Србија је недовршена држава и, као таква, није у стању да препозна сложеност мањинског питања. Поред тога, склона је да мањинско питање третира као унутрашње питање Србије, да селективно примењује законе, а интересе елита претпостави интересима припадника мањинске заједнице, истакнуто је на јучерашњој промоцији зборника Национални савети националних мањина и култура.
Промоција зборника је одржана у просторијама Завода за културу Војводине, а присуствовали су јој, поред аутора радова, и културни радници, мањински активисти и студенти.
Поводом Међународног дана матерњег језика 21.Фебруара, одржана је трибина под називом Нормирање родно осетљивог језика. Намера организатора - Центра за родне студије и Филозофског факултета у Новом Саду је да отворе питања о процесима нормирања матерњег језика са становишта уважавања права “другачијих” за које до сада није понуђена нормативна службена и јавна употреба, пре свега у срединама у којима се говори и употребљава више матерњих језика (жене, особе са инвалидитетом, избеглице и расељене особе, припадници националних заједница, друге сексуалне оријентације, друге вере итд.).
Заменица за равноправност полова Даница Тодоров је говорила о активностима Покрајинског омбудсмана за примену родно осетљивог језика у службеној употреби које су довеле до препоруке органима и организацијама АП Војводине о томе да се недискриминаторна родна терминологија угради у све покрајинске скупштинске одлуке, покрајинске уредбе, одлуке, декларације, резолуције, пословнике, правилнике, упутства, наредбе, решења, препоруке, закључке и друге акте, те да се приликом доношења појединачних правних аката води рачуна о родној терминологији. Препорука је примењена у Покрајинској скупштинској одлуци о Влади АП Војводине и у Покрајинској уредби о утврђивању звања и занимања запослених у покрајинским органима и о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних места. Родно осетљив српски језик примењен је у Покрајинској скупштинској одлуци о покрајинском омбудсману и у Покрајинској скупштинској одлуци о равноправности полова.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, и Марија Кордић, заменица за заштиту права детета, посетиле су данас основну школу „Прва војвођанска бригада“ у Новом Саду, која је, поред представника омбудсмана, угостила и Џулију Фини, амбасадорку Аустралије.
Разлог гостовања амбасадорке Фини је најава сарадње са Министарством спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Градом Новим Садом и свим школама у Републици Србији у оквиру програма „Хабитат – Златно образовање“. Циљ овог програма јесте да се кроз вршњачку едукацију и практичан рад развија дух фер плеја, култура комуникације, критички став према информацијама којима су деца изложена кроз медије, као и подизање степена свести о могућностима и опасностима интернета.
У години у којој ће се одржати трећи по реду избори за националне савете националних мањина и у којој је Уставни суд поједине одредбе Закона о националним саветима националних мањина прогласио неуставним, Завод за културу Војводине се, у сарадњи са Покрајинским омбудсманом, читалачкој јавности представио зборником "Национални савети националних мањина и култура".
У зборнику су заступљени радови петнаест аутора, чија је аналитичка пажња фокусирана на државну политику Србије, мултикултуралне аспекте Устава, политичку представљеност националних мањина, политизацију националних савета, колективна права, проблеме националних савета малобројних националних мањина, деловању националних савета на подручју културе, културним праксама и системима, те пракси Покрајинског омбудсмана у области заштите националних мањина. Чињеница да радове потписују аутори различитог академског, професионалног и социјалног искуства читаоца може само да радује, јер његовом интересовању нуди, ако не посве нов приступ раду националних савета, а оно барем другачију тематизацију питања о којима је у јавности већ било речи.
Интернет је као двосекли мач – може бити снажно средство у одбрани људских права и слобода, али може бити средство којим се поменуте вредности доводе у питање, истакнуто је на трибини коју су јуче, поводом Дана безбедног интернета, у просторијама новосадског Медија центра организовали Центар за развој цивилног друштва, Независно друштво новинара Војводине и Покрајински омбудсман.
Реферишући из угла људских права, учесници трибине, пре свега представници Покрајинског омбудсмана – Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана задужена за заштиту права националних мањина и Оливер Мушкиња, сарадник за истраживачки рад и односе са јавношћу, указали су на неколико проблематичних ствари. По речима Еве Вукашиновић област интернет комуникације у Србији још увек није детаљно правно уређена, и то представља велики проблем приликом утврђивања случајева кршења људских права у којима се као средство користи интернет комуникација.
