Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права: У 17 градова/општина Војводине не пружа се правна помоћ грађанима иако то закон прописује
Сутра се у свету обележава 10. децембар, Међународни дан људских права. Поражавајућа је чињеница да на овај дан у чак 17 јединица локалне самоуправе у Војводини не само да није организовано пружање правне помоћи грађанима како то закон о локалној самоуправи прописује, већ се правна помоћ ни у ком облику не пружа.
Покрајински омбудсман је у току 2013. године реализовао истраживање о пружању правне помоћи грађанима од стране јединица локалне самоуправе у Војводини. Подаци достављани од градова/општина су конфузни, нејасни и несистематични, али указују на то да до данашњег дана није успостављена уједначена пракса.
У чак 17 јединица локалне самоуправе не само да није организовано пружање правне помоћи грађанима како то Закон о локалној самоуправи прописује, већ се правна помоћ ни у ком облику не пружа. Ови подаци говоре о томе да у тим јединицама локалне самоуправе није препознато уставом гарантовано право и поптреба грађана да у разним животним ситуацијама остваре право на неки облик правне помоћи. Узимајући у обзир чињеницу да материјална ситуација великог броја грађана не омогућава ангажовање адвоката, недостатак организовања пружања правне помоћи од стране градова/општина је потпуно поражавајуће.
У преосталих 28 јединица локалне самоуправе пружање правне помоћи организовано је на различите начине. Треба истаћи да је само шест градова/општина поступило у складу са законском одредбом о обавези формирања службе за пружање правне помоћи – Апатин, Бач, Нови Сад, Оџаци, Сремски Карловци и Сомбор. У шест јединица локалне самоуправе правна помоћ је организована систематизовањем посебног радног места за пружање правне помоћи грађанима у некој од организационих јединица градске/општинске управе, у четири на основу уговора са Адвокатском комором, док у шест, правну помоћ пружа општински јавни правобранилац. У три јединице локалне самоуправе пружање правне помоћи обухваћено је описом послова неког од радних места у оквиру једне од организационих јединица, у две се правна помоћ пружа на основу решења или овлашћења начелника управе, а из једне општине стигао је одговор да правну помоћ пружају сви запослени.
Најчешће заступљени облици пружања правне помоћи према достављеним подацима односе се на најједноставније облике: давање правних савета, информисање о могућностима остваривања права и писање поднесака. Број сложенијих облика пружања правне помоћи као што су састављање уговора и тестамената, или заступање пред органима управе и правосудним органима је готово занемарљив. Најпоразнија је чињеница, међутим, да је и таква, минимална правна помоћ и даље је недоступна великом броју грађана.
Иако је Уставом прописано да се законом одређује када је правна помоћ бесплатна, ни након седам година од доношења Устава, такав закон није донет. Нема закона који би деталјно дефинисао садржај појма правне помоћи, посебно бесплатне правне помоћи тзв. осетлјивим групама које због лошег имовинског стања нису у могућности да за себе обезбеде стручно заступање. Нацрт закона о бесплатној правној помоћи се од децембра налази на јавној расправи, а његово доношење може се очекивати током 2014. године.
Имајући у виду да је чланство у Европској унији стратешко опредељење Републике Србије, Покрајински омбудсман подсећа и на речи записане у Повељи Европске уније из 2000. године: “Свакоме треба пружити могућност да буде саветован, брањен и заступан, а да се онима који немају довољно средстава, мора учинити доступном правна помоћ у мери која је неопходна да би им се обезбедио ефикасан приступ правди”.
Истраживање у целости можете преузети овде.
 Инфографик: Правна помоћ у јединицама локалне самоуправе | 709 kB |
