Politikanstvo ispred zdravlja dece
Pokrajinski ombudsman izražava zabrinutost zbog stavova izrečenih u raspravi o izmenama pravilnika o lečenju u inostranstvu. Tim povodom, Pokrajinski ombudsman želi da upozori stručnu, političku i najširu javnost da efikasnost borbe protiv diskriminacije u velikoj meri zavisi i od razumevanja, odnosno nerazumevanja kako pojma diskriminacije, tako i ustavnih i zakonskih odredbi o zabrani diskriminacije.
Ustavom se zabranjuje diskriminacija na osnovu starosti, a Zakonom o zabrani diskriminacije diskriminacija, na osnovu starosnog doba. Ustavne i zakonske odredbe ne predstavljaju prepreku da se deca, o trošku države, šalju na lečenje u inostranstvo, jer se odluka o lečenju ne donosi na osnovu starosti, odnosno starosne dobi, nego na osnovu mogućnosti (iz)lečenja. Naposletku, Ustav propisuje i da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
S druge strane, pravilnik o lečenju u inostranstvu već ima odredbu kojom se lečenje uslovljava godinama starosti moguća je u inostranstvu transplantacija pluća kod pacijenata obolelih od cistične fibroze i starijih od 18 godina. Da li bi to značilo da se lica mlađa od 18 godina nalaze u nepovoljnom položaju, u odnosu na lica koja su napunila 18 godina starosti?
Pokrajinski ombudsman nalazi za shodno da skrene pažnju i na činjenicu da ustavne i zakonske odredbe nisu menjane godinama, dakle bile su na snazi i poznate predstavnicima i Ministarstva zdravlja, i Fonda za zdravstveno osiguranje i pre desetak dana, kada su najavili izmene pomenutog pravilnika. Zašto se onda, izmene pravilnika tumače kao diskriminacija na osnovu starosti? Razloge, po svemu sudeći, ne treba tražiti u godinama teško bolesnih lica, nego u nemogućnosti države da, zbog nedostatka sredstava, snosi troškove njihovog lečenja u inostranstvu.
Pokrajinski ombudsman kao nezavisan organ koji štiti ljudska prava, pozdravlja pravovremenu reakciju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i zahteva od donosilaca odluka da u tako delikatnim pitanjima, kakvo je pitanje lečenja dece u inostranstvu, ne zaobilaze i ne ignorišu postojanje institucija koje su zadužene za borbu protiv diskriminacije, jer je ta saradnja u najboljem interesu teško obolele dece, njihovih roditelja, kao i zainteresovane javnosti.
