Ombudsman i „put zakona“
Iako zakon može da predloži svaki narodni poslanik, vlada AP Vojvodine, 30 hiljada građana, Zaštitnik građana i Narodna banka, najčešći predlagač zakona u Srbiji je republička vlada. Predlog zakona može biti i najbolje formulisan, ali on u republičkoj skupštini neće biti usvojen ako za njegovo usvajanje ne postoji politička volja, rekla je Aniko Muškinja Hajnrih na međunarodnoj konferenciji koju je, pod nazivom Za odgovornu vlast u zemljama Zapadnog Balkana, u Subotici organizovao Centar za razvoj civilnog društva.
U svom izlaganju pokrajinska ombudsmanka učesnike konferencije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Poljske, Mađarske, Crne Gore, Slovačke i Srbije upoznala je sa procesom donošenja zakona, od izrade nacrta do usvajanja zakona u Narodnoj skupštini. Taj „put zakona“ Aniko Muškinja Hajnrih ilustrovala je na primeru donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Imajući u vidu da je cilj konferencije povećanje transparentnosti legislativnih procedura u zemljama Zapadnog Balkana, pokrajinska ombudsmanka je podsetila da na primer ovaj zakon nije bio predmet prave javne rasprave, jer su o njemu raspravljali samo stručnjaci i predstavnici nacionalnih saveta, ali je istakla da u Srbiji i održana javna rasprava nije garancija da će na kraju biti usvojen kvalitetan zakon.
Pored toga, ona je učesnike konferencije upoznala sa ovlašćenjima Pokrajinskog ombudsmana i načinima njegovog učešću u zakonodavnoj aktivnosti - najpre, učešćem u javnoj raspravi, zatim članstvom u radnoj grupi zaduženoj za izradu zakona, pokretanjem postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, prisustvom javnim slušanjima i, napokon, praćenjem sednica skupštine Vojvodine i svih njenih odbora. Ističući da je Pokrajinski ombudsman učestvovao u javnim raspravama o čitavom nizu zakona – od zakona o ravnopravnosti polova, zabrani diskriminacije, o medijaciji, crkvama i verskim zajednicama do zakona o zaštiti prava pacijenata, Aniko Muškinjo Hajnrih je naglasila da je Pokrajinski ombudsman u javnim raspravama uvek učestvovao sa konkretnim predlozima, da su ti predlozi u izuzetno malom broju slučajeva u konačnom tekstu zakona uvažavani, ali da Pokrajinski ombudsman nikada, od strane organizatora javne rasprave, nije dobio povratnu informaciju o sudbini njegovih predloga.
U realizaciji projekta Povećanje legislativne transparentnosti u zemljama zapadnog Balkana učestvuje sedam nevladinih organizacija iz sedam zemalja. Projekat podržava Višegradski fond i njegov cilj je da se civilni sektor zapadnog Balkana umreži i osnaži radi povećanja transparentnosti u procesu donošenja zakona i podzakonskih akata.
