Zaključak sastanka sa evaluatorima OEBS-a: Potrebno nastaviti saradnju
Nakon višegodišnje podrške razvoju institucije ombudsmana u Srbiji, Sekretarijat OEBS-a je odredio tim evaluatora sa ciljem da oceni uspeh OEBS-ovih programa podrške. Tim povodom je juče, u prostorijama Pokrajinskog ombudsmana, održan razgovor sa dr. Charles Ehrlichom, jednim od evaluatora OEBS-ovih programa.
U razgovoru sa Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinskom ombudsmankom i njenim zamenicama i zamenicima, istaknuto je da je podrška OEBS-a konstituisanju, obuci zaposlenih i međunarodnoj afirmaciji Pokrajinskog ombudsmana u prvim godinama njegovog postojanja bila veoma važna, kao i kasnija podrška projektima koji su doprinosili, kako efikasnijoj zaštiti ljudskih prava, tako i većoj osetljivosti društva, na primer, u pogledu rodne ravnopravnosti.
Podrška OEBS-a nije izostala ni u organizovanju stručnih skupova i međunarodnih konferencija, angažovanju stranih eksperata ili izmeni pojedinih zakona. Problem je, po viđenju pokrajinskog ombusmana, u tome što je, nakon 2007. godine, podrška OEBS-a više usmerena ka Zaštitniku građana, a kasnije i lokalnim ombudsmanima, a manje na aktivnosti Pokrajinskog ombudsmana. S druge strane, kada je i bila usmerena na aktivnosti Pokrajinskog ombudsmana, ta podrška je, imajući u vidu oblasti rada, bila neravnomerna.
U društvu zahvaćenom snažnim procesom retradicionalizacije teško je potceniti podršku rodno osetljivim projektima, ali, ni problemi vezani za kompleks prava pripadnika nacionalnih manjina nisu ništa manje važni, tim više jer su, prvo, predmet pažnje susednih zemalja i Evropskog parlamenta i, drugo, jer otpor projektima koji doprinose boljoj integraciji manjina pružaju i konzervativne manjinske strukture. U želji da se saradnja nastavi, a podrška OEBS-a usmeri, više nego što je to sada slučaj, i na sve aktivnosti Pokrajinskog ombudsmana, OEBS-u je skrenuta pažnja i na činjenicu da je Pokrajinski ombudsman nezavisan i samostalan organ, a koja se ne retko ignoriše. Najpre tako što se na instituciju ombudsmana gleda kao na jedan od organa uprave, a potom i tako što institucija, i posle deset godina funkcionisanja, još uvek nije uspela da reši pitanje svoje finansijske samostalnosti.
