Разговором са професором Зораном С. Павловићем, покрајинским омбудсманом, нова група студената Факултета за правне и пословне студије „др Лазар Вркатић“ започела је практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Током петодневне наставе студенти ће бити упознати са историјатом институције, одлуком о оснивању, надлежностима, организацијом и поступањем омбудсмана, истраживањима и односом са невладиним организацијама и медијима.
Практичном наставом руководи Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудмана за опште надлежности.
Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Анико Ширкова, заменица и Стефан Тодоровић, сарадник, учествовали су у раду Националног превентивног механизма за спречавање тортуре, који је прошле недеље посетио Казнено-поправни завод у Панчеву. Ово је прва посета НПМ-а новоотвореном Заводу, где су поред представника Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана учествовали и представници Заштитника грађана и представници удружења који се баве заштитом људских права. Посебна пажња током ове посете била је посвећена присуству психоактивни супстанци у Заводу и ова појава је проучена из безбедносног аспекта, као и третманског и здравственог аспекта и све то да се утврди степен присутности психоактивних супстанци у затворима и одговор казнено – поправних завода на тај проблем. Национални превентивни механизам ће о извршеној посети сачинити извештај посете и препоруке које ће доставити надлежним органима, као и самом Заводу.
Дана 25. фебруара 2020. године Анико Ширкова и Снежана Кнежевић, заменице покрајинског заштитника грађана заједно са сарадницима посетиле су Геронтолошки центар „Срем“ у Руми. Циљ ове посете је био упознавање са радом центра и могућностима за унапређење његовог рада.
У разговору са замеником директора, психолошкињом и главном медицинском сестром представницима Омбудсмана је предочено да се корисници Дома разврставају у четири категорије, по принципу неопходног степена подршке. У први степен подршке разврставају се лица која су у потпуности зависна од туђе неге (непокретна и лица са одређеним менталним оштећенима), у други степен подршке разврставају се лица која захтевају негу, али имају очувано ментално здравље, трећи степен обухвата лица којима је потребна мала подршка (нпр. приликом купања), док су четвртим степеном обухваћена лица која су у потпуности самостална, а таквих је у овом центру најмање. Центар није намењен за смештај душевно оболелих лица и у њему се, тренутно, налази само једно лице лишено пословне способности.
Центар има уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање и у њему је тренутно запослено укупно 20 здравствених радника међу којима су и два лекара опште праксе. У оквиру центра постоје четири амбуланте, болничко одељење, организована физикална терапија, а поседује и једно санитетско возило. Центар пружа и услуге психијатра и лекара физикалне медицине, али на отежан начин, пошто Дом здравља у Руми више нема свог психијатра. Услуге центар тренутно користи 290 корисника, 45 лица се налази на листи чекања. Број запослених се смањује због одласка на рад у иностранство, али и одласка у пензију, а не дозвољава се чак ни запошљавање ради замене. Укупан број запослених у центру је за трећину мањи од потребног броја (130). раније је центар радно ангажовао 34 неговатељице, а сада их је само 27 које, поред свог, обављају и послове хигијеничарки и вешерки.
Корисници услуга су, углавном, становници Срема, мада их има и из Београда и Новог Сада. Старосна структура је око 82-84 године и у центру борави више жена, него мушакараца.
Реконструкцију Центра помогло је Министарство здравља, Републича дирекција за капитална улагања, покрајинска влада, а део средстава обезбедио је и сам центар. Велику помоћ у раду медицинског особља представљали би болнички кревети на електро-моторни погон, чија је набавка тренутно у току.
У оквиру Центра организована је радна терапија, а друштвене активности у њему су веома разнолике. Четири пута у току године се организују екскурзије, а врло често се у тим приликама посећују и други домови. Радна терапија је од великог значаја, јер убрзава опоравак корисника центра и ствара осећај припадности. У оквиру центра постоји и библиотека, као и црква у којој сваког првог понедељка у месецу богослужи православни свештеник, док се служење католичког свештеника организује према потреби.
Геронтолошки центар је изузетно добро опремљен - објект А садржи гарсоњере и четири једнокреветне собе, а објекат Ц располаже са двокреветним собама. Лица која су у потпуности зависна од туђе неге смештају се у четворокреветне собе, док у болничком одељењу постоје шестокреветне собе.
Из разговора са корисницима услуга представници покрајинског омбудсмана су стекли утисак да су да су корисници центра веома задовољни са квалитетом услуга, љубазношћу и предусретљивошћу лекара, те да Центар сматрају својим другим домом.
Разговором са професором Зораном С. Павловићем, покрајинским омбудсманом, нова група студената Факултета за правне и пословне студије „др Лазар Вркатић“ започела је данас практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Током петодневне наставе студенти ће бити упознати са историјатом институције, одлуком о оснивању, надлежностима, организацијом и поступањем омбудсмана, истраживањима и односом са невладиним организацијама и медијима.
Практичном наставом руководи Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудмана за опште надлежности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче у Скупштини Аутономне покрајине Војводине округли сто под називом „Недавање издржавања и друштвена солидарност“.
Округли сто је организован како би се сагледало остваривање права на издржавање и испуњавање ове обавезе са различитих, правних аспекта, као и да се кроз дискусију и размену мишљења формулишу препоруке за унапређење постојећег стања у овој области.
Проф. др Зоран Павловић је у свом обраћању истакао да се Покрајински омбудсман током претходних година бавио питањем недавања издржавања, јер је то облик друштвене одговорности и бриге за децу и никако није само породична ствар. Сузана Радаковић, судија Вишег суда у Зрењанину, говорила је о грађанскоправном аспекту издржавања са примерима из судске праксе. Учеснике округлог стола ближе је са поступком извршења ради наплате алиментације упознала Татјана Паклединац, судија и председник Извршног одељења Основног суда у Новом Саду. Како изгледа рад на предметима у овој области, из угла адвокатске праксе, изложила је Зора Радомировић-Еторре, адвокат из Новог Сада, која је презентовала случај у коме је обвезник плаћања издржавања успешно избегавао обавезу издржавања малолетног детета читавих осам година. Др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка „Сигурне женске куће“ у Новом Саду, осврнула се на жртве насиља у породици које су смештене у сигурне женске куће и које трпе више облика насиља, укључујући и економско. Брига о деци представља јавни тј. друштвени интерес, а недавање издржавања повлачи породичноправне последице, истакла је доц. др Меланија Јанчић са Факултета за европске правно-политичке студије. Недавање издржавања спада у грубо занемаривање дужности из садржине родитељског права, што за последицу може да има лишење родитељског права, навела је др Јанчић. Оливера Пејак Прокеш, судија Апелационог суда у Новом Саду, осврнула се на предлог Комисије за израду Грађанског законика из 2011. године, којим је предвиђено оснивање Алиментационог фонда из којег би се вршила исплата досуђеног издржавања деци уместо несавесног родитеља-дужника који не испуњава своју обавезу плаћања алиментације.
У закључном разматрању, покрајински омбудсман је подсетио да разговор о недавању издржавања мора да обухвати и све вулнерабилне категорије становништва, односно да и други (поред деце) којима је из различитих разлога потребно туђе издржавање, посебно старија лица, не смеју бити заборављени. Како би се проблем недавања издржавања и неделотворан систем извршења судских одлука о издржавању решио, неопходно је разматрање измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу, Породичног и Кривичног законика.
Покрајински омбудсман је указао на потребу да се оснује алиментациони фонд, из кога би примаоци издржавања, под одређеним условима, добили средства за издржавање из за те сврхе основаног фонда, а држава би се накнадно од несавесног даваоца издржавања регресирала. За крај, проф. др Зоран Павловић нагласио је да је ова тема изузетно важна за читаво друштво, и да је данашњим скупом отворен само део теме, те да ће Покрајински омбудмсан и у наредном периоду настојати да да свој допринос у проналажењу прихватљивог решења.
