„Ово је први пут, ако сам добро разумела намеру организатора, да институција која штити права грађана свој извештај подноси онима чија права штити - грађанима Србије“, изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, учествујући у дебати „Годишњи извештај Заштитника грађана за 2013. годину – кључни налази у очима цивилног друштва“.
Пошто је ово била прилика да се заштитнику грађана постављају питања у вези са Годишњим извештајем, а имајући у виду потребу за што ефикаснијом заштитом људских права, покрајинска омбудсманка је истакла да би било изузетно важно када би се понудило шире објашњење констатације из извештаја, да покрајински омбудсман и заштитници јединица локалне самоуправе поступају често и по притужбама из надлежности републичког заштитника грађана понекад и са штетним последицама. Моје је мишљење, изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, да је витални интерес грађана да имају више, а не мање заштите, те да би свако евентуално смањивање броја омбудмана, односно заштитника грађана, значило смањење достигнутог нивоа права у области заштите људских права и корак у назад.
Покрајински омбудсман је у протеклом периоду подржавао и активно учествовао у пројекту „Сви за права, права за све“ који је реализовала установа „Студентски културни центар Нови Сад“. Превасходни циљ пројекта јесте да се допринесе унапређењу људских права и слобода, односно повећању степена инклузивности и плурализма у Војводини јачањем капацитета носилаца дужности и носилаца права да примењују међународне и домаће прописе у вези са заштитом људских права на територији АП Војводине.
Другачији приступ приближавања људских права младима и упознавање са механизмима заштите њихових права велика је вредност овог пројекта. Томе је, између осталог, допринело и креирање јединствене онлајн дидактичке игре о теми људских права под називом „АРРА“ на платформи друштвене мреже Фејсбук. Игрицу су осмислили и на интернету поставили средњошколци на радионицама које су одржане у 17 средњих школа у Војводини. У оквиру пројекта креирани су и јавности приказани кратки „АРРА“ филмови које су направили средњошколци на зимском филмском атељеу, а представљен је уређај "Саундбим", технологија помоћу које особе са инвалидитетом могу да стварају музику.
Јавно комунално предузеће „Информатика“ Нови Сад донело је акт којим се регулише поступање запослених приликом закључења уговора о налогу са скупштинама станара и пријема задужења трошкова текућег и инвестиционог одржавања, хитних интервенција и прихода скупштине зграде, сагласно мишљењу омбудсмана да је јавно предузеће дужно да поступа са пажњом доброг стручњака и води рачуна да обавезе које преузима, односно налоге које врши у своје име, а за рачун скупштине зграде, одговарају законом утврђеним правима и овлашћењима скупштине зграде.
Иако је у Србији установљен институционални оквир за борбу против корупције, корупција је и даље веома присутна у свим сферама друштва. Вишеструко штетна, корупција разара морално ткиво друштва, подрива институције, успорава економски развој, слаби државу и отежава интеграцију Србије у ЕУ. Важну улогу у борби против корупције имају и медији, па је разумљиво што је на округлом столу “Борба против корупције у Србији – достигнућа и изазови”, посебна пажња, између осталог, посвећена истраживачком новинарству и независним медијима.
Учесници округлог стола - представници Агенције за борбу против корупције, Независног друштва новинара Војводине, Партнера за демократске промене Србија и Правног скенера – желели су да упознају јавност са надлежностима и радом Агенције за борбу против корупције, проблемима корупције у здравству и налазима Анализе судске праксе за кривична дела корупције која се спроводи у оквиру пројекта “Активни грађани против корупције: примена добрих пракси у борби против корупције у локалној заједници”. Пројекат спроводе Партнери за демократске промене Србија и Правни скенер, уз подршку Делегације Европске уније у Републици Србији и Владе Републике Србије и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом.
Више је показатеља на основу којих се може оцењивати стање мањинских права у Србији, а један од њих је правни оквир. Можемо рећи да је у Србији постоји добар правни оквир и да би он требало да олакша остваривање како индивидуалних, тало и колективних права националних мањина. Али, да ли је у пракси тако? – запитала се Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, на међународној конференцији Словаци и Срби – историја и садашњост. Излажући у оквиру првог панела Законски оквир положаја националних мањина у Србији и међудржавна српско-словачка сарадња у области мањинске политике, Анико Мушкиња Хајнрих је истакла да је, када је о правном оквиру реч, најзначајнији напредак у области заштите националних мањина у Републици Србији постигнут доношењем Устава Републике Србије 2006. године. Поред устава, у Србији постоји и читав низ закона, око тридесет, који се баве појединим аспектима мањинских права. Но, једна је ствар нормативно уређивати питање мањинских права, а друга та права и ефективно примењивати.
