Овогодишња кампања „Месец ромског женског активизма“,под називом „И права Ромкиња су људска права“, посвећена је праву на избор партнера и скретању пажње на малолетничке бракове као облик кршења права деце и права жена. У оквиру кампање активисткиње Ромског женског центра „Бибија“ из Београда, у среду 21. марта, организовале су шетњу од Трга Републике до краја Кнез Михајлове улице. У шетњи су учествовале заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић и сараднице у институцији, као и представници и представнице више удружења грађана и институција које се баве заштитом људских права.

Кампању „Месец ромског женског активизма“, спроводе активисткиње Ромске женске мреже од 2010. године и традиционално се реализује у целој Србији у периоду од 8. марта – Међународног дана жена до 8. априла – Међународног дана Рома и Ромкиња. Циљ кампање је да се активисткиње Ромске женске мреже обрате јавности и представницима власти како би скренуле пажњу на тежак положај Ромкиња у Србији.

Борба за права особа са инвалидитетом није спринт, него маратон и за тај маратон потребна нам је добра кондиција, упорност, организација и подршка. Без подршке ми не можемо да остваримо наша права, без подршке ми нисмо грађани, него пацијенти - истакнуто је на округлом столу који је јуче, под називом „Од пацијента ка грађанину“, у скупштини града Новог Сада организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Назив округлог стола није случајно одабран. Он, по речима проф. др Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, сугерише промену парадигме како у приступу, тако и у разумевању особа са инвалидитетом.

„На жалост, ова промена парадигме је израженија у нормативној сфери, него у стварности. У стварности постоји читав низ проблема који утичу на остваривање права особа са инвалидитетом, а чије решавање захтева координаране активности разних друштвених актера – медијских, политичких, финансијских, културних, здравствених, образовних, цивилних и других“
У свом уводном обраћању проф. Павловић је подсетио присутне да је ово померање нагласка са пацијента на грађанина важно и са становишта легитимности и демократичности политичке заједнице.

„Нисам сигуран да су они који у наше име доносе одлуке увек свесни ове чињенице, али наш задатак је да их на ту чињеницу упорно подсећамо, како би се са проблемима особа са инвалидитеом бавили на начин који ће ојачати њихову грађанску позицију и самосвест. Није довољно само отклонити физичке баријере које особама са инвалидитетом отежавају приступ и кретање у школи, пошти, банци и болници, у владиним и другим зградама које служе јавности, него треба отклонити и оне препреке које произилазе из предрасудног начина мишљења, а које не утичу на кретање, него на поштовање, аутономију, приватност и људско достојанство“.

У раду округлог стола учествовали су представници невладиних организација, локалних самоуправа, градске и покрајинске власти и институција АП Војводине, а о проблемима особа са инвалидитетом реферисало се из угла људских права, грађанског ангажмана и социјалног предузетништва. У излагањима је истицана важност статуса особа са инвалидитетом: „бити особа са инвалидитетом, не значи бити осуђен на грађанску смрт“, персоналних асистената: „без њих ја не би била функционална грађанка“, образовања и индивидуалних планова подршке, асертивних технологија: „помажу особама са интелектуалним сметњама да се искажу, без ње ћемо имати много ’заробљених душа’“, колаборације са грађанским удружењима и приватним сектором: „морамо се организовати и формирати своја удружења, како бисмо лакше остварили своја права“, правне државе, јавности, финансијске подршке, приступачности и примене дизајна за све, посебног статуса удружења која окупљају особе са инвалидитетом и система социјалних услуга, нарочито када је град Нови Сад у питању. Сви су се учесници округлог стола сложили са оценом да инвалидност никога не осуђује на нижи квалитет живота, на одрицање од принципа самосталности и достојанства, на рестрикције у уживању људских права.

Рад округлог стола завршен је усвајањем следећих закључака:

• Људска права су универзална, урођена и недељива и морају бити ефикасно заштићена. То се посебно односи на заштиту политичких, културних, економских, грађанских и имовинских права особа са инвалидитетом;
• Подстицати социјално предузетништво, зато што поспешује социјалну инклузију особа са инвалидитетом;
• Обеснажити негативне ставове и предрасуде које воде изолацији, маргинализацији и дискриминацији особа са инвалидитетом
• Промовисати принцип да подршка није заслуга, него потреба;
• На системски начин решити финансирање информисања и образовања особа са инвалидитетом; Прилагодити уџбенике и остала учила особама са инвалидитетом;
• Обезбедити присуство преводилаца за знаковни језик у свим телевизијским програмима, а не само у информативним;
• На нивоу Војводине формирати кровну организацију која би се бавила проблемима особа са инвалидитетом;
• Пооштрити контролу примене техничких стандарда приступачности објеката;
• Веома рестриктивно примењивати институт лишења пословне способности;
• Иновирати постојеће системе подршке, у складу са потребама и акцентом на локални ниво
• У решавање проблема укључитити приватни сектор
• Унапредити положај жена са инвалидитетом, а нарочито систем заштите од насиља

Свој јучерашњи боравак у Сенти проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, започео је посетом Општој болници Сента, а окончао га је разговором са представницима локалне самоуправе и цивилног друштва. У разговору су учествовали и представници локалних самоуправа из Аде и Кањиже, као и председник Удружења локалних омбудсмана Србије. Њихово присуство није било случајно, пошто је посета Сенти организована, како је нагласио покрајински омбудсман, са циљем да се иницира оснивање, ако не локалног омбудсмана у свакој од ове три општине, а онда барем заједничког омбудсмана, као и да се стекне увид у стање људских права и допринесе, у мери у којој је то могуће, њиховом унапређењу. Један од начина да се стандарди унапреде је едукација запослених у локалној самоуправи о људским правима. Спремност покрајинског омбудсмана да ту едукацију организује прихваћена је са задовољством.

Предлог о оснивању заједничког омбудсмана је оцењен као добар и интересантан. Пошто све три локалне самоуправе теже истом циљу, а тај циљ је, по речима председника Општине Сента Рудолфа Цегледија, што бољи живот грађана, онда идеја о оснивању заједничког омбудсмана доприноси реализацији тог циља. Проблем је, међутим, у томе што оснивање институције омбудсмана није само ствар добре воље, него је то и питање које задире у проблем расположивих ресурса, финансијских, просторних и других.

Идеја о оснивању омбудсмана је веома подстицајна и заслужује да се о њој разговара, оценио је Атила Бучу, председник Скупштине општине Ада. Он је позвао покрајинског омбудсмана да са својим заменицима и сарадницима посети Аду и упозна се са ситуацијом и у овој војвођанској локалној самоуправи.

Током боравка у Сенти, покрајински омбудсман, његови заменици и сарадници разговарали су са председником општине Рудолфом Цегледијем, начелницом општинске управе Едит Шарњаи Рожа, представницом општинског Савета за родну равноправност Маријом Пастор, директорицом центра за социјални рад Љубицом Николић Верикиос, директором болнице Михаљем Вашашом, директорицом Завода за културу војвођанских Мађара Мартином Голди и представницима удружења грађана Терезом Пејин (Пријатељи деце) и Арпадом Ђереом (Удружење слепих и слабовидих). У разговору је дотакнут низ тема: мањак запослених и осипање кадрова у болници и управи, насиље у породици, социјална изолација деце са сметњама у развоју, као и проблеми у вези са личним пратиоцем, затим помоћ породицама са великим бројем деце, студентске и ђачке стипендије, родна равноправност и финансирање грађанских удружења.

У Сенти је веома развијено цивилно друштво, али је та чињеница, мало коме позната изван Сенте. Мало коме је познат и податак да се сви запослени у општинској управи у комуникацији са грађанима служе са оба језика у службеној употреби. Интересантни су и подаци који се односе на родну структуру запослених у управи у којој већину чине жене (47 : 22). Све начелнице одељења су жене. Позитиван утисак, међутим, квари податак да међу члановима општинског већа нема жена. Болница у Сенти је једина двојезична болница у Војводини.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица Омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић, учествовали су у петак на радном састанку под називом „Примена Конвенције Уједињених нација о уклањању свих облика дискриминације жена (CEDAW) и Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама (Истанбулска конвенција) у Србији“. Радни састанак, посвећен обавези извештавања о примени конвенција и стању женских људских права у Србији, организовале су чланице Мреже СОС Војводина уз подршку агенције УН Wомен{/л). Састанку су, уз организације цивилног друштва, присуствовали представници државних органа и институција које спроводе мере и политике у областима кључним за примену ове две конвенције у нашој земљи.

Комитет Уједињених нација за спречавање свих облика дискриминације жена у својим препорукама на извештаје Републике Србије из 2007. и 2013. године констатовао је да је комуникација између државних органа и цивилног друштва у досадашњем извештавању изостала или је била недовољна. Сходно томе, одржани састанак, између осталог, имао је за циљ да допринесе унапређивању комуникације између државних институција и цивилног сектора у поступку израде оваквих извештаја.

Република Србија усвојила је средином 2017. године четврти периодични извештај о примени CEDAW Конвенције и у фебруару 2018. године примила упитник Експертске групе за борбу против насиља над женама и насиља у породици (GREVIO) о примени Истанбулске конвенције. Организације цивилног друштва активно се укључују у даљи поступак извештавања међународним телима за праћење, пре свега израдом извештаја из сенке о примени конвенција.

Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, посетила је данас Завод за трансфузију крви Војводине, како би се упознала са активностима и проблемима са којима се запослени у Заводу суочавају у свом раду.

Покрајински Завод за трансфузију крви спада међу овлашћене институције које ће прикупљати, тестирати, процесирати и дистрибуирати крв. У Заводу је израђен акциони план рада са добровољним даваоцима крви и одлазака на терен. Нови начин прикупљања неће, истакнуто је у разговору са Соњом Богдановић, директорицом Завода, довести до несташице крви. Проблеми који постоје односе се на питање умрежености Завода и општих болница у Војводини. Умрежавање је нужно како би Завод у сваком тренутку имао прецизан увид у то да ли здравствене установе располажу са потребним количинама крви.

Да би војвођански Завод за трансфузију крви успешно одговорио свим изазовима, до почетка примене закона – закон ће почети да се примењује од првог јануара 2019. године - потребно је обезбедити више медицинског и другог особља за рад на терену, као и више возила и опреме.