходног организовања њеног даљег функционисања, а у складу са потребама и расположивим ресурсима свих институција чланица.
*Утврђено резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999)