Сарадњом до боље заштите људских права

Новинари, локални заштитници грађана и институција покрајинског омбудсмана су упућени једни на друге и морају сарађивати, ако желе да допринесу ефикаснијој заштити људских права, а јавност едукују о значају и улози омбудсмана и заштитника грађана, истакнуто је на семинару Рад омбудсмана и средства јавног информисања, који је у Новом Саду, од 23. до 25. октобра, организовала Мисија ОЕБС-а у Србији.

Семинар је организован са циљем да се унапреди сарадња медија, омбудсмана и локалних заштитника грађана, да се новинарима укаже на могућности које рад омбудсмана пружа за истраживачко новинарство, али и да се скрене пажња на проблеме у односима медија и покрајинског омбудсмана, односно заштитника грађана. Неке од поменутих проблема – рецимо, грешке у вези назива институције или презимена покрајинске омбудсманке – веома је лако отклонити, а оне којима се крши етички кодекс новинара, дезинформише јавност, саговорнику приписују речи које није изговорио, измишљају интервјуи или се преко несавитљивих генерализација потхрањују анимозитети према одређеним етничким групама – знатно теже.

Медији, наглашено је на семинару, не могу бити бољи од друштва у коме делују, па стога и не изненађује да су предрасуде и стереотипи често присутни у њиховом раду. На пример, када је реч о заштити дечијих права, родној равноправности или правима националних мањина. Важан је интерес јавности да зна и буде обавештена о проблемима у области дечијих права, али заштита најбољег интереса детета мора, у односу на интерес јавности, имати предност. Новинари морају водити рачуна о великој моћи медија, нарочито када комуницирају са особама које, попут деце, те моћи нису свесне. Женама се, с друге стране, посвећује мало простора у медијима, а у медијској обради насиља у породици неретко се открива идентитет жене, нуде се стереотипна објашњења и релативизује одговорност. Тендециозних написа не мањка ни када су националне мањине у питању. Новинари не проверавају увек податке којима располажу, па тако пружају прилику десничарским удружењима да реагују и шире осећај националне угрожености. Покрајински омбудсман је у неколико наврата реаговао на такве написе, упозоравао и власти, и медије, али су та упозорења остала без икакве реакције.

Учесницима семинара је презентиран сајт покрајинског омбудсмана и указано на могућности различитих начина комуникације. Иако сајт пружа низ подстицаја за истраживачки рад, новинари, по мишљењу представника Покрајинског омбудсмана, садржај сајта - препоруке, истраживања и годишње извештаје - ретко користе за исцрпнију обраду појединих тема.

Новинари су такође изнели своје примедбе и виђење како би се постојеће ситуација могла унапредити. Саопштења омбудсмана би, по њиховом мишљењу, морала бити једноставнија и прилагођенија рецептивним моћима медијске публике, али и да таква, једносмерна комуникација путем саопштења није довољна. Комуникацију је, према њиховом мишљењу, потребно прошири чешћим одржавањем конференција за медије, објављивањем ауторских текстова, занимљивих садржаја насталих у раду омбудсмана и локалних заштитника грађана, креирањем свеобухватне стратегије комуникације и одређивањем особе која би била искључиво задужена за односе са јавношћу. Све горе наведене проблеме је лакше решити у случају Покрајинског омбудсмана, него локалних заштитника грађана, јер за њихово решавање локални заштитници грађана немају одговарајуће људске ресурсе, а понекад ни елементарне техничке услове за рад.