У организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана крајем прошле недеље у Новом Саду је организована дводневна међународна конференција о језику, култури и идентитету. У раду конференције су партиципирали учесници из Србије, Хрватске, Румуније, Мађарске и Немачке.

Отварајући конференцију, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да би се о сваком појму из назива конференције могао организовати засебан скуп и додао:

„Када смо одлучили да језик, културу и идентитет кандидујемо као тему конференције имали смо у виду и чињеницу да је реч о комплексном сету предмета од виталног интереса, како за појединце, тако и за етнокултурне заједнице, да за њихову елаборацију постоје компетентни саговорници, да су искуства у практиковању културне аутономије релевантна за измене и допуне закона о националним саветима и да измене закона треба да доведу до ефикаснијег функционисања савета и потпунијег остваривања мањинских права. Позивајући на конференцију припаднике из суседних земаља желели смо да нашу тему и садржајно обогатимо, уводећи у њу компаративну перспективу“.

Учесницима конференције обратиле су се и Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, и Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Потпредседница Седлар је истакла да је скупштина Војводине право место за одржавање конференције о језику, култури и идентитету, док је секретарка Милошевић подсетила да покрајинска влада очувању језичке, културне и идентитетске различитости доприноси оснивањем институција и пројектним суфинансирањем најразличитијих културних манифестација, удружења и пројеката, а њих је само у току 2017. године било више од осамстотина.

Рад конференције био је организован у четири тематске целине. У оквиру прве целине, о језику и идентитету се реферирало из угла Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, глобализације, Унескове листе угрожених језика и књижевности. Друга сесија је била посвећена напорима припадника српске заједнице у Мађарској, Румунији и Хрватској да сачувају свој језик, писмо, веру и културу. Трећа сесија је била посвећена употреби мањинских језика у правосуђу и управи, а учесницима конференције су предочена искуства Основног суда у Сенти, Градске управе у Суботици, покрајинске преводилачке службе, вршења инспекцијског надзора над службеном употребом језика у АП Војводини, те искуства у употреби језика у кривичном поступку у суседној Мађарској. Четврта сесија, са највише излагача, била је посвећена активностима националних савета на очувању националног идентитета. О резултатима, али и проблемима са којима се национални савети суочавају говорили су председници, односно представници мађарског, хрватског, русинског, буњевачког, румунског, немачког, чешког, словачког и ромског националног савета. Ма колико да се мањинске заједнице у Војводини међусобно разликују, заједнички циљ свих савета је да створе што разуђенију идентитеску инфраструктуру, како би тежње припадника мањина за очувањем језика, културе и идентитета попримиле чврсто институционално упориште.

Проблеми су, такође, заједнички, а најчешће апострофирани су они финансијске природе. У више наврата је поменуто да пројектно финансирање не обезбеђује дугорочно и стабилно финансирање мањинских активности – како издавачких, тако и свих других. Следећи проблем је кадровски: тешко је наћи компетентне кадрове, а када се и дође до њих, од њих се, због недостатка средстава, очекује да волонтирају. Са овим проблемом у вези је и демографска низбрдица. Као и већинска, и мањинске се заједнице све више демографски тање, све су малобројније, а становништво је све старије. Имиграција, с једне стране, и старење становништва, с друге стране, неповољно утичу на ниво културне репродукције мањина. На конференцији је упозорено да се све више пажње усмерава на фолклор, а све мање на уметничко стваралаштво. Наредни проблем се тиче познавања људских и мањинских права. Овај проблем заједнички деле припадници мањина и већине. Боље познавање мањинских права учинило би припаднике већине осетљивијим на захтеве мањина, док би у случају припадника мањина умањило њихов страх и охрабрило их да своја права, пре свега она која се тичу образовања на матерњем језику, у већој мери „конзумирају“. Осим ових, указано је и на потребу за стандардизацијом буњевачког језика, како би се што потпуније уживала мањинска права.

Ако набројане проблеме проширимо и онима који се односе на стереотипе, етничку дистанцу, заблуде - рецимо, у погледу двојезичности, али многе друге, долазимо до закључка Лајоша Генца, професора Филозофског факултета у Новом Саду, да живот у хетерогеном друштву није лак, али да има својих предности: пружа нам увид у достигнућа више култура, учи нас прихватању различитости, доприноси потпунијем развоју наших когнитивних способности, обогаћује наше искуство, изједначава наше почетне шансе, а при томе је и економски исплатив. Иако се понекад интерпретирају као конкурентски концепти, мултикултурализам и интеркултурализам су, због тога што прихватају плурализам, у интересу хетерогених регија, каква је и Војводина.

Верујем, нагласио је професор Генц, да ће се у будућности могућности хетерогених заједница све више експлоатисати. То пружа перспективу и наду људима да је живот вредан живљења, али нас и обавезује на упорно супротстављање дискриминацији и свакој искључивости.

Конференција је свој рад завршила усвајањем следећих радних закључака:

• У вишенационалној средини каква је Војводина, припадници националних мањина треба да с поносом и одучношћу чувају своју традицију, те негују своју културу и језик, јер они представљају битни део и богатство војвођанског етнокултурног мозаика, који може да остане права вредност само ако је саздан од свих његових саставних елемената који се додирују, допуњују и преплићу;
• У вишенационалном окружењу однос према неком мањинском језику и култури зависи од односа већинског становништва према дотичној националној мањини. Толерантан и уважавајући став већинске популације према мањинској заједници је предуслов за опстанак њеног језика, неговање националне културе и очување идентитета;
• Потребно је превладати постојеће предрасуде мањина да је већина а приори непријатељски и подозриво расположена према мањинама, али исто тако и ону другу предрасуду да су мањине а приори непријатељски расположене према држави и да представљају реметилачки фактор, те да сваки захтев мањина значи корак ка отцепљењу. Другачији језик и културу не треба доживљавати као заверу или одсуство лојалости према домовини;
• Овај циљ може да се постигне превазилажењем страха од другачијег, страха од различитости и то подстицањем бољег међусобног упознавања. Већ пуко познавање макар неких елемената туђе културе, макар неколико речи туђег језика изазива комфорнији осећај код човека;
• Употреба матерњег језика је једна од основних цивилизацијских тековина и људских права. Службена употреба мањинских језика означава један још виши ниво и Покрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру својих овлашћења има право и обавезу да будно прати његовог остваривања;
• Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће и даље предузимати акције усмерене на едукацију националних заједница, јер је веома важно да припадници националних мањина знају која им права припадају и да их доследно користе, како се она не би обесмислила и маргинализовала;
• Формирањем националних савета националних мањина, као облика мањинске културне аутономије, поред државе, управо ти национални савети имају могућност, али и задатак, да посвете посебну пажњу неговању традиције, културе и језика, а тиме уједно и очувању националног идентитета својих сународника. У Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману могу препознати искреног партнера у овим настојањима.

„Не постоји лак и једноставан начин да се побољша положај Ромкиња, постоји само прави начин, а он се састоји у разарању зачараног круга беде” – истакнуто је на округлом столу, који је јуче, у Новом Саду, организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Поздрављајући учеснике скупа “Положај Ромкиња у АП Војводини – изазови и перспективе“, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да пут из зачараног круга води преко образовања: “Ако желимо да променимо положај Ромкиња, онда треба да омогућимо свакој ромској девојчици и дечаку да се школују. Свакој школованој Ромкињи да се запосли. Свакој запосленој Ромкињи пристојну зараду, како би њено дете сутра могло да стартује са боље позиције, од оне са које је она стартовала”.

Покрајински омбудсман је нагласио и следеће: „Ако желимо интегрисану Ромкињу, морамо је померити са социјалне маргине и омогућити јој права и услуге које јој до сада нису биле доступне. Морамо је заштитити, увек када је нападнута. Морамо јој омогућити да се лечи, увек када је болесна. Морамо је ослободити од страха да ће, ако је запослена, остати без посла, зато што одсуствује због неге болесног детета. У овој земљи нико не би смео да буде суочен са таквим избором, јер сваки такав избор Србију удаљава је од социјалне правде, на којој она, по уставу, треба да почива”.

По речима Милана Николића, из канцеларије Поверенице за равноправност, у Србији постоји велика етничка дистанца према мањинама, а нарочито према Ромима, Албанцима и Хрватима, док су негативне предрасуде и стереотипи присутни, како код грађана, тако и код представника власти. Подсећајући присутне да Ромска женска мрежа ове године по девети пут организује кампању „Месец женског ромског активизма” Славица Васић, из Ромског женског центра „Бибије”, је истакла да се овогодишњом кампањом жели скренути пажња на право на избор партнера и малолетничке бракове, као на кршења права деце и права жена. Ненад Иванишевић, из Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња, упозорио је на чињеницу да реадмисија утиче на поделе међу Ромима, да је за интеграцију Рома веома важан и рад са домаћим становништвом и да сваки Ром и Ромкиња, који су завршили факултет, треба да буду запослени у државним органима. Сличног мишљења је била и Славица Денић из РТВ: „Од образованих Рома се очекује да допринесу унапређењу ромске заједнице, а они то нису у стању, јер након факултета не могу да нађу запослење. На тражишту рада”, подсетила је, „има незапослених, а образованих Рома, тако да подизање образовних капацитета мора бити праћено већим запошљавањем Рома”. У структури незапослених жена, које на посао чекају дуже од две године, највише је, по речима Снежане Кнежевић, заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова, жена ромске националности. Ромкиње се често суочавају и са насиљем у породици, али га, истакла је заменица Кнежевић, не пријављују, зато што немају поверење у иснтитуције и зато што нису информисане о својим правима. Ромкињама, по мишљењу, Данице Јовановић из „Удружења Рома” из Бечеја, треба омогућити приступ правди, али и да са институцијама комуницирају на свом матерњем, ромском језику. Вера Куртић из Савета Европе је навела да ни у једној држави на свету положај Рома није задовољавајући и свуда се тај положај везује за образовање, здравство, запошљавање и становање. „Проблеми, међутим, постоје и у другим областима - од сексуалне оријентације до сарадње и координације разних невладиних организација”. Ако би се, по речима Гордане Стевановић, заменице републичког заштитника грађана за права детата и родну равноправност, судило по броју притужби, могло би се рећи да припадници ромске заједнице немају никаквих проблема. Наравно да проблеми постоје, а притужби је, објаснила је заменица Стевановић, мало, зато што се припадници ромске мањине не обраћају институцијама. „Треба их охрабрити да им се обраћају, треба ићи на терен и радити са њима, како би стекли свест о својим правима и надлежностима институција”.

Више непосредног рада са Ромкињама може допринети бољем увиду у њихове проблеме, али и бољој организацији у решавању тих проблема. Округли сто је завршен усвајањем следећих закључака:

• повећати број ромске деце у систему образовања;
• спречити злоупотребе афирмативних мера;
• обезбедити лакши приступ здравственој заштити, ажурирати податке о вакцинацији деце и подизати свест о важности превентивних прегледа;
• повећати безбедност и сигурност Ромкиња, када је реч о насиљу и злостављању;
• спречити секундарну виктимизацију и јачати свест о кажњивости непоступања;
• јачати свест о томе да рани и уговорени бракови нису део ромске традиције, већ насиље и кршење дечијих права;
• медији се морају придржавати етичког кодекса и напустити стил сензационалистичког извештавања;
• ромским женским организацијама омогућити лакши приступ фондацијама које подржавају едукативне програме и рад у ромским насељима;
• повећати број високообразованих Ромкиња међу запосленима у институцијама.

Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић учествовала је у петак, 23. марта 2018. године, на округлом столу „Женино здравље је њена снага“, који је организовао Завод за равноправност полова у оквиру промотивног програма „Унапређена информисаност жена о једнаком приступу здравственим услугама и елиминисању дискриминације жена у области здравствене заштите“.

Округли сто је одржан у просторијама месне заједнице Бачко Добро Поље са циљем да се жене са села информишу о правима у области здравствене заштите, а заменица покрајинског омбудсмана говорила је о правима пацијената и могућностима и механизмима остваривања и заштите права у области здравствене заштите, попут заштитника права осигураних лица и саветника за права пацијената.

Поред заменице Снежане Кнежевић, на округлом столу учествовали су и Диана Миловић, директорка Завода за равноправност полова, Даница Драгнић, специјалисткиња гинекологије и акушерства у Општој болници Врбас и Предраг Радовић, помоћник покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини” бави се доступношћу специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у општим болницама на територији АП Војводине током 2016. године.

Основно полазиште истраживања је да је грађанима током 2016. године било отежано остваривање права на ову врсту здравствених услуга из обавезног здравственог осигурања у оквиру постојећег здравственог система у Републици Србији

У истраживању су учествовали грађани - корисници услуга система здравствене заштите, Клинички центар Војводине и девет општих болница на територији АПВ, као и десет саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе у којима се ове установе налазе, од којих су потоњи учествовали и у посебној фокус групи. Уз десет заштитника права осигураних лица у здравстеним установама обухваћеним истраживањем, подаци о остваривању права грађана на накнаду трошкова обављања специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа за које није прописано утврђивање листе чекања у приватној пракси затражени су и од Покрајинског фонда за здравствено осигурање и седам окружних филијала Републичког фонда за здравствено осигурање на територији АПВ.

Међу најзначајније резултате истраживања, омбудсман издваја:

• Опште болнице, једнако као и грађани и саветници за заштиту права пацијената, слажу се у оцени да је највећи проблем у вези са обављањем специјалистичко-консултативних и дијагностичких прегледа то што је број доктора медицине-специјалиста недовољан у односу на број захтева за прегледима;
• У општим болницама на територији АПВ грађани тврде да су највише проблема имали са заказивањем интернистичких преглед ултразвуком и прегледа кардиолога, као и свих специјалистичких прегледа начелно. Слично је стање и у Клиничком центру Војводине, док домови здравља на територији АП Војводине, укључујући и онај у Новом Саду, најчешће немају довољно капацитета да подмири потребе грађана за ултразвучним и другим радиолошким прегледима, као и прегледима гинеколога, физијатара, офталмолога, ендокринолога и кардиолога;
• Опште болнице су издавале прописане потврде о немогућности обављања специјалистичких прегледа за које није предвиђена листа чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица са лекарским упутом, односно оверавале упуте од изабраног лекара са датумом прегледа заказаним у року дужем од 30 дана, у занемарљивом броју, од чега чак пет болница и Клинички центар Војводине нису издали ниједну потврду, односно поступили сагласно овој законској обавези;
• Близу три четвртине грађана тврди да су искусили то да здравствена установа није била у ситуацији да им закаже потребни специјалистички преглед у року од 30 дана од дана јављања са упутом изабраног лекара;
• На питање о томе да ли су, након што су сазнали да одређена установа није у могућности да им закаже преглед у прописаном року, тражили да им се о томе изда прописана потврда, две трећине грађана одговара одрично, од чега највећи број као разлог наводи да нису знали да је таква могућност прописана, односно да на то имају право;
• Непуних десет процената од оних који тврде да су затражили издавање потврде, односно оверавање одговарајућег упута од изабраног лекара, то право је и остварило.

Имајући у виду ове и друге резултате истраживања, омбудсман је међу најзначајније препоруке издвојио да, као начин обезбеђења извршења своје законске дужности, здравствене установе треба да сачине одговарајуће писане процедуре којима се утврђује скуп радњи и поступака приликом заказивања прегледа, односно да допуне постојеће, тако да исте предвиђају:

• обавезу уписивања и овере печатом датума заказаног прегледа на лекарском упуту или издавања писане потврде осигураном лицу које не може да буде примљено на заказани специјалистичко-консултативни и дијагностички преглед за који није прописано утврђивање листе чекања у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица здравственој установи са лекарским упутом;
• давање писменог обавештења осигураном лицу да, након испуњења претходног корака, може да обави потребан преглед у приватној пракси или у допунском раду код здравствене установе са којом је закључен уговор, након чега би остварио право да матичној филијали организације за обавезно здравствено осигурање поднесе захтев за рефундацију трошкова за пружене здравствене услуге у приватној пракси, односно допунском раду код здравствене установе, уз навођење законом прописаних услова и поступка;
• непосредно информисање осигураног лица да уколико сматра да му је ускраћено право на здравствену заштиту, или да му је поступком здравственог радника, односно здравственог сарадника, ускраћено неко од права из области здравствене заштите, има право да поднесе приговор здравственом раднику који руководи процесом рада или директору здравствене установе, односно саветнику за заштиту права пацијената, те да се пријавом такође може обратити заштитнику права осигураних лица и здравственој инспекцији.

Неопходно је обезбедити континуирану едукацију здравствених радника и сарадника, првенствено лица овлашћених за вођење евиденција заказивања прегледа, дијагностичких процедура и других медицинских мера и поступака које се воде за здравствене услуге за које не постоје услови да се пруже одмах, о правима и дужностима пацијената и здравствених установа, односно правима из обавезног здравственог осигурања и начину и поступку њиховог остваривања и заштите.

Институцију саветника за заштиту права пацијената потребно је додатно оснажити, пружајући им одговарајућу подршку која ће унапредити њихов рад по поднетим приговорима и давању информација и савета у вези са правима пацијената, и то: организовањем саветовања и кампања о питањима од значаја за остваривање права из области здравствене заштите у које ће саветници бити активно укључени, обезбеђивањем услова за међусобну размену искустава у раду, обавезним ангажовањем саветника у интерсекторском раду у овој области, омогућавањем њиховог благовременог упознавања са нормативним и функционалним активностима носилаца и других учесника у систему здравствене заштите, растерећењем од других послова који обављају у јединицама локалне самоуправе.

Са садржином овог истраживања потребно је упознати све учеснике у здравственој заштити – здравствену службу, организацију за здравствено осигурање, органе, установе и организације Републике Србије, АП Војводине и јединица локалне самоуправе, али и остале актере друштвене бриге за јавно здравље, као што су средства јавног информисања, удружења грађана, стручна јавност и појединци, како би своја знања, вештине и активности адекватно усмерили на постизање ефикасније примене законом утврђеног права на информисање пацијента о здравственој служби и начину како да је користи, те на заштиту и унапређење поштовања начела јавности које се остварује правом осигураних лица на све врсте информација у вези са правима из обавезног здравственог осигурања и поступцима за остваривање тих права.

Сагласно наведеном, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине који се стара о заштити и унапређењу људских права, доставиће резултате, закључке и препоруке овог истраживања надлежним покрајинским органима, установама и организацијама, како би истима послужили као смернице у њиховом даљем раду у вршењу овлашћења покрајине у области здравства, пре свега оних која се односе на праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити, те пружање друштвене бриге за здравље и обезбеђивање мера за спровођење здравствене заштите од интереса за грађане.

Имајући у виду афирмативне мере превентивне здравствене заштите, које у последње време спроводе надлежни органи и здравствене установе, а од којих се очекују позитивни резултати по добробит здравља становништва, омбудсман очекује од истих да ће представљати замајац коренитих промена, какве су неминовно неопходне нашем здравственом систему, те ће њихове резултате пратити у будућем периоду.

Преузмите документа:

Право на доступност здравствене заштите у АП Војводини

3072 kB

Заменик Покрајинског омбудсмана за заштиту права детета Милан Дакић и сараднице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана посетили су јуче Дом Ветерник. Директорка Дома Ана Вила упознала је заменика омбудсмана са радом установе и условима живота корисника. У Дому у овом тренутку живи 516 корисника, а међу њима 19 деце и 134 младе особе. Живот у Дому организован је у четири павиљона и пет малих кућних заједница у којима се корисници у великој мери самостално брину о себи. Као облик ванинституционалног смештаја, организовано је и „заштићено становање“ чије услуге користе особе које се припремају за живот ван установе.

Заменик омбудсмана имао је прилику да се упозна са корисницима и да стекне увид у то како изгледа једно преподне у Дому. У радионицама се плете, везе, шије, тка, организују се разни едукативни програми, а у ширем кругу Установе постоји и мала фарма на којој се узгајају домаће животиње, као и поврће и воће у пластеницима. Игралиште и базен свакако доприносе квалитету живота и активностима корисника Дома, које се остварују, пре свега, захваљујући високом нивоу хигијенских услова, здравствене заштите и стручности и посвећености запослених.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру редовних активности обилазака установа чији је оснивач Аутономна покрајина Војводина, у циљу праћења и стицања увида у остваривање људских права њихових корисника, у току ове године обићи ће и преосталих пет установа за смештај деце и младих на територији Покрајине.